Dani astronomije su u Novom Pazaru zamrli več godinu dana i niko
iz društva nije preduzimao nikave aktivnosti.
Društvo je bilo animirano od strane
Zorkica za ovogodišnju Letenku kao i od strane Astronomskog društva
"Rudjer Bošković" za letnju skolu Astronomije na Odvraćenici -
Golija ali na oba mesta nije bilo odziva zbog različitih razloga.
Poziv Radana na JSP sa dočekao sam oduševljenjem, jer je meni a i
drugima bio potreban jedan dodatni stimulans da se uključimo u
astronomske aktivnosti. Preko e-maila smo se detaljno dogovorili o
načinu kako to da izvedemo tako da ja sada nebih to opisivao jer je
Radan to detaljno objasnio u svom izveštaju. Reci ću samo da smo iz
AD NOVI PAZAR krenuli ja i Lesi Hubanic, sa njegovim kolima SAB 6000
koji je jako prostran jer nismo na kraju znali koliko će nas biti. U
svakom sličaju odustankom Kiš Lajoša i Aleksandra Zorkića nas
četvorica / Janko, Enes, Radan, Lesi /smo se uputili preko granice.
Lesi je vozio a mi smo dremuckali, razgovarali. Sa Jankom se nismo
videli već dve godine tako da se imalo o čemu razgovarati. Posle
peripetija oko snalaženja i traženja Jastrebarskog videli smo se
konačno sa Borisom Štromarom, Vidom Nikolićem, Lidijom. Oko nas se
muvao Vidov pas Don / zlatni ritriver/. Tu smo napravili prve
fotografije insekta bogomoljke koju sam video samo na filmovima i
televiziji/ vidi slike u prilogu /. Duža vožnja do Japetića, noć,
malo i iznenadjenje za mene jer sam očekivao više ljudi na okupu. Ja
i Lesi smo poneli iz Novog Pazara -mantije- specijalitet našeg mesta
i počastili smo se na vrhu Japetića. Svi su bili oduševljeni ukusom
"malih-zalogajnih bureka sa mesom " a Don je bio posebno oduševljen
pa mi je stalno lizao prste na rukama. Nebo je bilo puno oblaka tako
da smo samo razgovarali, upoznavali se, jer ja i Lesi smo znali samo
Štromara. Posle smeštanja u Planinarski dom oko 24 časa pojavile su
se prve pukotine u zenitu i zvezde su nam se počele pokazivati. Vid
Nikolić je izvado svoju opremu pa smo počeli vidjati moneke M
objekte u zenitu. Janko se sa svojim astrodvogledom 25 x 100 bio u
centri pažnje jer i pored gledanja "iz ruke" M31 se pokazala u
čtavoj svojoj lepoti.
Ostali smo do pola tri i onda se ponovo naoblačilo. Spavanje.
Jutarnje budjenje, doručak, moja želja da probam nešto od ovih
hrvatskih specijaliteta kuhinje. Divan pogled sa Japetića. Doilaze
polako i nekoliko planinara. Janko montira svoj astrodvogled sa
inprovizovanim kontrategom. Zabavljamo se. Kasnije odlazimo u šetnju
do najvećag vrha Japetića - 888 mm prema mom GPS-u. U šumi Vid i ja
primećijemo daždevnjaka i počunje slikanje / slike u prilogu /. Nebo
nam nije naklonjeno. Povremeno sitna kiša. Ručak opet sa
specijalitetima planinarskog doma. Popodne se pojačilo sunce pa Vid
montira opremu i gledamo Sunce kroz njegov Orion 80 mm. ED. Slika
jako dobra sa lepo vifljivim pegama i granulacijama na Suncu.
Pakovanje i odlazak za Jastrebarsko u sigurnosti da se više nećemo
vraćati na Japetic jer nam vreme nije naklonjeno. Nema veze,
družićemo se u dolini. Izložba Astrofotografije sa svim pohvalama
glavnim akterima Štromaru i Vidu. Odlazam na predavanje Korada o
svetlosnom zagadjenu a pre toga jedna divna degustacija vina.
Gospodarstvo koje je priredilo predavanje posle predavanja je
priredilo i divnu večeru za sve goste. Preadavanje je bilo izuzetno
dobro tako da smo svi poneli klicu borbe da se u svojim mestima
počnemo baviti sličnom aktivnošću. Pala je odluka da se ide ponovo
na Japetić jer se nebo potpuno olistilo. Išli smo do Kamenoloma, tu
se zaustavili pa ipak odlučili da idemo do vrha. Na vrhu nas je ove
večeri bilo puno, puno opreme je postavljeno i nisam priometio kako
vreme izmiče. Video sam te večeri poslednju planetu našeg Sunčanog
sistema - Neptun. Lesi je odlučio da spava u kolima, Planinarski dom
je zatvoren, a mi smo ostali do jutra. Jankov dvogled je dominirao u
posmatranju pa smo pravili red. M42 je izgledao jako lepo u njemu.
Na kraju smo ostali ja, Vid, Štromar, Radan i Janko kao i ritriver
Don koji je stalno trčkarao okolo. Odlazak i rastajanje uz
posmatranje Venere i Saturna. Tokom puta magla. Janka samo ostavili
u Šimatovcima a mi nastavili ka jugu. Svratili smo kod Radanovih
roditelja u Doljevcu gde smo bili počašćeni divnim ručkom, domaćom
rakijom i domaćim vinom. Rastanak, pozdravljanje i dolazak u Novi
Pazar u 19 časova. Dalek put, ali nije za žaljenje jer smo dosta
toga videli i upoznali neke nove ljude i stvorili nove predstave o
daljem radu našeg društva i ja se nadam povećanim aktivnostima.
Želeo bih da se svo ovo društvo okupi jednog dana na Odvraćenici
/1650 m/, na pl. Goliji / 1834 mm/ kod Novog Pazara gde bi mogli
započeti neko novo tradicionalno druženje na prostorima Južne
Srbije. To neka bude obaveza AD Novi Pazar kao i nekih novih klinaca
koji su se u ovom gradu počeli interesovati za nebo, nabavili opremu
i uz pomoć gore pomenutih iskusnih Astronoma - amatera proširili
vidike drugim ljudima, povećali interesiovanje za ovu interesantnu,
naučnu disciplinu.
(28.08.2006.)
