komete

KOMETE U AM

Komete LINEAR c/2001 A2

izvestaj od 18. jula

Dragan Miladinović E-mail dragmila@Eunet.yu

Pojava komete vidljive golim okom ili skromnim amaterskim instrumentom, predstavlja izuzetno redak dogadjaj u zivotu prosecnog ljubitelja astronomije, "naoruzanog" dvogledom, ili najvise skromnim amaterskim teleskopom. Nekoliko godina unazad imali smo zaista fantasticnu sreccu da ovi retki gosti iz dubina suncevog sistema nesto cesce zadju u nas vaseljenski komsiluk i ukazu nam se u svoj svojoj lepoti. Poslednja od njih, LINEAR c/2001 A2, nastavila je ovu lepu tradiciju, koja je, bar sto se moga posmatrackog iskustva, zapocela sa kometom Utsunomia, zatim nastavljena za nezaboravnom Hale-Bop, Linear 1999 S4 koja se pred nasim ocima raspala u leto prosle godine, i McNaught-Hartley koju sam takodje imao srece da nedavno posmatram.

Najavljena kao vidljiva golim okom, kometa LINEAR c/2001 A2 (u daljem tekstu: kometa) je opravdala poverenje, mada ja nisam uspeo da je na taj nacin opazim, obzirom na izrazenu osvetljenost novosadskog neba, ali je na zvanicnim posmatrackim listama na internetu zabelezeno njeno posmatranje "nenaoruzanim" okom. Za takav podvig je naravno potrebno vedro nebo i idealno posmatracko mesto bez svetlosnog zagadjenja, sto na zalost nije lako naci.

Ozbiljno posmatranje komete sam zapoceo relativno kasno, iako je bilo nekoliko bezuspesnih pokusaja krajem meseca juna 2001 godine, kada je trebalo ustati pre svitanja (oko 2.30) i pokusati je primetiti pre izlaska Sunca. Nekoliko jutara sam presedeo na livadi u blizini moje kuce, boreci se sa svetloscu nekoliko okolnih bandera, komarcima, oblacima, svetloscu zore, a cesto i sa snom, ali jednostavno, nije mi se dalo. I konacno, 18.07.2001. godine resih da pokusam da je uhvatim u okularu, tim vise sto je posmatracki sajt NASA (//encke.jpl.nasa.gov/) vec vrveo od zabelezenih posmatranja ove komete od ljudi iz svih krajeva sveta, od kojih je medju prvima bio i nas drugar Aca Ilicic (Aco, cestitke jos jednom!).

Orijentir za potragu je bila zvezda ENIF (eta Pegaza, tj. 8 Pegaza) sjajna zvezda 2.5 magnitude, lako uocljiva golim okom na jugoistocnom nebu pred ponoc, uprkos svetlosti grada koje je dolazilo iz tog pravca. Iako je izgledalo, da zbog blizine komete ovoj lako uocljivoj zvezdi, necu imati problema sa njenim pronalazenjem, trebalo mi je dobrih pola sata da je uocim, i to na kraju uz pomoc dvogleda 20 x 60, i to kad sam vec skoro bio izgubio strpljenje, bezuspesno pokusavajuci da je pronadjem u okularu teleskopa bez trazioca, sto je zbog malog vidnog polja dosta tesko. Iskreno, malo je nedostajalo da odustanem i odem na spavanje. Kometa se nalazila tacno tamo gde mi je odstampana zvezdana karta (Hello North Sky) kazivala da se nalazi, neposredno uz zvezdu SAO 107425 (5.3 magn.). Imala je loptast oblik, poput cveta maslacka na tamnoj pozadini neba, nesto jasnijeg jezgra i rasplinutih ivica, bez ostrih detalja. U okularu dvogleda, a kasnije i teleskopa (pri uvecanju od 30 x) izgledala mi je vrlo slicno Dambel maglini (M 27), jednom od mojih omiljenih posmatrackih destinacija. Njeno otkrice u okularu izazvalo je u meni neizmerno uzbudjenje, i neponovljivo ushicenje koje svaki put osetim kad posmatram kometu. Moram da primetim da je izgledala nekako posebno, sa individualnoscu koju ne mogu da definisem, ali sam siguran da bih je prepoznao medju drugim kometama kada bi se kojim slucajem pojavile sve zajedno.

Prizor je zaista te veceri bio fantastican, jer je kometa zajedno sa zvezdama SAO 107425 (magn. 5.3), 107395 (mag 6.2) i 107365 (mag 4.5), cinila oblik koji podseca na bananu, sa kometom na jednom kraju "banane", i tada sam po ko zna koji put pozeleo ekvatorijalnu montazu, motor za pracenje i fotoaparat (ili CCD kameru) na teleskopu, jer je ovaj vizuelni dozivljaj trebalo ovekoveciti...

Iako je u odnosu na navedene zvezde imala veliku dimenziju, sjajnost sam joj procenio na 6.2, istu kao i kod zvezde SAD 107395, jer se metodom defokusiranja okolnih zvezda i uporedjivanjem njihove sjajnosti sa sjajnoscu komete, utvrdjuje magnituda komete, a ove su bile gotovo identicne. Sledece vece, 19.07.2001, kometu sam odmah nasao dvogledom, jer sam naucio njen polozaj, iako se pomerila oko pola stepena u smeru sazvezdja Labud. Sada se nalazila na drugom kraju "banane", kraj zvezde SAO 107365. Nisam eksperimentisao sa procenom njenog sjaja, jednostavno sam fiksirao dvogled na stalku i zavaljen u bastenskoj stolici uzivao u velicanstvenosti pojave i univerzuma. Harmoniju moje duse i univerzuma remetio sam samo s vremena na vreme, lagano korigujuci polozaj dvogleda, kojem je kometa lagano izmicala usled rotacije Zemlje...

Trece posmatracke veceri, 20.07.2001 godine kometa se vec nalazila dosta daleko od napred opisanog "trilinga" zvezda, priblizivsi se novoj skupini zvezda od kojih je najsjajnija SAO 107288 (mag. 5.3). Primetan je bio pad njenog sjaja, mada nisam pokusao da ga odredim, ali, nesumnjivo je da kometa ipak bledi.

vrh