|
Najširu svetsku, a posebno astronomsku javnost uzburkala je nedavno vest da je tim američkih astronoma, na čelu sa Dr Majklom E. Braunom iz Kalifornijskog tehnološkog instituta, otkrio veliki trans-Neptunski objekat na udaljenosti od nekih 97 AJ, o čemu je „Astronomija‘‘ već pisala u prethodnom broju. Objekat je dobio zvaničnu oznaku 2003 UB313, da bi od strane otkrivača bio nezvanično nazvan po liku iz jedne poznate televizijske serije. Ovo telo verovatno ima prečnik od oko 2700 km (a možda i više), što znači da je veće od Plutona (prečnik 2274 km), pa je sasvim razumljivo da se u medijima odmah počelo govoriti o otkriću desete planete. Tome je dodatno doprinelo naknadno otkriće da 2003 UB313 ima satelit, prečnika od oko 250 km, koji oko centralnog tela obilazi za približno 14 dana.
Ne ulazeći ovde u razne kontroverze oko ovog i nekih drugih otkrića istog istraživačkog tima, zadržaćemo se samo na pitanju da li se ovde zaista radi o desetoj (velikoj) planeti u sunčevom sistemu ili ne. Međunarodna astronomska unija Prilično je očigledno da se na ovako formulisano pitanje može, na prvi pogled, dosta jednostavno odgovoriti. Poznato je, naime, da je Međunarodna astronomska unija (MAU, odnosno IAU) jedina nadležna da ‚presudi‘ u ovakvim slučajevima, pa bi naprosto trebalo sačekati šta će eksperti Unije da kažu i prema tome se ravnati. Stvar, međutim, nije tako jednostavna, jer zapravo i ne postoji jasna definicija šta je to planeta. I sama Međunarodna astronomska unija našla se u delikatnoj, pa i u politički osetljivoj situaciji, suočena sa zahtevom da se definicija planete što pre ponudi, da istovremeno bude jednostavna i razumljiva, odnosno naučno utemeljena, precizna i jednoznačna. Nema sumnje da se MAU može prebaciti izvesna inertnost i nepripremljenost za ovakvu situaciju, jer je već dosta dugo bilo izvesno da će pre ili kasnije biti otkriveno telo koje ima sve potrebne karakteristike, a pre svega dimenzije, da bi bilo smatrano planetom na isti način na koji su u tu kategoriju svrstana i neka druga, ranije otkrivena tela. Možda se najbolja prilika za razrešenje pitanja definicije planete ukazala pre nekoliko godina, kada je postalo jasno da je Pluton, iako prema najnovijim posmatranjima ima čak tri satelita, samo najveće od velikog broja tela sličnih dinamičkih osobina (približno ista velika poluosa putanje koja odgovara 3:2 rezonanci u srednjem kretanju sa Neptunom, Kozai-jeva sekularne rezonanca, visoki nagibi i ekscentričnosti putanja i sl.), odnosno kada je potvrđeno da znatan broj asteroida i trans-Neptunskih objekata ima satelite (asteroid Silvia ima dva satelita). Pojavila se tada u međunarodnim stručnim krugovima široko podržana inicijativa da se status Plutona kao velike planete revidira i da se on tretira samo kao jedan od doduše najvećih, ali i po mnogo čemu drugom sličnih objekata u trans-Neptunskoj oblasti. Pošto su ovakvi predlozi naišli, s druge strane, na žestoko protivljenje, naročito u nekim američkim stručnim krugovima i javnosti (Pluton je bio jedina ‚planeta‘ otkrivena u SAD), ponuđena je i alternativna varijanta sa idejom da Pluton zadrži neku vrstu dvojnog statusa, zasnovanu na kulturološkim (planeta), odnosno astronomskim (mala planeta u trans-Neptunskom pojasu) argumentima, pa je čak i broj 10000 u katalogu numerisanih malih planeta bio jedno vreme ‚rezervisan‘ u tu svrhu. Ipak, ove ideje nisu tada prihvaćene i sprovedene, nadležna tela MAU razišla su se bez konkretnog stava i rešenja i sve je odloženo za neku narednu priliku, na koju, međutim, nije moralo dugo da se čeka. Kada se, međutim, govori o MAU i njenoj ulozi u ovom slučaju, treba svakako imati i razumevanja kako za kompleksnost problema, tako i za potrebu da se čitava stvar uradi na najbolji mogući način, bez žurbe i ad-hoc rešenja koja bismo morali menjati ili ih prilagođavati možda već u bliskoj budućnosti, ako i kada nam naše neposredno kosmičko okruženje podari neko novo iznenađenje, zašto ne i neku novu, danas sasvim nepoznatu vrstu objekata koji se možda nalaze ‚tamo negde‘. Istine radi, takođe treba reći da ipak postoji jedna ‚radna‘ definicija planete, koja je formulisana i prihvaćena od strane Radne grupe za ekstrasolarne planete MAU (WGESP) i koja se može naći na adresi: http://www.dtm.ciw.edu/boss/IAU/div3/wgesp/definition.html, ali se ona odnosi na definiciju planete u kontekstu razlikovanja planeta i zvezda i određuje ‚gornju granicu‘ po masi za tela koja se imaju smatrati planetama (‚tela sa stvarnom masom ispod limita za termonuklearnu fuziju deuterijuma‘, tj. ispod 13 masa Jupitera za objekte sa metaličnošću Sunca). Očigledno, ova definicija ne može mnogo da pomogne u određivanju neke vrste ‚donje granice‘ onoga što je planeta, tj. u razlikovanju napr. planeta i asteroida. Pa, šta onda sad, šta da se radi i kako dalje? U nastojanju da se ovoga puta ozbiljno uhvati u koštac sa ovim složenim problemom, MAU je obrazovala novu radnu grupu, koju čini 19 poznatih stručnjaka, predsednika Divizija i odgovarajućih Komisija MAU, prestavnici radnih grupa ovih Komisija, Centra za male planete MAU, izvršnih organa MAU i drugi. Ovo telo već nekoliko meseci radi na razmatranju raznih predloga i ideja i donošenju zajedničkog stava o tome kako da se razreši nastala situaciju i nađe najbolje rešenje, ali za sada nije uspelo da svoj zadatak okonča. U opticaju su razni predlozi i svakako nije lako doći do zajedničkog, pogotovo ne i do jedinstvenog stava. Ovde ćemo pomenuti samo neke od ideja koje su razmatrane, izričito naglašavajući nezvaničnu prirodu informacija i neformalne izvore od kojih smo ih dobili. (18.08.2006.)
|
PLANETE - šta su to planete, podela, orbite, uporedni pregled planeta.... Šta je toplaneta? (02.08.2005.) Tabele: Osnovn podaci o planetama Planete/Zemlja (podaci o planetma u poređenju sa Zemljom) Kako i zašto je Pluton toliko različit od drugih planeta?
|
