|
Šta je planeta ? Jedna od mogućih definicija planete predložena u okviru rasprave na radnoj grupi MAU glasila je otprilike ovako. Nebesko telo u čijoj unutrašnjosti ne sagoreva deuterijum je planeta, ako su ispunjena sledeća tri uslova:
Prvi uslov je čak i intuitivno jasan, jer je činjenica da planete ne prilaze jedna drugoj bila poznata još u antičko vreme, mnogo pre bilo kakve predstave o njihovoj fizičkoj veličini. Drugi uslov je potreban da bi se izbeglo da zrnce peska koje kruži oko Sunca bude proglašeno planetom. Još je Njutn ukazao na to da međusobna poremećajna dejstva planeta igraju značajnu ulogu u kretanju svake od njih, o čemu svedoči i njegovo već pomenuto pitanje o stabilnosti sistema u dugim vremenskim intervalima. Danas su nam poznati neki jednostavni bezdimenzioni parametri, koji se lako računaju i koji predstavljaju neposrednu kvantitativnu meru međusobnog poremećajnog dejstva dve planete. Krajem prošlog veka shvaćeno je da nedovršeno formiranje velike planete u nekom regionu planetskog sistema ostavlja u takvom regionu znatan broj malih tela, koja se kreću po sličnim putanjama i u srazmerno maloj i kompaktnoj oblasti. Otuda tela kao Ceres, Pluton ili 2003 UB313 ne ispunjavaju gore pomenuti treći uslov, jer seku putanje drugih tela koja su manja od njih, ali za ne više od jednog reda veličine. Zanimljivo je pomenuti da bi i Zemlja po ovoj definiciji mogla da izgubi status planete kada jednom Mesec bude napustio njenu blizinu. Naša planeta bi tada prošla kroz prelazni period u kojem se ne bi mogla smatrati planetom, a koji bi se završio ili konačnim izbacivanjem Meseca na putanju podalje od tada već isto tako znatno izmenjene Zemljine putanje, ili, što je manje verovatno, grandioznim katastrofalnim sudarom. Gornja definicija može se, naravno, kritikovati sa više aspekata. Na primer, jasno je da je pri svakom pokušaju definisanja planete potrebno voditi računa i o ekstra-solarnim planetama, pa čak i o (hipotetičkim) telima planetskih dimenzija koja slobodno plove po međuzvezdanom prostoru, i uzeti u obzir ceo skup da bi se došlo do zadovoljavajućeg i sveobuhvatnog rešenja. Dakle, u konkretnom slučaju proizilazi da isto fizičko telo, ako ga pomerimo na neko drugo mesto u sistemu, može da promeni status i da postane ili prestane da bude planeta. šta se dešava sa drugim uslovom kada (kao što je slučaj sa nekim ekstra-solarnim sistemima) imamo samo jednu planetu koja kruži oko centralne zvezde? Koliko blizu se mogu naći tela, pa da se treći uslov (ne) primeni? Ovo je, očigledno, čisto ‚dinamička‘ definicija; treba li u definiciju direktno ili indirektno uključiti i neke fizičke osobine tela i koje (masu, prečnik, difenciranu unutrašnjost)? Na sve ove kritike i pitanja moguće je manje ili više zadovoljavajuće odgovoriti i prilagoditi definiciju, ali se stvari onda usložnjavaju i pomalo izmiču kontroli. Tako se, na primer, umesto definicije koja polazi od skupa planeta može govoriti o ‚planetskim sistemima‘, za koje važi da planetska tela (kako god se sad ona definisala) pripadaju sistemu i zadovoljavaju tri gore pomenuta uslova. Može se dodati rečenica da‚ sistem može da se sastoji i od zvezde i samo jedne planete‘. Lako se može pokazati da se, usled sekularne evolucije čvorova i ekscentričnosti putanje svih poznatih trans-Neptunskih objekata prečnika iznad 300 km u nekom periodu presecaju, i da mnogi od njih presecaju i putanju Neptuna (što, naravno, ne dovodi u pitanje status Neptuna kao planete, jer je on za neka tri reda veličine veći od svakog od njih), itd. Ono, međutim, što iz ove definicije nedvosmisleno sledi je da ni Pluton, ni 2003 UB313 nisu planete. Znatno jednostavnije zvuči definicija da je planeta telo koje direktno obilazi oko zvezde, dovoljno je veliko da ima kružni oblik zahvaljujući samogravitaciji, a nije dovoljno veliko da u njegovoj unutrašnjoasti sagoreva deuterijum. Zaista razumljivo i koncizno, ali bi na osnovu ove definicije odmah dobili nekoliko stotina novih planeta. Ne ulazeći dalje u detaljno opisivanje još nekih manje ili više prihvatljivih predloga, recimo da jedan broj članova radne grupe naginje rešenju da se ne insistira na preciznoj definiciji koja bi obuhvatila sve moguće dinamičke i fizičke modalitete planetskih tela, već da se uvedu pridevi u sistem naziva koji bi bliže odredio prirodu i/ili lokaciju tela. Tako bismo dobili gasne gigante, terestričke, asteroidne, pa čak možda i tradicionalne ili istorijske planete. Ne slažu se, međutim, svi ni oko toga koje prideve treba koristiti; tako se predlog za cis-Jupiterske (cisjovian), ili trans-Neptunske (Trans-Neptunian) planete kritikuje zbog toga što odgovarajući pridev određuje samo položaj, a ne i druge osobine objekata, neki su za uvođenje termina patuljaste planete, kojim bi se označili asteroidi, dok drugi smatraju da treba zadržati tradicionalni naziv male planete i sl. Ukoliko uskoro članovi komisije MAU ne budu usaglasili stavove, ili došli glasanjem do predloga koji podržava većina, svi predlozi biće upućeni Izvršnom komitetu MAU na razmatranje i odlučivanje. Reče mi, pomalo u šali, pre izvesnog vremena jedan kolega, ‚Hajde da se dogovorimo da ima osam planeta‘. Možda bi to zaista bilo najbolje. (18.08.2006.)
|
PLANETE - šta su to planete, podela, orbite, uporedni pregled planeta.... Šta je toplaneta? (02.08.2005.) Tabele: Osnovn podaci o planetama Planete/Zemlja (podaci o planetma u poređenju sa Zemljom) Kako i zašto je Pluton toliko različit od drugih planeta?
|
