Milan Gucić gucic@email.com

Cetvrtak. Jutro. Oblacno je i gledam u nebo, nadajuci se da cu videti tracak Sunca, koje nije moglo da se provuce kroz debeli sloj kisnih oblaka. Gledam i nerviram se, ali ne gubim nadu da ce se razvedriti kad tad. Mislim se, sta ce biti ako na maratonu bude oblacno? Sta ce biti...?

Svi iz moje grupe "Saiph" su bili u iscekivanju, do sledeceg jutra, kada smo i krenuli na Frusku Goru. Veliki, debeli, oblaci su poceli da nestaju, ostavljajuci za sobom tanke ciruse i poneku cistu rupu na nebu. Cela dva sata, koliko sam putovao vozom, sam samo gledao u nebo. Ponekad bih i bacio pogled na zvezdane mape, koje su mi bile u rukama, da bih pokusao da zapamtim bar neki M, jer se za ovo takmicenje, nazalost, uopste nisam pripremao, uglavnom zbog losih vremenskih uslova. Stigoh, napokon, u Novi Sad. Na stanici su cekali Dragan Miladinovic i Sasa Zorkic da bi pomogli u prenosenju opreme do mesta sastanka svih takmicara na Petrovaradinskoj tvrdjavi.

Tamo smo videli i novosadski planetarijum, koji je izuzetno lep po dizajnu i skromnoj velicini. Svakog minuta su pristizali i pristizali takmicari, iz mnogih gradova u Srbiji. Na kraju se skupio veliki broj ljudi, bar 50-ak, po nekoj mojoj proceni. U 16 sati je bila projekcija neba u planetarijumu, koju sam propustio jer sam otisao do grada u Mek, da nesto okusim pre takmicenja, jer sam bio veoma gladan. U 17 smo svi krenuli na Frusku Goru, a stigli smo do mesta takmicenja za nekih 40-ak minuta. Na zalost svih takmicara, nebo je bilo izuzetno razocaravajuce, pa zato ni opremu nisam na vreme raspakovao, vec sam cekao da se bar jos malo razvedri. Sudija nije proglasio takmicenje otvorenim zbog losih vremenskih uslova, sve do negde 19:30. Tada je krenula opsta potraga, kod svih takmicara, na M45, M42, i M-ove u Kocijasu. Nazalost, Orion se tada veoma slabo video, pa su mi M42 i M43 propali kao jedna od glavnih "premija", jer idu u paketu, tako da sam nasao za nekih sat vremena samo M45 i to jedva. Posle se opet naoblacilo. Ljudi su poceli da odlaze, i to masovno. Otisli su svi iz Zrenjanina, jer su izgubli nadu da ce se razvedriti, dok je grupa mladih momaka iz Valjeva bila nesto upornija u cekanju. Ali i oni su posustali i poceli da pakuju svoj refraktor od 60mm, koji je bio lepog dizajna, a i kako sam cuo, veoma dobre optike. Tako su ostali samo Beogradjani, koji su bili najuporniji.

Odlucio sam da malo legnem i odmorim, tako sto cu s vremena na vreme pogledati u nebo i proveriti stanje oblacnosti. Tako je bilo sve do 00:30. Nekim cudom, oblaci su poceli da se razilaze i razilaze, kao da su rukom sklanjani. Postalo je tako vedro da se sada nisam zalio na to da ne mogu nista da nadjem od M-ova, vec sam se zalio na to da ne znam sta cu pre da pronadjem. Prvo sazvezdje koje sam "zavrsio", je bilo Kasiopeja, sa svojim razvejanim jatima M103 i M52. Lako sam ih nasao sa svojim reflektorom 114/1000mm, Bresser-ove kompanije. Broj nadjenih M-ova se popeo na malih 3, ali kako je vreme islo, a bogata sazvedja su izlazila, bilo je sve vise i vise nadjenih objekata. Lako je pronadjen i M44 u Raku, ali M67 nisam mogao da pronadjem zbog lose orijentacije, a ni baterijsku lampu nisam imao da bi gledao objekte na mapi, pa sam je stalno pozajmljivao od protivnicke ekipe. Ostale su, na kraju, samo 4 ekipe, ukljucujuci i moju. Svi smo imali prilicno dobru opremu, a meni prava konkurencija bila je ekipa sa reflektorom od 110/800 uvek dobre ruske optike. Pored njih, bila je i ekipa sa reflektorom 76/700mm isto Bresser kompanije, kao i moj teleskop, i jedan mali ali mocan Mead-ov ETX-60mm, sa izvrsnom optikom. Niko se nije dao. Nekih dobrih sat i po je moja ekipa vodila sa razlikom od 4 ili 5 nadjenih objekata vise nego ostali. Dok su ostali imali po 7 i 8 nadjenih M-ova, moja ekipa je bila u prednosti sa nekih 13 nadjenih M-ova. Ali dolazi vreme krize za moj tim. Ekipa sa reflektorom od 110 mm se priblizavala cudnovatom brzinom, zajedno sa ekipom koja je imala u posedu refraktor od 60mm. Nekom igrom slucaja su oni presli u vodjstvo i izmedju te dve ekipe i nas se vodila tzv. mrtva trka, kako opisuje jedan od takmicara iz ekipe sa reflektorom od 76mm. Ali, kako je vreme teklo, moja ekipa je sve vise slabila. Narocito sam izgubio puno vremena trazeci sazvezdje Strelca, koje je bilo na delu neba u pravcu Novog Sada, pa se zbog svetla grada nije mogao videti, tako da sam izgubio dobrih sat vremena trazeci ga bezuspesno. Sto se tice Strelca, nasao sam samo dva M-a, M69 i jos jedan, ne mogu da se sad setim. Ali zato da bi "sanirao" izgubljeno vreme na Strelcu, odlucio sam da trazim M-ove u Skorpiji. I isplatilo se, pronasao sam sve M-ove u Skorpiji, sem M19, za koji nisam imao zivce.

Odmah sam se prebacio na sazvezdje Berenikine Kose, i na trazenje M3. Ni njega nisam uspeo da nadjem, i zbog toga odlucujem da pretrazim celokupnog Labuda, Liru i Strelu. I to je bilo uspesno, iako se ova sasvezdja nalaze na poziciji Mlecnog Puta. Nasao sam gotovo sve M-ove u Labudu, a u Liri sam bez problema nasao i M57, gde se na moje iznenadjenje i video kotur sa uvelicanjem od samo 50x. Hteo sam da ovu planetarnu maglinu malo vise istrazim, ali nisam imao mnogo vremena za gubljenje, pa sam odmah presao na sazvezdje Strele. Tu sam nasao sve M-ove bez ikakvih problema.

Produzio sam na, ne bas bogato M-ovima, sazvezdje Stita. Tu sam pokusavao da nadjem M11 ( cuveni Wild Duck Cluster ), ali bez uspeha. I na ovaj M sam utrosio dosta vremena. Ali sam zato u Herklulu nasao bez ikakvih problema M13 i M92. Pocelo je vec da svice, nisam imao vise nerava pa sam i odustao od daljeg takmicenja, a i bio sam premoren. Posmatrao sam kako su "zaludjenici" iz ekipa sa 110-om i malim 60mm refraktorom, neumorno trazili, i jos uvek po neki M nalazili. Sa njima je bilo najzabavnije, pravi sou. Obe ekipe, prijateljski naklonjene jedna drugoj, pokazale su se kao odlicni osmatraci, ali narocito ekipa sa refraktorom od 60mm koja je u poslednjem trenutku nasla M3, i time se izjednacila sa ekipom sa 110-kom, po broju nadjenih M-ova, koji je na kraju iznosio kod obe te ekipe 29. Moja ekipa je nasla 21 M, a ekipa sa reflektorom od 76mm je nasla solidnih 18.

Naravno, ovakav realno mali broj nadjenih M-ova ima, ipak, svoja opravdanja: nismo se spremali za takmicenje zbog losih vremenskih uslova, a i u Beogradu ne mozemo nista da nadjemo na nebu, zatim, nismo imali vremena zbog skola i fakulteta, imali smo svoje, neke druge, obaveze, zatim na samom takmicenju je bilo lose vreme, izgubili smo oko 5 sati vremena, a i bili smo premoreni. Jednostavno, nismo bili spremni, ali opet, svima nama je bilo zabavno na ovom maratonu, koji je, po mnogima za prvi put, prosao sasvim solidno. Krenuli smo oko 6 sati ujutru, posto smo, kao najuporniji takmicari, dobili nagrade. Pre polaska smo se i svi zajedno slikali sa teleskopima, da bismo imali uspomene na ovo lepo takmicenje. U Beogradu smo bili oko 9:20, jer smo isli nekim sporim vozom koji je stajao svakih 5 minuta. Posle, svako je otisao svojoj kuci, da se lepo ispava i odmori posle napornog puta i nespavanja od skoro 26 sati....