Mm! Messier
- biografija
- Katalog
M objekata
O M katalogu, o maratonu....
Kada
je nastao Mm i varijante
Mm do
2019 datumi za maraton, vidljivost
planeta
Pravila
takmicenja
YU Mmaratona
- Zapisnik
o uspehu
- 2001
- Mm
2001
sta ce se sve
videti
Pripreme Za Mm 2001
- Ko
dolazi
ili ko je prijavio ucesce
- Nista
nas ne sme
- iznenaditi
- U maratonskoj
noci
Planete Komete
- Sateliti
(vestacki)
Izvestaji
Kako
je protekao
YUMm2001
Zvanicni izvestaj
sa takmicenja
Sponzori
ko je dao
nagrade
i kakve
Teleskopi
i drugi
instrumenti
koje smo videli na
maratonu
Zalbe i zamerke
Reporter
na Mm
Sta se pricalo
na
maratonu
Izvestaj
(Saiph)
Izvestaj
(Romana)
Izvestaj
(Milan)
Moj
maraton -
Vesna
Visnjan
- 2000
- Nulti maraton
- Izvestaj
I
- Izvestaj II
- Tabela
-
- MM
u Visnjanu
|
- Mm
- Vestacki sateliti
Na nebu se trenutno nalazi oko 8700
satelita, od kojih je samo deo aktivan, ali i takvi predstavljaju
potencijalno vidljivi objekat. Ako se iskljuce oni sateliti koji nikada
nisu vidljivi sa nasih prostora (neki geostacionarni sateliti, sa
ekvatorijalnim orbitama, suvise mali objekti...) ukupan broj satelita bi
se mozda sveo na 7000 potencijalno vidljivih objekata. Treba znati da je
njihova vidljivost najbolja rano ujutru odnosno rano uvece, kada se oko
zalaska ili izlaska sunca nasa lokacija nalazi jos u mraku ali objekti na
nebu bivaju osvetljeni.
Obzirom na brojnost, prosecno se u vidnom
okruzenju moze prebrojati oko 270 satelita u periodu od 30 minuta. Njihov
polozaj je razlicit, mnogi nestaju iz vidnog polja, ali mnogi se
pojavljuju. Zato je jako tesko reci koji se sateliti u duzem periodu mogu
videti. Mnogo je lakse na osnovu posmatranja u navedeno vreme i
definisanom pravcu reci da li je objekat koji je nepoznat, vestacki
satelit ili ne.
Podaci za 23.03.2001. su takodje mnogobrojni
i radi lakseg pregleda potrudio sam se da skratim trud oko njihovog
slaganja. Zelja mi je bila da i graficki predstavim putanje na nebu, kao
sto sam to uradio za ISS (International Space Station), ali nebo se
vise nije videlo jer je bilo isarano linijama te sam odustao od te ideje.
Inace ne treba se uplasiti da ovako
veliko mnostvo objekata na nebu moze predstavljati problem za posmatrace
nebeskih prostranstava. Sateliti su tamni objekti bez sopstvenog izvora
svetlosti i cesto izradjeni od materijala koji slabo reflektuju svetlost.
Vecina se nalazi u takozvanoj polarnoj orbiti, inklinacije do 80
stepeni, a njihove visine nisu velike, nekoliko stotina kilometara.
Naravno ako iskljucimo neke posebne tipove satelita cija namena zahteva
potpuno drugacije orbite (geostacionarne, veoma elipticne...). Razloga za
ovako relativno niske orbite ima vise: bolje osmatranje zemljista, niza
cena lansiranja...Kada se uzme jos u obzir da njihova velicina ne prelazi
zapreminski, nekoliko kubnih metara (naravno opet uz neka odstupanja) tada
je jasno zasto ne vidimo vise satelita kada ih ima tako mnogo.
Sto se tice svemirske stanice ISS njena
orbita je takva da u toku 24 h oko 13 puta obidje Zemlju, a nekoliko puta
preleti preko nama vidljivog dela neba. Inklinacija orbite stanice iznosi
oko 52 stepena sto je ujedno i njena maksimalna geografska sirina koju
dostize. Visina orbite se krece oko 390 km. Prema tome dostupna je nasem
osmatranju. Trenutno je ne moguce uociti stanicu mada ce to biti
ostvarljivo od polovine meseca. Naime u jutarnjim casovima ce polozaj biti
takav da ce se stanica moci videti i golim okom, ali zbog brzine kretanja
svega nekoliko minuta.
Treba reci jos nesto, podaci koji se koriste
za izracunavanje polozaja satelita su dostupni preko nama veoma
interesantnog Interneta. Svakodnevno se azuriraju jer su promenljivi
odnosno postoje odstupanja od stvarnog polozaja, narocito za satelite sa
niskim orbitama pre svega zbog uticaja zemljine atmosvere. Zato se
izbegava predvidjane za duzi period odnosno koriscenje podataka za vise od
deset dana. Prema tome i njihova tacnost koja na pocetku iznosi nekoliko
stotina metara vremenom opada. Programi koji se koriste
"amaterski" uz danasnji prosecan PC su precizni koliko i
donedavno najmocniji racunarski sistemi NASE ili NORAD-a. To najbolje
ilustruje i autor jednog takvog veoma popularnog programa
"STSplus", koji je do nedavno bio clan ekipe NASA u
periodu programa Mercury i Apolo i sada se "amaterski" u penziji
i dalje bavi programiranjem na svom laptopu. Taj program je
"amaterski" prisutan i na stanici STS jer verno simulira polozaj
stanice u odnosu na Zemlju i pruza mnoge mogucnosti o kojima moze biti
reci kasnije.
Za sada ovoliko... |