|
|
| am@astronomija.co.yu |
Mm!
- Katalog
M objekata
O M katalogu,
o maratonu....
Kada je nastao Mm
i varijante
Mm do 2019
datumi za maraton,
vidljivost planeta
Pravila takmicenja
YU Mmaratona - Zapisnik o uspehu
- 2001
- Mm
2001
sta ce se sve videti
Pripreme
Za Mm 2001- Ko dolazi
ili ko je prijavio ucesce- Nista nas ne sme
- iznenaditi
- U maratonskoj noci
Planete
Komete- Sateliti
(vestacki) - Ko dolazi
Izvestaji
Kako
je protekao
YUMm2001
Zvanicni izvestaj
sa takmicenja
Sponzori
ko je dao
nagrade
i kakve
Teleskopi
i drugi
instrumenti
koje smo videli na
maratonu
Reporter
na Mm
Sta se pricalo
na
maratonu
Izvestaj
(Saiph)
Izvestaj
(Romana)
Izvestaj
(Milan)
- 2000
- Nulti maraton
- Izvestaj I
- Izvestaj II
- Tabela
- Izvestaj I
- MM u Visnjanu
Galaksije
- Mm
- Kada je nastao & varijante
       |
kako je nastao mm Ne zna se pouzdano ko i kada je napravio prvi maraton, ali se veruje da je to bilo sedamdesetih godina XX veka. Tada su nezavisno jedne od drugih jedna spanska i jedna americka grupa astronoma "odradile" prvi maraton.
Americka prica ide ovako. Tom Hoffelder i Tom Reiland (Pittsburgh) su 1976. godine uocili mogucnost da se svi M objekti vide tokom jedne noci prvih dana proleca. Ovo se naravno odnosi na umerene severne geografske sirina. Zatim su odlucili da to vec sledece godine i pokusaju. Te 1977. njima se prikljucio i Ed Flynn, takodje iz Pitsburga i to je po svemu sudeci bio prvi Mesijeov maraton. Usledilo je obavestenje za Sky&Telescope, prica je objavljena (ali tek marta 1979.) i tako je pocelo.
Trebalo je ipak pricekati osam godina do potpuno uspesnog lova. Te je godine naime Gerry Rattley prvi uspeo da vidi svih 110 objekata. Bilo je to u noci izmedju 23. i 24. marta 1985. u mestu Dugas, Arizona.
Izuzetno je tesko uociti sve M-ove u jednoj noci jer nebo treba da je kristalno vedro cele noci, a Mesec da ne smeta. To se retko desava.
varijante mm A u medjuvremenu su nastale i nove varijante Mesijeovog maratona.
M+, tj. Mesijeov plus maraton, koji su 26. septembra 1981. u Arizoni organizovali clanovi Saguaro Astronomy Club. Lista objekata koje treba pronaci sadrzi 75 emova i 35 NGC objekata. Ovaj maraton nije toliko tezak kao klasican Mmaraton jer se na listi objekata ne nalaze rano zalazeci niti kasno izlazeci objekti. Vreme ovog maratona je jesen.
Iskusni osmatraci imaju takmicenje u kome je potrebno pronaci sto vise objekata, ide se i na preko 500. Ali to vec vise i nije Mesijeov marato.
A Tom Hoffelder i Greg Zentz su smislili maraton u kome se niko ne sluzi zvezdanim kartama niti dodaatnim beleskama, jer sve podatke o emovima treba drzati u glavi. Ovaj maraton su nazvali M na kub (M3) sto dolazi od "Messier Memory Marathon".
A postoji i Foto M. maraton cilj je... kao sto mu i naziv govori.
Postoji i Letnji maraton, koji organizuje (pored klasicnog) Zvjezdarnica Visnjan. Zapravo, pravila za posmatranje M objekata mozete praviti i sami pa prema tome varijacije raznih Mesijeovih maratona su beskonacne.
Sve je to divno, maratonci su veste teleskobdzije i odlicni nebeski tragaci, ali ima nekih astronoma koji stavljaju zamerke Mmaratonu. Kaze se da za vreme maratona covek prosto pretrci nebo zadrzavajuci se na svakom objektu minimalno vreme koje je potrebno tek da se objekat identifikuje.
Pa, ima istine u tome, jer zaista posetiti 110 objekata za jednu noc znaci da za svaki imate tek po nekoliko minuta. Ali maratonci opet imaju svoje argumente, tj. kazu: maraton je samo jedan dan, ostalih dana oni imaju dovoljno vremena da se posvete emovima. Sem toga da nije maratona verovatno neke objekte ne bi nikad ni osmatrali jer nisu toliko zanimljivi kao neki drugi.
[februar 2001]