|
< | 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11| > 4.
Francuske ekspedijije 18-og
veka: Francuska Akademija je poslala nekoliko ekspedicija za osmatranje tranzita 1761. godine. Alexander-Gui Pingre (1711-1796), pedesetogodišnji astronom i teolog, je krenuo iz Pariza u novembru 1760. godine ka Francuskom ostrvu Roderigue (engl. Rodriguez), istočno od Madagaskara u Indijskom okeanu. Među njegovim pola tona teškim prtljagom bilo je i pismo adresirano Britanskom Admiralitetu u kome ih on upozorava da se ne mešaju u njegovu važnu ekspediciju osmatranja tranzita. U to vreme kada se prvi kontakt među ratnim brodovima zaraćenih država ostvarivao salvama iz topova, teško je zamisliti kakvog uticaja bi takvo jedno pismo uopšte imalo na ikoga, osim možda što je pružilo moralnu podršku članovima ekspedicije i posadi broda.
Pingreov put započinje problemima. Dospevši u luku sa svojim pozamašnim prtljagom, posada broda mu ne dozvoljava da sve to i ukrca na brod, bez razlike radilo se tu o astronomskoj opremi ili ne. Problem je napokon izglađen tek kada je intervenisala Francuska Akademija. Pingre je zatim bio usporen u južnim morima kada je njegov brod sreo drugi francuski ratni brod čiji je kapetan insistirao da ga oni otprate nazad do Isle de France (današnji Mauricijus), što je Pingrea koštalo dodatnih sedam nedelja. Prispevši napokon na Roderigue samo nedelju dana pre tranzita, Pingre i njegov asistent su radili dan i noć da bi instrumente osposobili za rad nakon dugog puta preko mora, a za podmazivanje instrumenata su morali koristiti lokalni delikates - ulje od kornjače. Sa veoma malo slobodnog vremena ipak uspevaju da sagrade grub zaklon kao opservatoriju. Bez obzira na sve njihove napore, dan tranzita je bio oblačan. Pingre se ipak nije dao razočarati, nadajući se da će se oblaci razići u toku tranzita. Njegovo strpljenje se konačno i isplatilo jer se pred sam kraj tranzita zaista dovoljno razvedrilo za prikupljanje značajnih podataka. A ono pismo koje je Pingre poslao Britanskoj mornarici se ipak pokazalo "uticajno", jer je zapravo kao magnet privlačilo britanske ratne brodove. Tri nedelje nakon tranzita jedan britanski ratni brod je neopažen uplovio u luku Roderigua, gde se sa njega iskrcala mala posada koja je uspela da jednostavno ukrade francuski ratni brod kojim je Pingre dospeo na ostrvo. Pingre je tada i protiv svoje volje bio prinuđen da na ostrvu čeka još tri meseca sve dok drugi francuski ratni brod nije napokon uplovio u luku, ali tek pošto su dva britanska ratna broda ranije tu stigla i svojim topovima napravili ruševine od luke. Konačno, na putu kući, Pingreov novi francuski ratni brod zarobljava britanska mornarica i odvodi u Lisabon. Nema sumnje da je Pingre ipak bio srećan videvši ponovo kopno, jer je svoju avanturu nastavio putovanjem u kočijama u kojima i stiže u Paris. Bez obzira na dugotrajnu i neudobnu vožnju kočijama, Pingre je ipak bio srećan što se napokon otarasio Britanaca. Presavši preko Pirineja u Francusku, zapisuje u svoj dnevnik da je bio odsutan iz Pariza jednu godinu, 3 meseca, 18 dana, 19 časova i 53 minuta. U nastavku:
(april 2004.)
|
