< | 1  2  3  4  5  6 7  8  9  10 11| >

5. Francuske ekspedijije 18-og veka:
CHAPPEOVA PUTOVANJA DO SIBIRA I MEKSIKA

1761.   Kada bi se snimao film u žanru drame, teško da bi bilo koja druga ekspedicija mogla da se poredi sa putovanjem Jean Baptiste Chappe d`Autorche, koji je po najjačoj zimi prešao preko 6.000 kilometara do Tobolska u Sibiru.

Daroviti jezuit sa velikim entuzijazmom za astronomju, Chappe je stekao zavidnu reputaciju već sa 25 godina starosti, kada je sa drugim francuskim astronomom, J. B. le Gentile-om osmatrao tranzit Merkura sa Pariske opservatorije.

Pariz - Tobolsk

Tobolsk je izabran zbog toga što je posmatran odatle tranzit imao najkraće trajanje. Chappeov plan je bio da putuje od Pariza do Beča, pa zatim na severositok ka St. Petersborgu i napokon preko nepregledne ruske stepe.

Chappe je mogao samo da mašta o današnjim autoputevima i automobilima sa amortizerima, jer, za samo osam dana putovanja kočijama do Strazbura na nemačkoj granici, svi termometri i barometri su mu se polupali, a kočija znatno oštetila. I dok je kočija zamenjena, Chappe je bio prinuđen da improvizuje novi set instrumenata.

Da bi izbegao ponovno oštećenje opreme, nakon prispeća u Ulm u Nemačkoj, Chappe menja način transporta zaputivši se brodom dalje do Beča. U Beču je sreo astronoma Maximilian Hella (o kome je bilo reči ranije) i sa njim diskutuje o problemima traznita. Hell se u to vreme pripremao za posmatranje tranzita iz Beča.

Nakon prispeća u Varšavu i ponovnog menjanja načina transporta, za relativno kratko vreme stiže konjskim saonicama do St. Petersburga. Stigavši kasno tokom februara, njegove ruske kolege su na put već bili poslali osmatrače bez njega, uplašivši se da Chappe uopšte neće ni doći. Uviđajući značaj ekspedicije ruski naučnici su brzo snabdeli Chappea sa vodičima, prevodiocima, novim saonicama koje je vuklo pet konja, zatim namirnicama i zalihama za njegov ostanak u udaljenom predelu. Početkom marta, Chappe je bio ponovo na putu.

Tokom mesec dana putovanja kroz zimu pa čak i tokom noći, Chappe je zapisao da je imao veoma malo sna zbog stalnog poskakivanja saonica u kojima je i spavao vrlo često i bez zastajanja. Problemi su bili i sa vodičima koji su se već počeli buniti zbog održavanja ovog brzog i zamornog tempa, što je Chappe lako rešavao potkupljujući ih sa rakijom nakon čega bi ze vodiči za kratko umirili. Sav trud i zamor su se isplatili kada je Chappe sa svojom ekspedicijom stigao u Tobolsk 10-og aprila 1761. godine.

Chappe je skoro istog trentutka započeo pripreme gradeći opservatoriju izvan grada u planini, verovatno zadovoljan početkom naučnih eksperimenata. Vrlo brzo je izračunao longitudu i latitudu svoje opservatorije, što je veoma važno za osmatranje trazita.

Nevolja je došla sa iznenađujuće ranim i veoma naglim otopljavanjem snega zbog kojeg su dve lokalne reke poplavile grad. Praznoverni stanovnici su reagovali tako što su optužili stranog astronoma da im je doneo nevolju praveći zbrku sa Suncem. Strahujući od mogućeg linčovanja, lokalni guverner je postavio naoružanu stražu da čuva Chappea i njegovu opservatoriju.

Dan pre tranzita, Chappe je imao sve pripremljeno tako da je našao momenat da zapiše i sledeći komentar na situaciju: "...Nebo je čisto, Sunce je zašlo iza horizonta, nema nikakvih isparavanja i svemir je perfektno nepomičan kao čelik. Sve ovo upotpunjuje moje zadovoljstvo i stvara spokoj u meni...".

Ali perfektno vreme nije dugo trajalo. Do 10 sati uveče nebo se potpuno pokrilo oblacima. Prirodno da je Chappe počeo da se pribojava za uspeh svoje ekspedicije, da strahuje da će propustiti redak događaj i sve više ga je obuzimalo nespokojstvo. Dalje je zapisao:"...u ovom strašnom nespokojnostvu probdeo sam celu noć. Izlazio sam napolje i ulazio unutra svaki čas i nisam se mogao ni trenutka smiriti u istom položaju....".

Ujutro Chappeova nadanja su se ponovo počela ostvarivati, kako su oblaci polako počeli da se razilaze. Postepeno menjanje vremena na bolje je imalo i udela na popravljanje raspoloženja samog Chappea: "....drago zadovoljstvo se rasipa celim mojim bićem inspirišući me novom vrstom života.... izgleda kao da sve uživa u povratku lepog dana.... i kao što moja nadanja postaju sve živahnija, radost u mojim mislima je sve potpunija". Guverner i sveštenik su došli da posete Chappea, ali ostatak stanovnistva grada se čvrsto zabarikadirao u svojim kućama i crkvama.

Chappeova sreća vremenom je nastavila da se popravlja i napokon on je bio spreman: "Stajao sam oka fiksiranog za teleskop, razmišljajući o ogromnom prostoru između nas i Sunca po hiljadu puta u minuti....Momenat osmatranja je napokon došao i počela me je tresti opšta drhtavica, dok sam istovremeno bio obavezan da sredim svoje misli da ne bih ništa propustio".

Odatle je sve išlo glatko i Chappe je načinio odlične zabeleške. Svoj izveštaj je po kuriru poslao nazad u Pariz samo nekoliko dana nakon završetka tranzita dok je on ostao još nekoliko meseci vršeći dodatna osmatranja cele oblasti. Nakon toga se polako vratio nazad u Francusku, zaustavljajući se u Echaterinenburgu, odakle je želeo da izvrši još neka osmatranja. Pored osmatranja, Chappe je evidentno bio zainteresiran i jednom lokalnom damom, zbog koje je iznajmio ceo orkestar napravivši zabavu ne bi li privukao njenu pažnju. Kako se završio taj događaja, Chappe ipak nije zabeležio u svoj izveštaj.

Chappe se takođe zadržao neko vreme i u St. Petersburgu, napokon stigavši u Pariz novembra 1762. godine.

1769.    Za posmatranje sledećeg tranzita Chappe je hteo da ode na neko različito, toplo mesto i odlučio se za poluostrvo Baja u Meksiku. Nakon tromesečnog prelaska Atlantskog okeana, podužeg putovanj u nosiljkama preko prostranstva Meksika i nakon tronedeljnog putovanja preko Kalifornijskog zaliva tokom koga je ekspediciji ponestalo vode, hrane, a i vremena, Chape je napokon sa svojim kolegama stigao 19-og maja u malo naselje na samom špicu Baja zaliva.

Kako je u samom naselju vladala epidemija žute groznice, Chappe i njegove kolege su preuzeli veliki rizik odlučivši da ostanu u naselju. Chappe je verovao da nemaju dovoljno vremena za traženje nove lokacije i zato su tu počeli sa pripremama. To će se pokazati kao veoma skupa odluka.

Chappe je zapisao sledeće u svoj dnevnik: "Ja i moji asistenti smo za prebivalište izabrali jednu veliku štalu. Pola krova sa štale prema jugu smo skinuli i umesto njega postavili ceradu koja se po potrebi magla saviti ili raširiti. Svi moji instrumenti su podešeni za osmatranje tranzita Venere. Vreme me je poslužilo kako sam samo poželeti mogao. Imao sam dosta vremena za vežbanje beleženja tačnih podataka koje sam ponavljao po časovniku. Na kraju je došao i taj treći jun, sa kojim je došla i mogućnost za ostvarivanje mog najpotpunijeg osmatranja tranzita".

Ovo je bio i njegov zadnji zapis u dnevnik. Samo nekoliko dana nakon tranzita, brinući se za kolegu koji je dobio smrtonosnu bolest i Chappe je osetio prve simptome bolesti. Uprkos visokoj temperaturi i bolovima ustao je iz kreveta i osmatrao lunarnu eklipsu koja je bila 18. juna.

Epidemija koja je usmrtila tri četvrtine stanovnika naselja, prvog avgusta odnosi i Chappeov život. Samo jedan član njegove ekspedicije je preživeo, donevši nazad u Pariz podatke tranzita i eklipse.

Chappeov tim je sakupio neke od najboljih podataka od svih ekspedicija. Reči koje je Chappe zapisao tokom prve ekspedicije imaju snagu večnosti: "Zadovoljstva prirode mogu se ponekad iskusiti, ali u ovome trenutku, ja zaista uživam vršeći svoja osmatranja i nadam se da će ona biti još uvek od koristi potomstvu, kada ja napustim ovaj svet".

 U nastavku:
FRANCUSKE EKSPEDICIJE 18-OG VEKA:
  <  | 1  2  3  4  5  6  7  8  9  10  11| LE GENTILEOVO EPSKO PUTOVANJE

(april 2004.)

vrh