|
< | 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11| > 8. Britanske
ekspedijije 18-og
veka: Za Kraljevsko društvo, Venerin tranzit 1769. godine se perfektno uklopio u njihove planove istraživanja južnog Pacifika. Alexander Dalrymple, je pored ostalih naučnika Kraljevskog društva, bio siguran da se tamo krije jedan kontinent, "Terra Australis Incognita", odnosno "Nepoznata južna zemlja". Ideja o takvom mestu je kružila u mislima naučnika još od vremena Ptolemeja koji ju je i ucrtao na mapi u svom radu "Geografija". Ali istraživačka ekspedicija, čiji bi cilj bio osvajanje novootkrivenih zemalja u ime Britanije zasigurno bi bila sumnjiva drugim evropskim, osvajački naklonjenim državama i tranzit Venere je bio perfektan izgovor. Kraljevsko društvo je ponosno objavilo da će tranzit imati pozitivne rezultate na navigaciju, iako je dobro znalo da veličina Sunčevog sistema nema ničega zajedničkog sa slanjem broda na put oko sveta. Društvo je zatim poslalo jedno patriotsko pismo kralju George III, o važnosti ovog osmatranja, nakon čega im je kralj dodelio traženih 4.000 funti (današnjih 300.000 funti).
Kraljevska mornarica se složila da pozajmi brod za ekspediciju, ali je odbila da njime komanduje civil. U isto vreme Dalrymple odbija da bude samo putnik tokom ekspedicije i potpuno se povlači iz nje. Nastupilo je grozničavo traganje za pogodnim kapetanom broda i, konačno, mornarica je našla čoveka koji je izradio mapu Zaliva Svetog Lorenca i koji je izvršio osmatranje Sunčevog pomračenja iz Kanade u ime Kraljevskog društva. Ime tog coveka je bilo James Cook (1728-1779). Mornarica je ma kraju ipak bila pomalo osramoćena jer Kuk nije imao čin oficira. Da li je moguće da cela britanska mornarica nije imala ni jednog oficira koji poznaje astronomiju i koji bi mogao da predvodi ekspediciju u nepoznata mora. Pa, očigledno da je moguće. Zbog toga Kuk je bio unapredjen u čin poručnika, a ne kapetana. Kapetanski čin je dobio mnogo kasnije. I takođe mu dodeljna komanda nad brodom "HMS Endeavour".
Zvanični astronom na brodu je bio Charles Green, asistent Greenwich opservatorije i zet Williama Walesa, koji je bio sposoban da nađ longitude na moru samo na osnovu položaja Meseca i zvezda. Grin je i pre plovio ali kao pratnja Nevila Maskelynea tokom 1763-4. godina na Barbados, gde je testirao četvrti morski hronometar koji je izradio John Harrison, a koji je napokon rešio problem utvrdjivanja longitude na moru. Interesantno da je Endeavour, koji je isplovio avgusta 1768. godine, krenuo na put bez ovog hronometra, jer je instrumenat bio veoma skup. Na brodu se nalazio još jedan naučnik, Joseph Banks, mladi aristokrat koji je posvetio život nauci, pogotovu botanici. Banks je putovao sa velikom brojem asistenata među kojima je bilo i dva slikara koji su pravili skice primeraka biljaka. Banks je kasnije postao predsednik Kraljevskog društva i dominantan naučnik u Engleskoj tokom 18-og veka. Na moru, Grin je bio veoma ljut saznavši da ni jedan od oficira, uključujući i poručnika Kuka, ne zna metod lunarnog osmatranja za utvrđivanje longitude. Četiri godine je Kraljevska Greenwich opservatorija objavljival "Nautički Almanah", a koja je korist od toga, gunđao je Grin, kada oficiri ne znaju kako da izvrše tačna osmatranja. Pod uticajem Grina Kuk je ubrzo savladao metodu osmatranja. Očigledno da je Kukova reputacija poznavanja precizne pozicije broda bila delimično zasluga Grina, koji je vršio lunarna osmatranja sa broda kada god je to mogao. Endeavour je plovio ka jugozapadu duž celog Atlantskog okeana tokom četiri meseca, pokušavajući četiri puta da prođe buran prolaz Le Mare na špicu Tierra del Fuego. Napokon je prošao Cape Horn 25-og januara 1769. godine. Jedan od ciljeva za ovu ekspediciju je bilo i nalazenje "Terra Australis", tako da je Kuk zaplovio u pravcu severozapada u suprotnom pravcu od morskih strujanja i vetrova. Ali, dani su prolazili a nepoznati kontinent se nije pojavljivao. U svom dnevniku, Banks je uzeo ulogu kabinetskog filoyofa kao Dalrymple te je zapisao: "Svakako da je neko zadovoljstvo naći se u poziciji da pokažeš da je netačno ono što ne postoji u stvarnosti i postoji zapravo samo u mislima teoretičara, od kojih većina koja piše bilo sta o moru, u stvari nikada nije ni bila na moru. U suštini oni veruju da je svaki deo vode kojim brod nije plovio, u stvari kopno, iako imaju malo ili ništa što bi poduprlo njihova mišljenja, osim neodredjenih izveštaja". Nakon sledeća tri meseca na otvorenom moru, napokon su se pojavile planine Tahitija i Endeavour je uplovio u Matavia zaliv 13-og aprila 1769. godine. Pre nego što su se iskrcali na obalu, Kuk je dao svojoj posadi listu pravila u cilju promovisanja dobrog odnosa sa stanovnicima ostrva. Na listi su se pored pravila o razvijanju odnosa sa lokalnim stanovništvom, nalazila i pravila o odgovornosti i trgovini. Zadnje pravilo na listi je strogo zabranjivalo razmenu: "..gvožđa, ili bilo čega što je načinjeno od gvožđa... za bilo šta drugo osim namirnica". Sledeća strana o putovanju Dž. Kuka > U nastavku:
(maj 2004.)
|
