|
< | 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11| > 7. Britanske
ekspedijije 18-og
veka: Čuvši o pustolovinama ekspedicija iz 1761. godine, William Wales (oko 1734-1798), koji je tek nedavno izračunao tablature lunarne navigacije za Nevile Maskelyne-ov "Nautical Almanac", dobrovljno se prijavio za osmatranje tranzita u ime Kraljevskog društva, ali uz zahtev da osmatranje bude iz nekog toplog, bližeg mesta. Naravno, dobio je sasvim suprotno od toga i poslat je u Fort Churchill, u Hadsonovom zalivu na severu Kanade. Fort Churchill je već tada bio poznat kao "glavni grad polarnih medveda".
Kako su brodski putevi ka Hadsonovom zalivu solidno zaledjeni sve do početka leta, bilo je potrebno da Wales i njegov asistent, Joseph Dymond, ispolove u kasno proleće 1768. godine i provedu zimu u Churchillu. Sa velikom kompanijom "Hudson`s Bay Company" je sklopljen ugovor po kome će kompanija prebaciti astronome do tog mesta i pokupiti ih godinu dana kasnije. Putovanje preko Atlantskog okeana je prošlo nezanimljivo sve dok nisu stigli do Hadsonovog prolaza na ulazu u zaliv, gde je magla bila naročito gusta i neprozirna. Kada bi se magla podigla Wales je provodio vreme brojeći ogromne ledene sante. Prvog dana 32, drugog 58. Po prispeću u Churchill, 10-og avgusta 1768. godine, Wales je pisao o neizdrživoj napasti koja ih je tu dočekala, o hordama komaraca i peščanih muva: "Ima ih na milione samo na licu i oko očiju, tako da je nemoguće govoriti, disati ili gledati a da vam usta, nos ili oči ne budu puni od njih". Tokom prvog meseca, Wales i Dymond su bili zauzeti pravljenjem opservatorije i osiguravajući je za nadolazeću zimu. Jednom kada su to završili, Wales je prestao da vodi dnevnik osim što je bleležio podatke o vremenu, jer je po njemu to bila jedina stvar o kojoj su morali voditi računa tokom zime. Ipak zapisao dodatne detalje u svojim "kratkim memoarima", u kojima je opisao svoje "zimsko opremanje", odnosno pokrivanje i umotavanje od glave do pete u krzna sa kojima ih je opremila kompanija. Takođe je pisao o neprospavanim noćima usled glasnog pucanja drveta od koga je kabina bila načinjena usled jake hladnoće izvana. Čak i aurora je bila neimpresivna te godine, dok je hladnoća bila dovoljna da u roku pet minuta smrzne rakiju u otvorenoj časi. Otopljavanje leda je najavljivalo dolazak proleća, a sa dolaskom leta došle su i horde komaraca i muva. Wales je tada zapisao da je zima u stvari bolji deo godine u tim krajevima. Nakon više od godinu dana čekanja i pripremanja, zora trećeg juna, na dan tranzita je osvanula delimično oblačna. U podne je traznit započeo i dva astronoma su imala rezulatate početka tranzita, odnosno kontakta Venerinog diska sa Sunčevim, koji im se nisu slagali za 11 sekundi, što je bilo ogromno razočarenje za Walesa. Nakon tranzita, oba astronoma su ostala u Churchill-u dodatna tri meseca pre nego što su krenuli nazad u Englesku, sa velikom kometom iz 1769. godine koju je otkrio Messier, vidljivom na noćnom nebu. Zbog suprotnih vetrova koji su duvali u Engleskom kanalu, astronomi su se iskrcali na kopno i vratili u London u kočijama. U Londonu, Wales je bio toliko razočaran svojim osmatranjem tranzita da je odbio da preda svoje rezultate Društvu, smatrajuci ih netačnima. Ipak, zahtev Kraljevskog društva se ne može tek tako odbiti i u martu 1770. godine, Wales ih je napokon predao članovima Društva, pročitavši manuskript od 50 strana iz svog dnevnika, u kome su bili zabeleženi detalji raznih botaničkih, klimatskih i naučnih informacija koje je sakupio. Na njegovu sreću i pored svega, dobio je veliki aplauz zbog svog truda. Posle toga, kapetan Cook ga je regrutovao kao navigatora za njegovo drugo i treće putovanje oko sveta. Nakon svega, Wales je ipak bio na putu ka toplim krajevima. Karijeru je završio kao profesor matematike. U nastavku:
(maj 2004.)
|
