Astronomski magazin - HOME

am@astronomija.co.rs
 
 
Astronautika
 

Sadržaj AM
 

 
NSPoint

 
astronautika
Odbacivanje šatlovih bustera
 
Dipl. ing. Drago I. Dragović
dragovic@net.yu

23. 02. 07.

Oduvek sam se pitao na kojoj visini se odvajaju ona dva džinovska bustera (Solid Rocket Boosters – SRBs) koja se nalaze sa obe strane šatla, i šta bude na kraju s njima. Svi podaci koje koristim u ovom serijalu o Space Shuttleovima se zasnivaju na zvaničnim dokumentima koja nudi NASA. U njima se nalaze i ova vremena, brzine i visine za jednu tipičnu lansirnu putanju Space Shuttlea. Ja sam samo tamo gde je moglo preračunavao američke u naše jedinične mere.

 

 Tok leta  
Šematski prikaz faza jedne tipične misije Space Shuttlea. Pri lansiranju, busteri daju potisak (na nivou mora) od po 1.500 tona, što je oko 71,4% ukupnog potiska u prvoj fazi uspinjanja. To su najveći motori na čvrsto gorivo ikad napravljeni i prvi koji mogu da se ponovo koriste. Dugački su po 45,46 m i prečnika 3,71 m.

Vremena i visine odvajanja SRB, kao i bukvalno SVE o njima, možeš lako da pronađeš i proveriš na specijalizovanim sajtovima NASA:

§      Solid Rocket Boosters

§      SRB Retrival Ships

Oba izvora potvrđuju da se busteri odvajaju na visini od oko 46 km (oko 30 milja), nekih 2 minuta nakon lansiranja. Njihov momenat inercije ih nosi na vrh njihove putanje [1], koji se nalazi na visini od oko 67 km (oko 41 mi). Odatle ovi sada prazni rezervoari, teški samo 87 tona [2], slobodno padaju balističkom putanjom, i spuštaju se nekih 230 km od lansirne rampe. Na visini od oko 4,8 km (3 mi), otvaraju se prvo stabilizirajući, a potom i tri glavna padobrana da bi teret usporili pre pada u okean nekih 7 minuta nakon lansiranja.

 Sudbina bustera  

Tri faze prosečnog "života" jednog SRB. Na kraju će sve da bude sređeno, popravljeno i zamenjeno i spremno za novo lansiranje. Novi će da budu samo "nos" i vrhovi mlaznika motora.

Vremenski raspored koji sam koristio za profil lansiranja u ovom i drugim tekstovima zasniva se na NASA–inom press izveštaju za let STS-30. Ključne tačke putanje su sumirane u tablici ispod.

Redosled dešavanja na putanji STS-30 [3]

Dešavanje

Proteklo vreme
(MET)
[h:m:s]

Relativna brzina
[m/s]

Mach

Visina
[km]

Lansiranje (T+00)

00:00:00

Početak manevra okretanja

00:00:09

55,8

0,16

0,236

Kraj manevra okretanja

00:00:17

111,2

0,32

0,861

Rad SSME[4] smanjen na 65%

00:00:30

216,7

0,64

2,76

Maks. dinam. pritisak (Max Q)

00:00:59

417

1,35

10,71

Rad SSME povećan na 104,5%

00:01:02

435,2

1,43

11,36

Odbacivanje SRB

00:02:05

1.283,8

3,93

46,75

"Negative Return" [5]

00:03:58

2.107,7

7,39

97,23

Prekid rada gl. motora (MECO)

00:08:31

7.402,4

22,70

110,4

Potisak nula

00:08:38

Primeti da su busteri odbačeni dva minuta i pet sekundi nakom lansiranja u tački koju kosmonauti nazivaju "SRB Staging". U tom trenutku, letilica se kretala brzinom od oko 4.600 km/h (noviji šatlovi se u toj fazi kreću brzinom i do 6.200 km/h!), i nalazila se na visini od 47 km.

  Sudbina bustera        
Buster na čvrsto gorivo se vadi iz mora. Da se ne bi izgubio, svaki od njih je snabdeven sistemom RSS, koji sadrži predajnik/dekoder, antene, baterije, bljeskalicu i prekidač koji se aktivira u dodiru sa slanom vodom. Vek trajanja baterije je 72 sata, a ako nije korišćen, čitav uređaj moše da se ugrađuje makar 20 puta, što je prilična ušteda. Jedino bljeskalica može da radi 280 sati bez prestanka.

Nakon vađenja iz mora, čitav buster se rastavlja, pere svežom i dejonizovanom vodom da bi se sprečila korozija od morske vode. Delovi motora, brizgaljke i delovi mlaznika se šalju u fabriku "Morton Thikol Corp." u Jutu na reparaciju i pripremu za sledeće lansiranje. Svaki buster je konstruisan da u idealnim uslovima može da izdrži oko 25 letova.

[1] Da bi busteri skrenuli u stranu od pravca leta glavnog ansambla, svaki od njih je opremljen sa 8 malih motora, koji rade dodatnih 1,02 sekunde nakon odvajanja od glavnog rezervoara (ET).

[2] Kažem samo, jer su prilikom lansiranja imali po 590 tona svaki! Znači da je u svakom po više od 500 tona goriva.

[3] Iako je ovaj let izveden još u maju 1989. godine, ništa bitno se u tajmingu nije promenilo do danas, mada malih odstupanja u vrednostima brzina svakako ima, što zavisi od misije do misije. Recimo, prilikom lansiranja STS–109 u februaru 2002., našao sam da su sve brzine povećane; recimo, početak "roll" manevra je pri 411 m/s, prestanak manevra pri 439 m/s, max q pri 768 m/s, "negative return" pri 2.500 m/s, a MESO pri 7.925 m/s.

Prilikom ovog "našeg" lansiranja, Space Shuttle "Atlantis" odneo u kosmos sondu "Magellan". Bila je to 29. misija šatlova.

[4] Space Shuttle Main Engine.

[5] Tačka u kojoj šatl leti predaleko i prebrzo da bi u slučaju otkaza leta mogao da bezbedno sleti u Kennedy Space Center. Eventualni problemi u letu bi zahtevali jedan od 3 predviđena načina prekida misije: Trans–Atlantic Abort Landing, Abort–to-Orbit ili Abort–Once–Around.


 
Ostali tekstovi iz ove serije članaka
Brzina Space Shuttlea u orbiti
Space Shuttle i Max–Q
Zašto se šatlovi okreću pri lansiranju?
Praćenje orbita sa Zemlje
Lansiranja raketa sa ekvatora
Odbacivanje šatlovih bustera
Izolacija glavnog šatlovog tanka
Brzina lansiranja i Zemljina rotacija

(22.02.2007.)


Komentar?

Vaše ime:
Vaša e-mail adresa:
Predmet:
Vaš komentar:

vrh

 

Potražite

AM Index
 
priključite se

 

Space shuttle šta je to?

SHUTTLE NA POPRAVNOM ILI U MIROVINU!?

MINUTE STRAHA ZA ASTRONAUTE (Space shuttle 2006)

Spejs šatl Kolumbija eksplodirao

Spejs šatl Kolumbija

Da li je posada Kolumbije mogla biti spasena?

Šta je to space shuttle?

Da li bi se posada Burana spasla?

Saplitanje o „Kolumbiju”