Oduvek sam se pitao na kojoj visini se odvajaju ona dva džinovska bustera (Solid Rocket Boosters – SRBs) koja se nalaze sa obe strane šatla, i šta bude na kraju s njima. Svi podaci koje koristim u ovom serijalu o Space Shuttleovima se zasnivaju na zvaničnim dokumentima koja nudi NASA. U njima se nalaze i ova vremena, brzine i visine za jednu tipičnu lansirnu putanju Space Shuttlea. Ja sam samo tamo gde je moglo preračunavao američke u naše jedinične mere.

 

Vremena i visine odvajanja SRB, kao i bukvalno SVE o njima, možeš lako da pronađeš i proveriš na specijalizovanim sajtovima NASA:

§      Solid Rocket Boosters

§      SRB Retrival Ships

Oba izvora potvrđuju da se busteri odvajaju na visini od oko 46 km (oko 30 milja), nekih 2 minuta nakon lansiranja. Njihov momenat inercije ih nosi na vrh njihove putanje [1], koji se nalazi na visini od oko 67 km (oko 41 mi). Odatle ovi sada prazni rezervoari, teški samo 87 tona [2], slobodno padaju balističkom putanjom, i spuštaju se nekih 230 km od lansirne rampe. Na visini od oko 4,8 km (3 mi), otvaraju se prvo stabilizirajući, a potom i tri glavna padobrana da bi teret usporili pre pada u okean nekih 7 minuta nakon lansiranja.

Vremenski raspored koji sam koristio za profil lansiranja u ovom i drugim tekstovima zasniva se na NASA–inom press izveštaju za let STS-30. Ključne tačke putanje su sumirane u tablici ispod.

Primeti da su busteri odbačeni dva minuta i pet sekundi nakom lansiranja u tački koju kosmonauti nazivaju "SRB Staging". U tom trenutku, letilica se kretala brzinom od oko 4.600 km/h (noviji šatlovi se u toj fazi kreću brzinom i do 6.200 km/h!), i nalazila se na visini od 47 km.

Sudbina bustera

Buster na čvrsto gorivo se vadi iz mora. Da se ne bi izgubio, svaki od njih je snabdeven sistemom RSS, koji sadrži predajnik/dekoder, antene, baterije, bljeskalicu i prekidač koji se aktivira u dodiru sa slanom vodom. Vek trajanja baterije je 72 sata, a ako nije korišćen, čitav uređaj moše da se ugrađuje makar 20 puta, što je prilična ušteda. Jedino bljeskalica može da radi 280 sati bez prestanka.

Nakon vađenja iz mora, čitav buster se rastavlja, pere svežom i dejonizovanom vodom da bi se sprečila korozija od morske vode. Delovi motora, brizgaljke i delovi mlaznika se šalju u fabriku "Morton Thikol Corp." u Jutu na reparaciju i pripremu za sledeće lansiranje. Svaki buster je konstruisan da u idealnim uslovima može da izdrži oko 25 letova.

Ostali tekstovi iz ove serije članaka

Brzina Space Shuttlea u orbiti Space Shuttle i Max–Q Zašto se šatlovi okreću pri lansiranju? Praćenje orbita sa Zemlje Lansiranja raketa sa ekvatora Odbacivanje šatlovih bustera Izolacija glavnog šatlovog tanka Brzina lansiranja i Zemljina rotacija

Potražite AM Index