Treba znati da je lansiranje svake rakete vrlo složen zahvat. To ne diktiraju samo brojni tehničko–tehnološki faktori, već i geografija. Mnogo je lakše (i jeftinije) lansirati raketu kada je rampa bliže ekvatoru, zbog toga što je tu brzina Zemljine rotacije veća nego na polovina. Ta dodatna brzina na ekvatoru znači da je potrebno manje potiska (pa zato i manje goriva) za lansiranje ka orbiti.

Možda ćeš bolje razumeti tu razliku u brzinama ako za trenutak zamisliš Zemlju kao loptu za basket koju vrtiš na kažiprstu. Brzina okretanja površine lopte je najmanja u tačkama kroz koje prolazi njena osa (tj. na "polovima"), a najveća duž obima koji je najudaljeniji od oba pola (tj. na "ekvatoru"). Znači, što je mesto lansiranja bliže toj zamišljenoj liniji, to nam je privilegija veće brzine za let u orbitu veća.

Znači, da bi letilica dosegla predviđenu orbitu, lansiranje sa ekvatora nam obezbeđuje još dodatnih 1.667 km/h (0,463 km/s) brzine. Taj bonus znači da je letilici potrebno manje goriva, a to automatski znači da može u orbitu da ponese više korisnog tereta, što u krajnjoj konsekvenci direktno utiče na isplativost čitavog poduhvata lansitanja.

Ovakav način "kontanja" nam umnogome otvara oči kada pogledamo ge su Amerikanci, Rusi ili Evropljani sagradili svoje baze za svemirska lansiranja. ESA je imala najveću sreću, jer im se ukazala mogućnost da bazu izgrade najbliže ekvatoru [1], tako da su najpovlašćeniji u korišćenju ekvatorijalne brzine prilikom lansiranja. I Ameri i Rusi su se potrudili da podignu svoja lansirna postrojenja najjužnije što su mogli a da ostanu u nacionalnim granicama. NASA se smestila u Cape Canaveralu [2], na Floridi, na 28,33° severne širine, što im obezbeđuje bonus od 1.472 km/h. Rusi nisu mogli da odu južnije od kazahstanskog kosmodroma Bajkonur [3], koji se nalazi na 45,55° severne širine [4]. Lansiranje odatle im pomaže sa samo 1.174 km/h. (Zato su bili primorani da prave izuzetno snažne rakete–rekordere, ali je to neka druga priča.)

Sada će nam svim biti mnogo jasnije zašto se vasionske rakete kao po pravilu lansiraju ka istoku. Pošto se Zemlja okreće od zapada ka istoku, lansiranje orbitalnih letilica u tom pravcu povećava brzinski rotacioni bonus koji nam obezbeđuju lokacije lansirnih rampi. Jedine rakete kod kojih to ne važi su one koje treba da stignu na polarne orbite i tada se lansiranje vrši u pravcu zapada. To objašnjava zašto Amerikanci sva svoja polarna lansiranja pre vrše iz kalifornijske vojne baze Vandenberg AFB nego s Floride.

Ostali tekstovi iz ove serije članaka

Brzina Space Shuttlea u orbiti Space Shuttle i Max–Q Zašto se šatlovi okreću pri lansiranju? Praćenje orbita sa Zemlje Lansiranja raketa sa ekvatora Odbacivanje šatlovih bustera Izolacija glavnog šatlovog tanka Brzina lansiranja i Zemljina rotacija

Potražite AM Index