MINUTE STRAHA ZA ASTRONAUTE

am@astronomija.co.rs

Astronautika

Sadržaj AM

kosmonautika

MINUTE STRAHA ZA ASTRONAUTE

Marino Tumpić
tumpic@astronomija.co.rs

Komentar

5. jun 2006.

Nakon tri i pol godine mukotrpnog rada inžinjera NASAe na poboljšanju sigurnosti letenja američkih raketoplana i milijarda utrošenih dolara, sutra navečer po našem vremenu u svemir bi trebao poletjeti raketoplan Discovery sa sedmeročlanom posadom.

Preuzeto sa Foruma AM

6. jun 2006.
Lansiranje nije proslo tako mirno. U ponedeljak na jednoj od redovnih inspekcija shutlla, otkrivena je jedna pukotina na izolacionoj peni na glavnom rezervoaru za gorivo.
Pukotina duga 12,5 cm i siroka 1 cm se nasla kod creva koje sluzi da dovod. Nasini eksperti su ustanovili da je pukotina nastala pri punjenju i praznjenju rezervoara sa gorivom.
I pokraj medijskih spekulacija da ce ovo dovesti do totalnog otkazivanja lansiranja, to se nije desilo, i prekljuce je lansiran sa Kejp Kanaverala.
Ipak lansiranje shutla ne znaci i kraj problema za Nasu. Isprva treba da se napravi kompletna inspekcija na Shutllu, da se proveri stanje izolacije koja je postala nocna mora za agenciju posle nesrece sa Kolumbijom.
Ako se pokaze da je trup doziveo znacajno ostecenje pri lansiranju, koje moze da ugrozi njegov povratak na zemlju, zbog toga su predvideli nekoliko svemirskih setnji sa ciljem da se popravi Shutlle.
Ako sve bude u redu posada Discaverija ce da ostane na ISS dvanaest dana.
Osnovni zadatak je da se donese hrana za astronaute na ISS i da se izvrsi serija eksperimenata sa kojima treba da se proveri bezbednost na Shutlu.
Inace, deo ekipe je i nemacki astronaut Tomas Rajter koji ce ostati duze vremena na ISS. Njegov dolazak na ISS je prvobitno planiran za prethodno leto ali je odlozeno za godinu dana.
Inace, ova misija je vazna za americke Shutllove. Slobodno moze da se nazove misija *sve ili nista* i od koje zavisi opstanak space shutlle flote.
Bilo kakav neuspeh ove misije, a posebno njen katastrofalan ishod, znacio bi kraj za space shutlove.
Ako bi se to dogodilo, ISS bi ostala najverovatnije nedovrsena. Ako ova misija bude uspesna, tada cemo sigurno cesto gledati lansiranja Shutlla.
Nasa planira po cetiri lansiranja godisnje sve do 2010 kada je i predvidjeno penzionisanje ove flote.

Tekst je preveden sa Makedonskog sajta www.astronomija.com.mk

Mravic

Svega je devet minuta potrebno od lansiranja do ulaska u Zemljinu orbitu. Po svemu sudeći biti će ovo (ponovno) devet dugih minuta straha za astronaute, njihove familije, inžinjere i kontrolore na Zemlji te za budućnost letjelica toga tipa.

Iako je posada raketoplana već nekoliko dana na Floridi a kapetan misije Steven Lindsey daje optimistične izjave jasno je kako NASA ima ogromnih problema sa sigurnošću lansiranja letjelice.

Naime u velikom vanjskom rezervoaru nalazi se gorivo koje se hladi na temperaturi od –252C° i koji je obložen slojem termoizolacije, prilikom lansiranja stvaraju se velike vibracije i slojevi izolacije otpadaju sa rezervoara te udaraju u svemirski brod, ukoliko otpadne poveći komad izolacije može oštetiti termičke pločice koje prilikom povratka štite konstrukciju broda od pregrijavanja jer se pri povratku na Zemlju kroz atmosferu razvijaju temperature na oplati broda od preko 2.600°.

Glasine o problemima sa vremenskim prilikama, pticama koje lete uokolo lansirne rampe i mogućem sudaru koji bi oštetio svemirski brod pri lansiranju, neriješenim problemima sa termičkom izolacijom koja otpada sa velikog rezervoara i koja je bila uzrok tragedije raketoplana Columbia prije tri i pol godine, te raznim drugim nepravilnostima kulminirale su otkazom Charlia Camarade (bivšim astronautom i jednim od vodećih stručnjaka na programu raketoplana) koji nije mogao podnjeti pritisak lažiranja podataka o sigurnosti, a posebice jučerašnjom izjavom Wayne Halea kako; «NASA smatra da je problem otpadanja komada termoizolacije riješen te da je rizik lansiranja sada prihvatljiv», iako je sve do pred koji dan NASA tvrdila kako opasnosti po živote astronauta i same letjelice više nema.
Početkom ove godine NASA je objavila kako će raketoplani u «mirovinu» 2010. s tim da prije toga odrade petnajstak letova. Sada je i najvećim optimistima jasno kako je to nemoguća misija.

U protekle tri i pol godine izvedeno je samo jedno i to eksperimentalno lansiranje, prije godinu dana.

Kliknite na ilustraciju

Usporedba Američkog i Ruskog raketoplana-raketoplani će u povijest astronautike ući kao najkompliciranije, najskuplje i najnesigurnije letjelice ikada sagrađene

Prosjek starosti preostala tri raketoplana iznosi gotovo dvadeset pet godina, a svi se temelje na projektu od prije gotovo četrdeset godina.

Načinjeni su od preko 200.000 pojedinačnih dijelova od koji je gotovo svaki izrađen u tvornici koja je ponudila najnižu cijenu istog.

Izgledni problemi prilikom ovog lansiranja ili eventualna tragedija ponovo će na nekoliko godina zaustaviti američku astronautiku.

Bivši SSSR odustao je od programa svemirskih raketoplana sredinom osamdesetih godina nakon samo jednog automatskog bespilotnog leta raketoplana Buran, između ostalog i zbog sigurnosnih problema, jer im je tada postalo jasno kako je rizik po ljude i letjelicu prevelik.
Prema računalnim simulacijama izračunata je vjerojatnost tragedije na svakih dvadeset pet letova za razliku od sigurnih Sojuza i Progresa koji su u posljednjih 35 godina obavili na stotine i stotine letova bez ljudskih žrtava.

(05.07.2006.)

Komentar?

vrh

Space shuttle šta je to?

Buran, letelica snova

Burja tehnologija ispred svog vremena, prvi nagoveštaj (temelj) šatl tehnologije

"DISCOVERY" NEĆE POLETJETI DO JESENI?

KRAJ ERE RAKETOPLANA (14.07.2005.)

Space ship Discovery

Problematičan povratak spejs šatlova (10.02.2005.)

Poslednji let šatla?

Poletanje šatla

Sudbina šatla i njegove posade

Odložen povratak šatla

Diskaveri se vratio na Zemlju

SHUTTLE NA POPRAVNOM ILI U MIROVINU!?