|
11/25/2006 E stvarno, ovako nešto može da se realizuje samo u Americi! Ko bi rekao da će se posle svega što se dešavalo, o letilici "Deep Impact Flyby" još čuti, naročito u naučnim krugovima. Ali kao što naši stari kažu: "Ne lezi vraže": fantastičan predlog vodećih stručnjaka sa Univerziteta Maryland da se letilica reaktivira i pošalje da pobliže osmotri kometu 85P/Boethin, prošao je NASA–ino strogo sito i konačno dobio zeleno svetlo.
Tačno 30. oktobra ove godine, NASA je objavila da se među tri predloga za detaljne studije mogućih misija nalaze dva koja se tiču korišćenja preostalog dela vasionske letilice "Deep Impact". Da podsetim, ta misija iz programa "Discovery", vredna $333 miliona, imala je za cilj da pri preletu pored komete 9P/Tempel 1 ispali jednu malu samovođenu sondu, impaktor, opremljen kamerom, i da se pri brzini od 37.000 km/h zabije u sredinu komete. Sve se odvijalo po planu, a flyby letilica je početkom jula 2005. snimala čitav događaj i slike slala na Zemlju. Iako je tom prilikom proletela kroz rep komete, začudo nijedan optički uređaj ili tanjir antene, kao ni jedna ćelija solarnih panela nisu pretrpeli ni najmanju štetu! Zaštitni mod je obavio svoj zadatak. Neposredno potom, iz sedišta NASA-e u Washingtonu, stiglo je odbrenje za manevar koji će početkom 2008. opet dovesti letilicu u blizinu Zemlje. Već tada su u glavama nekih postojali planovi za budućnost ... "Koristeći Zemlju kao gravitacionu "praćku", mogli bi letilicu ponovo da usmerimo gde mi želimo," govorio je tada Donald Yeomans, supervizor Grupe za dinamiku solarnog sistema na JPL u Pasadeni. Za većinu, te reči su prošle nezapaženo i niko im nije pridavao na značaju. DIXI I EPOCH Nove predložene misije će nositi, kao i uvek, smešne akronimske nazive: DIXI (Deep Impact eXtended Investigation) i EPOCh (Extrasolar Planet Observations and Characterization). Prvu su osmislili stručnjaci sa Merilendskog univerziteta, sa jasnim ciljem da u brišućem letu, uz pomoć tri instrumenta koja još funkcionišu na letilici (dve kamere u boji i infracrveni spektrometar), snime kometu Boethin. Druga misija bi imala za cilj da kamerom visoke rezolucije letilica "Deep Impact" pokuša da pronađe zemljolike planete oko drugih zvezda. Inače, stručnjaci sa Univerziteta Maryland su i osmislili spektakularnu misiju "Deep Impact". Sada veruju da bi sa informacijama dobijenim sa komete Boethin uspeli da slože mozaik informacija o prirodi kometa, i tako odgovore na pitanja kako su nastale, i ako imaju, kakva je njihova uloga u nastanku života na Zemlji. "Sama letilica i uređaji na njoj su u dobrom stanju. Planiram da se randevu obavi negde u decembru 2008. godine. Tada ćemo moći da uporedimo i vidimo da li su rezultati dobijeni sa komete Tempel jedinstveni, ili pak svojstveni za sve komete," kaže Michael A'Hearn, vođa tima "Deep Impact" i astronom sa Univerziteta Maryland. "Misija će nam omogućiti da na najbolji način uporedimo otkrića sakupljena u misijama "Deep Space 1" i "Stardust", kao i brojnim prethodnim, koje su detaljno analizirale Halejevu kometu." Trenutno se kometa nalazi u svojoj najdaljoj tački, negde van orbite Saturna. Kako nam objašnjava A'Hearn, kometa će u trenutku presretanja biti negde unutar Zemljine orbite, znači bliža Suncu nego što je bila kometa Tempel 1 (oko orbite Marsa), ili na istoj udaljenosti kao i Zemlja. Na osnovu proračuna japanskog astronoma Kazue Kinoshite, tokom prve polovine XXI veka, ova kometa će dvaput proleteti pored naše planete i dvaput pored Jupitera.. Kao što je bio slučaj i sa "Deep Impact" misijom, DIXI će biti izvedena u kooperaciji Merilendskog fakulteta, NASA-ine laboratorije za mlazni pogon (JPL) i "Ball Aerospace & Technologies Corp.", gde je sama letilica projektovana i sastavljena. "Jedno od najvećih iznenađenja koje nam je priredilo istraživanje kometa bila je raznovrsnost njihovih površina," priznao je A'Hearn, koji će biti direktor i DIXI misije. "Čak nas je i Tempel 1, kometa koju smo najviše slikali, prosto zaprepastila razičitošću površine. Te raznovrsnosti u tipovima površine jasno nam govore o njihovim različitim istorijama." Podaci prikupljeni novom misijom pomoći će naučnicima da odgonetnu koja je karakteristika kometske strukture i sastava primordijalna, i govori nam o uslovima i procesima koji su vladali pre 4,6 milijardi godina kada je nastajao Sunčev sistem, a koja je rezultat evolutivnih procesa (zagrevanja i hlađenja, sudara itd.) koji su tokom dugog vremena uticali na kometu. "Prikupljeni podaci će nam pomoći da bolje shvatimo poreklo solarnog sistema, kao i uloge, ako ih ima, kometâ u nastanku života na našoj planeti," kaže Jessica Sunshine, članica naučnog tima "Deep Impacta", koja je izabrana za zamenika direktora misije DIXI. "Međutim, jasno je da prvo moramo da utvrdimo koje su karakteristike komete evolutivni a koji primordijalni." "Deep Impact" je bio prvi tako veliki eksperiment ikad sproveden a da je vezan za neku kometu. Deo letilice "Deep Impact" koji je poslužio za prelet komete Tempel pružio je obilje iznenađujućih otkrića. Ona, recimo, uključuju izuzetnu vazdušastost i poroznost unutrašnjeg materijala koji se jasno razlikuje od površine izložene toploti; veliku različitost u stepenu rasporeda ugljen-dioksida i vode; česte, prirodne erupcije gasova; kratere i druge neočekivane geološke formacije; dokaz da led ispod površine može direktno da ispari (sublimiše) u vodenu paru i prvo otkriće leda (u vrlo malim količinama) u kometskom jezgru. "Obzirom da je polovinu svojih podataka sa Tempela "Deep Impact" prikupio tokom preleta a pre sudara impaktora, očekujemo da će DIXI to isto uraditi ali sa svega 10% tročkova koje je imao "Deep Impact"", zadovoljno trlja ruke A'Hearn. "S tačke koštanja uvakvog bavljenja naukom, jedna produžena misija kao što je DIXI nema premca!" (24.06.2006.)
|
Deep Impact «DEEP IMPACT», SPREMAN ZA START •
LANSIRAN
PRESRETAČ KOMETE
•
Iz minuta u minut
•
Glavna letelica
• Čekajući Dip impakta - stigle dve fotografije iz Australije, čekamo glavni izveštaj • Odjeci - pisma čitalaca povodom misije DI
|
