|
TitanB
U ponedeljak 13. decembra se još jednom piše istorija. U 13:38 časova po našem vremenu Kasini prolazi na udaljenosti od samo 1200 km od površine Titana. Brzina kojom se kreće orbiter u trenutku najmanjeg rastojanja od satelita iznosi 6,1 km u sekundi. Navigacioni tim pokušaće da ostvari prolazak na željenoj udaljenosti sa greškom od plus-minus 30 kilometara. Podaci prikupljeni prilikom TitanB kampanje su kritični za razumevanje onoga što vidimo na optičkim slikama i onoga što nam je radar razotkrio. Izuzetan kontrast na slikama i dalje ostaje misterija. Tamne i svetle oblasti izgleda da imaju sličan hemijski sastav. TitanB će ili produbiti naše nerazumevanje procesa na površini satelita ili polako početi da razotkriva vekovne tajne najvećeg Saturnovog meseca. Ultravioletna posmatranja i infracrvena spektrometrija doprineće stvaranju boljeg modela Titanove atmosfere i pokazati kolike su opasnosti prolaska orbitera na razdaljini od samo 950 km. Tokom 2006. i 2007. godine planirano je najviše ovakvih "rizičnih" preleta. TitanB kampanja će nam pomoći da dobijemo odgovore na sledeća pitanja:
Kako to već biva u ovakvim trenucima, svi instrumenti će raditi punom parom. Preko 3,5 Gbita podataka biće prikupljeno a potom devet sati slato na Zemlju. Velike sedamdesetometarske antene u Španiji i Americi (Madrid i Goldstone) biće usmerene ka Kasiniju. Saturn je toliko daleko da radio signalu treba čak 1 sat i 8 minuta da stigne do Zemlje.
Tri dana pre bliskog susreta Kasini počinje sa snimanjem filma približavanja Titanu. U narednih 12 sati na svakih sat vremena fotografiše se satelit kroz 15 različitih filtera. Potom se cela akcija ponavlja, ali u vremenskom periodu od 15 sati. Kasini će na kratko baciti pogled i na veličanstvene prstenove Saturna. Pražnjenje diska i slanje prikupljenih podataka na Zemlju zakazano je za 11. decembar a zatim sledi spektakl. Dvadeset sati pre najbližeg prolaska Kasini usmerava sve što mu je na raspolaganju ka Titanu i prikupljaju se podaci male a posle nekoliko sati i srednje rezolucije. Ispituje se atmosfera, spektrometri rade punom snagom, kamera šara po disku Titana, broje se čestice koje udaraju u orbiter a velika antena (Radar) mapira površinu. Četiri sata pre najbližeg prolaska počinje prikupljanje podataka visoke rezolucije. Kamere mapiraju određene oblasti na površini a potom se koncentrišu na mesto spuštanja Hajgensa 14. januara 2005. godine. U kombinaciji sa slikama dobijenih u kampanji Titan10 stvoriće se spektakularan 3D pogled na celokupan region. Najbolja rezolucija na slikama biće nekoliko desetina metara. Sunce će biti vrlo nisko (oko 16 stepeni) te bi objekti na površini trebali da bacaju dugačku senku. Pod takvim uslovima geološke formacije su jasno vidljive. Da li nas očekuju spektakularne slike ili mutne i zamrljane kao u slučaju prvog prolaska pored Titana saznaćemo vrlo brzo. Kada Kasini izbije iznad noćne strane Titana (par minuta posle najbližeg prolaska) počinje radarsko mapiranje najveće rezolucije i potraga drugih instrumenata za gromovima i munjama u atmosferi. Prve rezultate TitanB kampanje objavićemo u sledećem Astronomskom magazinu. Evropska svemirska agencija (ESA) sprema specijalan program koji možete pratiti preko satelita Astra 2C koji se nalazi 19 stepeni na istoku. Ostale važne osobine kanala su:
NASA takođe prati Kasini Hajgens misiju. NASA
TV je moguće gledati preko interneta na adresi:
http://www.nasa.gov/multimedia/nasatv/index.html
Zvanična prezentacija Kasini-Hajgens misije: http://saturn.jpl.nasa.gov/ (decembar 2004.)
|
