 |
Nakon prividne nezainteresovanosti za Mesec poslednjih decenija, dolaze godine kada je on u žiži interesovanja svih nacija sposobnih da ga istražuju svojim svemirskim letelicama. To vreme je zapravo već počelo i oko Meseca već obleću ili će uskoro to činiti letelice Japana, Kine, Indije, Rusije i, narano Amerike. Možda se na prvi pogled čini nelogično da se tolika sila znanja i para ulaže u nezavisne misije, ali svaka od zemalja koje šalju svoje letelice ka Mesecu ima svoje razloge za sopstvene misije. Mesec je odličan poligon za vežbu i savladavanje prvih značajnijih koraka u kosmonautičkim istraživanjima i ko savlada Mesec, spreman je za sve ostale misije u Sunčevom sistemu. Sem toga, sve misije predstavljaju ne samo veliki naučni već i ekonomski izazov i moguća su otkazivanja, pomeranja, odustajanja i zato ni jedna kosmonautska sila ne želi da joj program istraživanja zavisi od ostalih misija. Zbog toga ima toliko aktuelnih i planiranih misija. Ali logika u tom mnoštvu postoji i sa naučne strane, jer prikupljeni podaci, putem ugovorene saradnje, postaju dostupni ostalim učesnicima u ovim istraživanjima.
| Kliknite na ilustraciju |
 |
| Kaguya |
Ovog momenta Mesec nadlgeda nekoliko letelica. Oktobra 2007. u orbitu oko Meseca je ušao japanski orbiter Kaguya koji je ranije bio poznat pod imenom SELENE. Ova letelica ima zadatak da napravi detaljne mape Mesečeve površine, da u dubokim kraterima traga za vodom i da izučava Mesečvo gravitaciono polje. To je ogromna letelica sastavljena od tri satelita i opremljena kvalitetnim instrumentima. O njoj više potražite ovde. Glavna letelica nosi 13 naučnih instrumenata uključujući i kameru sposobnu da na Zemlju pošalje odlične snimke Mesečeve površine.
|
Odmah za Japanom u osvajanje Meseca uključila se i Kina sa svojim orbiterom Chang'e-1. Ova letelica je u orbitu oko Meseca ušla u novembru 2007. Njen zadatak je da u toku svoje jednogodišnje misije načini 3D snimke čitave lunarne površine. Posebna očekivanja vezana su za snimke polarnih područja gde se očekuje otkriće zaleđene vode. Ali Chang'e-1 je samo prva u nizu od tri letelice kojima Kina namerava da u dogledno vreme istražuje našeg nebeskog suseda. Za tom letelicom treba da uslede Chang'e-2 koja će na Mesec da spusti rover, i zadim Chang'e-3 koja će imati zadatak da na Zemlju donepremi uzorke Meseca. Naravno, time se ambicije Kineza neće završiti, jer Kina ima plan da jednog dana na Mesec pošalje i ljudsku posadu.
| Kliknite na ilustraciju |
 |
| Chandrayaan-1 |
Ali u osvajanje Sunčevog sistema, a preko Meseca, sa ozbiljnim namerama uključuje se i Indija. Ona ove godine namerava da put Meseca ispali svoju sondu Chandrayaan-1 što na snskritskom jeziku treba da znači Mesečev brod. Ova letelica će da poleti u saradnji Indije sa SAD koje finansiraju instrumente na letelici. Chandrayaan-1 će da napravi minerološku mapu Meseca tj. da putem infracrvenog spektrometra pretražuje lunarni teren čime će se dobiti detaljna mapa minerala na susedu. A 2010. ili 2011. u planu je da poleti i Chandrayaan-2 sa mnogo većim ambicijama. Ta letelica će da na Mesec spusti robotizovan rover koji će da prikuplja uzorke tla, da vrši njiovu hemijsku analizu i o tome šalje podatke svom orbiteru koji će ih prosleđivati na Zemlju.
| Kliknite na ilustraciju |
 |
| LRO |
Naravno da Nasa sve to vreme neće stajati po strani i biti puki posmatrač. Ove godine ona treba da pošalje Lunar Reconnaissance Orbiter (LRO), letelicu načičkanu naučnim instrumentima. Letelica sličnog naziva danas kruži oko Marsa i to je Mars Reconnaissance Orbiter (LRO), koja nas snabdeva slikama fantastične rezolucije. Od LRO se očekuje isto. Ona će na Zemlju slati snimke sa rezolucijom od 50 cm po pikselu što je dosada bilo izvan domašaja svih kamera na svim letelicama koje su osmatrale ili osmatraju Mesec. A to takođe znači i da ćemo moći da vidimo detalje od svega stotinak santimetara u prečniku. Ti snimci inače imaju da posluže za biranje potencijalnog mesta spuštanja budućih misija sa ljudskom posadom.
I to, naravno, nije sve što Nasa planira. 2011. na Mesec će da se spusti i Gravity Recovery and Interior Laboratory, tj. skraćeno GRAIL. To je laboratorija koja će da zaviri dublje unutar Mesca kako bi ispitala anatomiju i istoriju satelita. Ovo će biti deo Nasinog programa Dicovery koji podrazumeva dve letelice blizance, a koje treba da obleću Mesec nekoliko meseci kako bi merile gravitaciono polje u detaljima i koje imaju zadatak da pripomognu u rešavanju nekih pitanja koja se tiču formiranje Zemlje i drugih planeta Sunčevog sistema.
Svakako da će sve ove misije Nasa razvijati s ciljem prikupljanja informacija zarad planiranog američkog povratka na Mesec s ljudskom posadom.
U narednim istraživanjima Meseca biće prisutni i Rusi. Oni su ispoljili zamašne ambicije; razvoj čak 13 sondi uključujući tu i lender i penetrator, a sve u nameri izučavanja Mesčevog porekla i traganja za vodenim ledom.
Da na kraju zaključimo: Mesec je ponovo velika meta zemalja koje razvijaju svoju nauku. Već 2011. oko Meseca će kružiti devet satelita a to je samo početak istraživanja.
Saša Zorkić
