1  2  3  4  5  6  7  8  9  10  11  12  13 14 15 16 17 18  >

8. Evolucija masivnih zvezda

Na glavnom nizu, masivne zvezde (10-100Ms ) imaju luminoznost od 104 do 106 L i efektivnu temperaturu od 104 do 105 K i veliko konvektivno jezgro koje sadrži 30 do 80% ukupne mase zvezde1.

U odnosu na manje masivne zvezde, ove zvezde se odlikuju snažnim zvezdanim vetrovima i znatnim gubitkom mase, što je značajno za njihovu

evoluciju. One takođe uspevaju da zapale sva svoja goriva redom (ugljenik,neon,kiseonik,silicijum) u uslovima nedegenerisanosti i na taj način proizvode sve posredne elemente, od ugljenika do gvožđa, pre nego što okončaju svoj život u eksploziji supernove.

8.1 Gubitak mase

Zvezde spektralnog tipa O, najtoplije i najsjajnije poznate zvezde1, pokazuju znatan gubitak mase – oko 10-5 sunčevih masa godišnje. Taj gubitak povećava se sa luminoznošću zvezde i ispoljava se u obliku jakog zvezdanog vetra čija brzina može da dostigne više hiljada Km/s. Tokom približno 10 000 hiljada godina, koliko traje njen život na glavnom nizu, jedna zvezda O tipa može na taj način da izgubi veliki deo svoje mase, čak više od polovine u slučaju najmasivnijih O zvezda. Poreklo ove pojave treba tražiti u pritisku zračenja. Gustina fotona, kao i njihov pritisak, brzo rastu sa porastom temperature*. U omotačima masivnih zvezda pritisak, koji je rezultat toga što joni iz date sredine apsorbuju fotone, uspeva da nadvlada gravitaciono privlačenje i da odbaci omotač u svemir. To se lakše događa kada je broj jona veliki, naročito onda kada zvezda ima veliku metaličnost.

Pritisak zračenja je značajan u zvezdama masivnijim i toplijim od Sunca.

Gubitak mase najmasivnijih zvezda znatno utiče na njihovu putanju na H-R dijagramu. Posmatranja pokazuju da je gornji deo dijagrama gusto naseljen sa leve strane (strana plavih superdžinova), ali ne i sa desne (strana crvenih superdžinova). U slučaju masivnih i sjajnih zvezda, razlog tome je činjenica da gubitak mase na kraju razotkriva njihove unutrašnje vruće slojeve. Na nivou najveće luminoznosti (L ~ 106 Ls) nailazimo na jednu klasu nestabilnih zvezda, poznatu pod imenom plave sjajne promenljive zvezde, koje imaju izuzetno velike gubitke mase, i do 10-3 sunčevih masa godišnje. Najneobičniji primer je η Carinae, verovatno najsjajnija zvezda naše galaksije sa L ~ 4x106 Ls. Procenjeno je da je za 105 godina odbacila 10% svoje mase.

1  2  3  4  5  6  7  8  9  10 11  12  13  14 15 16 17 18  >

(januar 2004.)

vrh