|
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 >
Postojanje akrecije materije na zvezdama T Tauri izvedeno je iz odstupanja posmatranog infracrvenog zračenja, koje se pripisuje postojanju cirkumstelarnog diska. Zapravo, zbog rotacije zvezde, cirkumstelarna materija prelazi preko diska pre nego što stigne do zvezde. Prirast akrecije materije je reda veličine od 10-7 do 10-8 masa Sunca godišnje iz čega proizilazi da ja temperatura u unutrašnjim delovima diska 1500K. Toj pojavi akrecije pripisuju se i emisione linije i odstupanje u ultraljubičastom delu spektra, izazvani padom materije na zvezdu. Poluprečnik takvog diska je za nekoliko redova veličina veći od današnjeg sunčevog sistema. To nas dovodi u iskušenje da posmatramo diskove oko zvezda T Tauri kao protoplanetarne: trećina tih diskova ima veću masu nego sunčev sistem. Bipolarni flotovi otkriveni su 1986. godine. Reč je o izbacivanjima koja su vidljiva počev od linija molekula CO. Ona su simetrična u odnosu na centralni izvor i udaljavaju se od njega brzinom reda nekoliko desetina Km/s. Odgovarajući iznosi gubitka mase su reda veličine 10-5 do 10-7 masa Sunca godišnje za protozvezde1 i 10-8 do 10-9 masa Sunca godišnje za zvezde tipa T Tauri. Većina zvezda T Tauri nema disk. Te zvezde, otkrivene 1980-ih zahvaljujući svojoj emisiji u X oblasti, nisu imale jake emisione linije, ni infracrvena ili ultraljubičasta odstupanja i nazvane su zvezde T Tauri sa slabim linijama, dok su one sa diskom dobile naziv klasične T Tauri zvezde. Zvezde T Tauri sa slabim linijama imaju spektar normalnih zvezda bez cirkumstelarne materije. To je ukazalo na sledeći evolucioni niz: protozvezda sa omotačem → zvezda T Tauri sa diskom → zvezda T Tauri bez diska. Fizički razlog nestajanja diska do danas nije poznat. Ako zvezda pripada dvojnom sistemu (što je slučaj 70% zvezda T Tauri), njen pratilac može da destabilizuje disk i ubrza njegov raspad. Druga mogućnost je formranje planetarnih tela – nedavno otkriće planeta oko zvezda tipa bliskom sunčevom daje uverljivost ovoj hipotezi.
Oslobođene tih diskova, te zvezda nastavljaju da evoluiraju, ali mnogo mirnije. Njihova magnetna aktivnost i emisija X zraka opadaju. One se i dalje sporo sabijaju i pri tom se zagrevaju. Nuklearne reakcije deuterijuma,jednog od najnepostojanijih jezgara u prirodi, počinju kada temperatura pređe 106 K , ali bez znatnog oslobađanja energije. Kao i u slučaju drugih tipova evolucije zvezda, masivnije zvezde brže evoluiraju. One stižu na nulti glavni niz kad njihova centralna temperatura postane dovoljna da da izazove sagorevanje vodonika. U jednom dobro poznatom jatu zvezda malih masa, poput Plejada čija je starost procenjena na 70 miliona godina, većina zvezda (osim onih najmanje mase) dospele su u taj stadijum. U starijem jatu, poput Hijada (700 miliona godina), sve zvezde su stigle na početak glavnog niza. Vreme potrebno za prelazak iz faze protozvezde na nulti glavni niz varira od 106 godina za zvezde od nekoliko sunčevih masa do 108 za manje masivne zvezde. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 > (decembar 2003.)
|
