1  2  3  4  5  6  7  8  9  10  11  12  13  14  15  16 17 18  >

9.4 Neutronske zvezde

Uslovi koji vladaju u unutrašnjosti neutronske zvezde tako su egzotični da dotiču same granice današnjeg poznavanja fizike čvrstog stanja, pa čak i fizike čestica. Spolja se nalazi kora od 26Fe58 (proizvoda nukleosinteze u ranijim fazama evolucije), debljine oko 1 Km, u njoj dominiraju degenerisani elektroni. Ka unutrašnjosti raste gustina, a fizički uslovi postaju sve abnormalniji. Neutronske zvezde imaju prečnik od 10 – 20 Km1, a gustina im iznosi 1017 Kg/m3. Njihova površinska temperatura iznosi 10 000 000K1, a druga kosmička brzina ~ 2/3 brzine svetlosti. Od nastanka neutronske zvezde, protoni iz jezgara su se neutralizovali u reakciji p+ + e- -> n . Pošto se neutronizovani deo povećava sa blizinom sredine zvezde, jezgra su se transformisala u oblike vrlo bogate neutronima, čije bi postojanje na zemlji bilo potpuno nezamislivo (npr. 36Kr118, umesto 36Kr84). Oko 1 Km ispod kore nalazi se okean slobodnih neutrona koji su, između ostalog, i superfluidni – kretanje čestica ne trepi više nikakvo trenje, pa nema nikakvog gubitka energije. U dubljim zonama hemijski sastav materije je slabo poznat. Ona možda sadrže veoma teške elementarne čestice poput bariona (Λ,Σ,Ω, itd) ili kvarkove. Slično belim patuljcima, i neutronske zvezde se hlade, ali mnogo sporije i gotovo su večne.

Pulsari

Pulsari su krajnje pravilni izvori radio pulsacija - njihovi periodi se danas određuju sa 6 ili 7 cifara. Poznato je preko 400 pulsara, a najpoznatiji pulsar se nalazi u centru Krab magline i njegov period je 33 ms. Egzistencija pulsara je najbolji dokaz da neutronske zvezde zaista postoje. Njih karakterišu dva parametra: rotacija i magnetno polje. Njihov period rotacije je reda milisekunde (brža rotacija dovela bi do raspada) do jednog minuta, a njihovo magnetno polje procenjeno je na 1012G.

Usled toga nastaju vrlo jaka električna polja (~1018V) koja izbijaju naelektrisane čestica (elektrone i jone) sa površine zvezde. Te čestice, ubrzane i vođene magnetnim poljem, emituju čitav raspon zračenja, od radio talasa, preko vidljive oblasti, do g fotona vrlo velike energije (1 TeV).

Slika 6

Pošto osa rotacije i magnetna osa stoje međusobno pod određenim uglom, moguće je opaziti ih samo ako se nalazimo u pravcu snopa (slika 6).

Slika 7: ostaci Vela supernove. Zvezda je eksplodirala pre 120 vekova i za sobom ostavila pulsar, rotacije 11 puta u sekundi. Opservatorija Royal,Edinburg,1979.

1  2  3  4  5  6  7  8  9  10 11  12  13  14  15  16 17 18 >
 

(februar 2004.)

vrh