Mm!

Messier - biografija

Katalog M objekata
O M katalogu, 
o maratonu....
Kada je nastao Mm
i varijante
Mm do 2019
datumi za maraton,
vidljivost planeta
Pravila takmicenja
YU Mmaratona

Zapisnik o uspehu

---

2001

Mm 2001
sta ce se sve videti 
Pripreme
Za Mm 2001

Ko dolazi
ili ko je prijavio ucesce

Nista nas ne sme

iznenaditi
          

U maratonskoj noci
Planete
Komete

Sateliti
(vestacki)

Izvestaji
Kako je protekao
YUMm2001
Zvanicni izvestaj
sa takmicenja
Sponzori
ko je dao nagrade
i kakve
Teleskopi
i drugi instrumenti 
koje smo videli na 
maratonu

Zalbe i zamerke

Reporter na Mm
Sta se pricalo na 
maratonu

Izvestaj (Saiph)
Izvestaj (Romana)
Izvestaj (Milan)

Moj maraton -
Vesna 

Visnjan

2000

Nulti maraton

Izvestaj I

Izvestaj II

Tabela

 

MM u Visnjanu

Mm

---

Vestacki sateliti

• sateliti na dan 23. mart 2001.

Na nebu se trenutno nalazi oko 8700 satelita, od kojih je samo deo aktivan, ali i takvi predstavljaju potencijalno vidljivi objekat. Ako se iskljuce oni sateliti koji nikada nisu vidljivi sa nasih prostora (neki geostacionarni sateliti, sa ekvatorijalnim orbitama, suvise mali objekti...) ukupan broj satelita bi se mozda sveo na 7000 potencijalno vidljivih objekata. Treba znati da je njihova vidljivost najbolja rano ujutru odnosno rano uvece, kada se oko zalaska ili izlaska sunca nasa lokacija nalazi jos u mraku ali objekti na nebu bivaju osvetljeni.

Obzirom na brojnost, prosecno se u vidnom okruzenju moze prebrojati oko 270 satelita u periodu od 30 minuta. Njihov polozaj je razlicit, mnogi nestaju iz vidnog polja, ali mnogi se pojavljuju. Zato je jako tesko reci koji se sateliti u duzem periodu mogu videti. Mnogo je lakse na osnovu posmatranja u navedeno vreme i definisanom pravcu reci da li je objekat koji je nepoznat, vestacki satelit ili ne.

Inace ne treba se uplasiti da ovako veliko mnostvo objekata na nebu moze predstavljati problem za posmatrace nebeskih prostranstava. Sateliti su tamni objekti bez sopstvenog izvora svetlosti i cesto izradjeni od materijala koji slabo reflektuju svetlost. Vecina  se nalazi u takozvanoj polarnoj orbiti, inklinacije do 80 stepeni, a njihove visine nisu velike, nekoliko stotina kilometara. Naravno ako iskljucimo neke posebne tipove satelita cija namena zahteva potpuno drugacije orbite (geostacionarne, veoma elipticne...). Razloga za ovako relativno niske orbite ima vise: bolje osmatranje zemljista, niza cena lansiranja...Kada se uzme jos u obzir da njihova velicina ne prelazi zapreminski, nekoliko kubnih metara (naravno opet uz neka odstupanja) tada je jasno zasto ne vidimo vise satelita kada ih ima tako mnogo.

ISS 80 Kb

Sto se tice svemirske stanice ISS njena orbita je takva da u toku 24 h oko 13 puta obidje Zemlju, a nekoliko puta preleti preko nama vidljivog dela neba. Inklinacija orbite stanice iznosi oko 52 stepena sto je ujedno i njena maksimalna geografska sirina koju dostize. Visina orbite se krece oko 390 km. Prema tome dostupna je nasem osmatranju. Trenutno je ne moguce uociti stanicu mada ce to biti ostvarljivo od polovine meseca. Naime u jutarnjim casovima ce polozaj biti takav da ce se stanica moci videti i golim okom, ali zbog brzine kretanja svega nekoliko minuta.

Za sada ovoliko...