AM Home

am@astronomija.co.yu

 

 

Mm!

Messier - biografija

Katalog M objekata
O M katalogu, 
o maratonu....
Kada je nastao Mm
i varijante
Mm do 2019
datumi za maraton,
vidljivost planeta
Pravila takmicenja
YU Mmaratona
Zapisnik o uspehu

2001
Mm 2001
sta ce se sve videti 
Pripreme
Za Mm 2001
Ko dolazi
ili ko je prijavio ucesce
Nista nas ne sme
iznenaditi
          
U maratonskoj noci
Planete
Komete
Sateliti
(vestacki)

Izvestaji
Kako je protekao
YUMm2001
Zvanicni izvestaj
sa takmicenja
Sponzori
ko je dao nagrade
i kakve
Teleskopi
i drugi instrumenti 
koje smo videli na 
maratonu

Zalbe i zamerke

Reporter na Mm
Sta se pricalo na 
maratonu

Izvestaj (Saiph)
Izvestaj (Romana)
Izvestaj (Milan)

Moj maraton -
Vesna 

Visnjan

2000
Nulti maraton
Izvestaj I
Izvestaj II
Tabela
 
MM u Visnjanu

 

Sadržaj AM

          

 

Mm
Vestacki sateliti

Ilija Cveticanin
ilijac@EUnet.yu

Na nebu se trenutno nalazi oko 8700 satelita, od kojih je samo deo aktivan, ali i takvi predstavljaju potencijalno vidljivi objekat. Ako se iskljuce oni sateliti koji nikada nisu vidljivi sa nasih prostora (neki geostacionarni sateliti, sa ekvatorijalnim orbitama, suvise mali objekti...) ukupan broj satelita bi se mozda sveo na 7000 potencijalno vidljivih objekata. Treba znati da je njihova vidljivost najbolja rano ujutru odnosno rano uvece, kada se oko zalaska ili izlaska sunca nasa lokacija nalazi jos u mraku ali objekti na nebu bivaju osvetljeni.

Obzirom na brojnost, prosecno se u vidnom okruzenju moze prebrojati oko 270 satelita u periodu od 30 minuta. Njihov polozaj je razlicit, mnogi nestaju iz vidnog polja, ali mnogi se pojavljuju. Zato je jako tesko reci koji se sateliti u duzem periodu mogu videti. Mnogo je lakse na osnovu posmatranja u navedeno vreme i definisanom pravcu reci da li je objekat koji je nepoznat, vestacki satelit ili ne.

Podaci za 23.03.2001. su takodje mnogobrojni i radi lakseg pregleda potrudio sam se da skratim trud oko njihovog slaganja. Zelja mi je bila da i graficki predstavim putanje na nebu, kao sto sam to uradio za ISS (International Space Station), ali  nebo se vise nije videlo jer je bilo isarano linijama te sam odustao od te ideje.

Inace ne treba se uplasiti da ovako veliko mnostvo objekata na nebu moze predstavljati problem za posmatrace nebeskih prostranstava. Sateliti su tamni objekti bez sopstvenog izvora svetlosti i cesto izradjeni od materijala koji slabo reflektuju svetlost. Vecina  se nalazi u takozvanoj polarnoj orbiti, inklinacije do 80 stepeni, a njihove visine nisu velike, nekoliko stotina kilometara. Naravno ako iskljucimo neke posebne tipove satelita cija namena zahteva potpuno drugacije orbite (geostacionarne, veoma elipticne...). Razloga za ovako relativno niske orbite ima vise: bolje osmatranje zemljista, niza cena lansiranja...Kada se uzme jos u obzir da njihova velicina ne prelazi zapreminski, nekoliko kubnih metara (naravno opet uz neka odstupanja) tada je jasno zasto ne vidimo vise satelita kada ih ima tako mnogo.

ISS 80 Kb

Sto se tice svemirske stanice ISS njena orbita je takva da u toku 24 h oko 13 puta obidje Zemlju, a nekoliko puta preleti preko nama vidljivog dela neba. Inklinacija orbite stanice iznosi oko 52 stepena sto je ujedno i njena maksimalna geografska sirina koju dostize. Visina orbite se krece oko 390 km. Prema tome dostupna je nasem osmatranju. Trenutno je ne moguce uociti stanicu mada ce to biti ostvarljivo od polovine meseca. Naime u jutarnjim casovima ce polozaj biti takav da ce se stanica moci videti i golim okom, ali zbog brzine kretanja svega nekoliko minuta.

Treba reci jos nesto, podaci koji se koriste za izracunavanje polozaja satelita su dostupni preko nama veoma interesantnog Interneta. Svakodnevno se azuriraju jer su promenljivi odnosno postoje odstupanja od stvarnog polozaja, narocito za satelite sa niskim orbitama pre svega zbog uticaja zemljine atmosvere. Zato se izbegava predvidjane za duzi period odnosno koriscenje podataka za vise od deset dana. Prema tome i njihova tacnost koja na pocetku iznosi nekoliko stotina metara vremenom opada. Programi koji se koriste "amaterski" uz danasnji prosecan PC su precizni koliko i donedavno najmocniji racunarski sistemi NASE ili NORAD-a. To najbolje ilustruje i autor jednog takvog veoma popularnog programa "STSplus", koji je do nedavno bio clan ekipe NASA  u periodu programa Mercury i Apolo i sada se "amaterski" u penziji i dalje bavi programiranjem na svom laptopu. Taj program je "amaterski" prisutan i na stanici STS jer verno simulira polozaj stanice u odnosu na Zemlju i pruza mnoge mogucnosti o kojima moze biti reci kasnije.

Za sada ovoliko...