januar 2003

< [ 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 ] >

KOSMOLOGIJA. Evropska nauka je posle dugotrajnog razvoja, u XVI i XVII veku, došla do važnih kosmoloških zaključaka. Naučna istina je teško krčila put. Tu i tamo, na gradskim trgovima rasplamsavale su se lomače inkvizicije. Posle osmogodišnjeg zatočenja, 17. februara 1600. godine, spaljen je \ordano Bruno. On je bio kažnjen samo zbog toga što je izrekao misao o beskonačnosti Vasione i o mnoštvu naseljenih svetova, sličnih ovom našem.

Hiljadama godina pre njega, ne samo kao pretpostavku, već kao neprikosnovenu istinu, tu ideju izlažu svete knjige drevne Indije i Tibeta. U jednom od najstarijih tekstova nađenih u piramidama, zapisana je ideja o beskonačnosti Kosmosa. (73) U drevnoj sanskritskoj knjizi Višna purana stoji da je naša Zemlja samo jedna od više hiljada miliona sličnih naseljenih svetova u Vasioni:

"Iza Druve (polarne zvezde), na rastojanju od 10 miliona liga, nalazi se oblast svetih ili Mahar-loka, čiji stanovnici žive celu kalpu ili dan Brame (4,32 milijarde godina). Na dvostruko većem rastojanju nalazi se Džana-loka, gde žive blažena i druga deca Brame čista uma... Na rastojanju šest puta većem nalazi se Satja-loka u kojoj žive istini odani i ne znaju za smrt."

Prema jednom od tibetanskih tekstova, "u Vasioni je tako mnogo svetova, da čak ni Buda lično ne može da ih prebroji." Budistička tradicija tvrdi: "svaki od tih svetova okružen je omotačem plavog vazduha ili etera." (82)

Predstava o tome da na dalekim zvezdama žive bića slična ljudima postojala je i u drevnom Peruu. Arheolog A. Mason profesor univerziteta u Pensilvaniji piše da ta tradicija potiče još iz perioda pre pojave Inka. (74)

Očigledno je da naši drevni preci nisu mogli doći do tih podataka na osnovu sopstvenog iskustva ili na osnovu znanja koje odgovara nivou njihovog razvoja. Najverovatnije je da izvori tih podataka nisu bile nama poznate civilizacije.

ZNANJA O ZEMLJI. Druga grupa činjenica svedoči o veoma ranoj i isto toliko neobjašnjivoj pojavi predstava o obliku i o razmerama naše planete.

Godine 1633. članovi sveštene inkvizicije osudili su u "sali za mučenje" starca Galilea Galileja samo zbog toga što je tvrdio da je Zemlja lopta koja se okreće oko Sunca.

Svojevremeno je slična presuda mogla da bude izrečena i Kolumbu. Tih godina sud u španskom gradu Salamnki, sastavljen od velikodostojnika tamošnjeg univerziteta, postavio je sebi za cilj da kazni svakog ko se usudi i tvrdi da je Zemlja – lopta. (77)

Ponovo iznenađeni, otkrivamo da su astronomske istine, do kojih se evropska naučna misao probijala uz velike teškoće i žrtve, u samu zoru nama poznate istorije, bile zapisane u svetim knjigama Indije, Egipta, Bliskog istoka i Amerike.

Naglašavajući da je naša planeta okrugla, pojedini drevnoegipatski tekstovi kažu da je Zemlja stvorena na grnčarskom točku. Ideja o loptastom obliku Zemlje Egipćanima je bila poznata mnogo pre nego Grcima. (9) (88, Br. 1, 1940.)

Boginja Sunca u Lejdenskom demotskom papirusu kaže:

– Gledaj! Zemlja je predamnom kao kutija. To znači da je Zemlja predamnom kao okrugla lopta.

Egipćani su smatrali da se Zemlja, krećući se kroz prostor, podčinjava istim zakonima kao i druge planete – Mars, Jupiter, Saturn, Merkur i Venera. Mada nisu imali ni astronomske instrumente, niti znanja na osnovu kojih bi mogli da dođu do sličnih zaključaka, Egipćani u drevnim tekstovima pišu da je Sunce "lopta koja pliva u nedrima boginje Nu" i da se kreće u prostranstvu. Mnogo kasnije nauka smatrala je Sunce nepokretnim. (113 Br. 26, 1905.)

Evo šta piše u Kabali (Knjiga Zohar): "Sva naseljena Zemlja se okreće poput kruga. Jedni njeni žitelji su dole, a drugi gore. U vreme kada je u jednim predelima noć, u drugima je dan, a kada u jednim mestima ljudi vide zoru, u drugima počinje sumrak." Kabala se pri tom oslanja na nekakve drevne knjige. (81)

Nije li iz istih izvora i Platon crpeo podatke, kad je govorio o Zemlji kao o okruglom telu čije okretanje izaziva smenu dana i noći? Ili Plutarh, citirajući Aristarha (III vek) "Zemlja se kreće po nagnutom krugu, vrteći se istovremeno oko svoje ose."

Na tragove o realnim astronomskim predstavama nailazimo i u najranijim biblijskim tekstovima, u kojima se kaže da Zemlja visi u praznini, "ni na čemu" (knjiga o Jovu, 26,7).

Pojedini teolozi kasnijeg vremena znali su za tu tradiciju. Beda Dostopočteni i Gijom Konški govore o Zemlji kao o telu koje ima oblik lopte. U Lenjingradu, u biblioteci "Saltikov-Ščedrin" čuva se Biblija iz XIV veka. Pripadala je kraljevskoj kući u Navari. Obojene ilustracije u toj Bibliji prikazuju planete, Sunce i Mesec u obliku lopti, (104, Br. 1, 1978.) Poznati hrišćanski filozof, sveti Grigorije Niski pisao je još ranije, kao da se to samo po sebi razume, o "loptastom obliku Zemljinog tela" i o Suncu koje je "mnogo puta prevazilazilo veličinu Zemlje". (6)

Ta ista slika sreće se i u Indiji. Tantrijski sistem "kalačakra" je tvrdio da se Zemlja okreće u krug i da ima oblik lopte. (19)

Acteci su takođe znali za kretanje planeta, za njihov loptasti oblik. Oni su crtali planete u obliku okruglih predmeta ili lopti kojima su se igrali bogovi. (4, tablica 57) Čak je i žiteljima razbacanih ostrva Okeanije bilo poznato kretanje planeta, a i ono glavno, da su, kao i Zemlja, loptastog oblika. Zabeleživši te podatke, francuski istraživač je u njima video ostatke "veštine neke civilizacije na višem nivou."

Tako se ispostavlja da su osnovne predstave o bitnim kosmološkim principima postojale daleko van tokova evropske kulture. Daleko od nje – i u vremenu i u prostoru.

< prethodna [ 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 ] sledeća >
vrh strane