januar 2003

< [ 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 ] >

Evo, na primer, šta biblijski tekst kaže o nastanku različitih jezika; nekada je na celoj Zemlji bio jedan jezik i bilo je jedno narečje. Ljudi su rešili da sagrade kulu do nebesa. Bog je, da bi ih omeo, učinio da ne razumeju jedni druge. Mestu na kome se to dogodilo, mestu iz koga su se ljudi raselili po celom svetu, dato je ime Vavilon.

Mnogo stariji izvor (zapisi vavilonskog žreca i istoričara Berosa) o tom događaju pripoveda ovako: "Pričaju da su prvi ljudi, gordeći se sopstvenom snagom i veličinom, počeli da preziru bogove i da se smatraju višim od njih. Oni su podigli visoku kulu na mestu gde se sada nalazi Vavilon. Kula je gotovo dodirivala nebesa, kada su odjednom vetrovi pritekli u pomoć bogovima i prevrnuli kulu na njene graditelje. Razvaline su nazvane Babel. Do tog vremena ljudi su govorili jednim jezikom, ali su ih bogovi primorali da govore raznih narečjima." (53)

Slični mitovi postoje i kod naroda Amerike. Evo kako to isto predanje kazuje jedna od toltečkih (Meksiko) legendi: "Kada su malobrojni ljudi izneli živu glavu iz potopa i kad su uspeli da se razmnože, oni su izgradili visoku kulu. Ali, jezici su im se odjednom izmešali, oni nisu mogli da razumeju jedan drugog i krenuli su da žive u raznim delovima Zemlje."

O drevnim ljudima koji su naumili da podignu kulu, kako bi doprli do nebesa, pripoveda i jedan od indijskih mitova (Asam). I kao i u drugim predanjima, razgnevljeni bogovi su ih primorali da govore raznim jezicima i rasturili su ih na sve četiri strane sveta. (39)

Spominjanje nekakvog jedinog, početnog i opšteg jezika najstarijeg čovečanstva nalazimo i u drevnoegipatskim i u ranim hinduističkim i budističkim tekstovima.

Na ideju da je čovečanstvo nekada imalo jedinstven prajezik došao je svojevremeno sovjetski akademik N. J. Mar. Vodeći lingvisti poslednjih godina ponovo se vraćaju toj pretpostavci. Tri jezičke porodice Evroazije – indoevropska, uralska i altajska vode poreklo od nekih protejezika koji su, u još daljoj prošlosti, nastali, možda, od nekakvog jedinstvenog prajezika. Švedski lingvist A. M. Vesen smatra da je tim prajezikom govorio neki jedinstven narod – predak svih jezika i naroda Evroazije.

Slična predstava o nekom prajeziku i pranarodu, kao što smo videli, bila je poznata i drevnim narodima.

Mogu li se toliko zapanjujuće analogije objasniti slučajnom podudarnošću?

Poznati nemački istraživač A. Humbold pisao je još u prošlom veku: "Meni je jasno da zapanjujuća sličnost spomenika, metoda računanja vremena, sistema kosmogonije i mnogih mitova Amerike sa idejama u istočnoj Aziji, ukazuje na drevne veze, a ne na jednostavan rezultat opštih uslova u kojima se nalaze sve nacije u osvit civilizacije."

Izgleda da postoje sve očiglednije da su u davna vremena postojale neke veze među vrlo dalekim regionima sveta. Te veze vode od jugoistočne Azije, kroz Tihi okean ka američkoj obali, od Indije ka Severnoj i Južnoj Americi, od Evrope ka Južnoj Americi i Jukatanu.

Jedino tim ranim vezama moguće je objasniti iznenađujuću analogiju visokih znanja i predstava koje nalazimo kod naroda međusobno udaljenih mnogo hiljada kilometara. Međutim, te veze samo potvrđuju migraciju predstava i kretanje ideja, ali ne ukazuju na praizvor ideja i pojmova.

Prema ritmu kojim nauka prikuplja sve više potvrda i činjenica o prošlosti, ideja o postojanju pracivilizacije izgleda sve manje fantastična.

"Tokom poslednjih pola veka" – konstatuje profesor Dž. Kempbel sa Prinstonskog univerziteta – "arheologija i etnografija su razjasnile da drevne civilizacije Starog sveta – Egipat, Mesopotamija, Krit i Grčka, Indija i Kina – potiču od iste osnove i samo se jedinstvenim ishodištem može objasniti istovetnost njihovih mitoloških i ritualnih struktura." (52)

UČENJA O MATERIJI. Do zaključka da je materija večna i neuništiva, savremena nauka je došla posle mnogobrojnih eksperimenata, sporova, teorijskih i filozofskih uopštavanja, kojima su se bavile generacije naučnika.

Međutim, izgleda da je takvo shvatanje materije postojalo još pre početka nove ere. "Haldejci tvrde" – čitamo kod Diodora Sicilijskog – "da je materija sveta večna i da se nikada ne može uništiti." (61)

Od Haldejaca, tj. od žitelja Vavilona, možda potiče i drugi pojam poznat u drevnim vremenima – učenje o najmanjim česticama svega postojećeg, o atomima. Tu ideju nalazimo kod dve civilizacije udaljene međusobno mnogo hiljada kilometara, u drevnoj Indiji i u drevnoj Grčkoj. Ruski filozof V. S. Kostjučenko uporedio je te dve tradicije tražeći sličnosti. I u jednoj i u drugoj se govori da je atom najmanja i nedeljiva čestica materije. I prema grčkim i prema indijskim filozofima čovek svojim čulima ne može da percepira atom, jer je isuviše mali. Atomi su večni, nisu stvoreni, a neuništivi su. I na kraju, atomi su materijalna osnova svih stvari i svih svetova koji nastaju u Kosmosu. (108), Br. 1, 1980)

Ovde su važne dve stvari, a teško je reći koja je od njih važnija. Jedna je sama činjenica da je ovakvo shvatanje postojalo, a druga je pojava tog shvatanja u dvema međusobno toliko udaljenim civilizacijama.

Za primitivne zajednice dan se delio samo na dva dela, na dan i noć. Paralelno sa razvitkom društva javlja se potreba za detaljnijom podelom na sate, zatim na minute. Merenje sekundama pojavilo se tek u naše vreme. Za pojedine nauke to nije dovoljno. Potrebni su stoti, hiljaditi i još manji delovi sekunde. Takva podela postala je moguća tek kad je napravljen uređaj sposoban da meri delove sekunde.

Koliko je današnjoj nauci poznato, u drevnoj Indiji nije bilo takvih uređaja. Mi danas verujemo da u Indiji tog doba nije postojala potreba za merenjem toliko malih delova vremena. Zbog čega onda u sanskritskim tekstovima postoji termin "truti" koji iznosi 0,3375 sekunde (Sidhanta – Siromani) i drugi, "kašt" koji je jednak tristamilionitom delu sekunde?

Do potrebe za tako malim delovima vremana naša civilizacija stigla je bukvalno tek nedavno. Ispostavilo se da je "kašt" jedinica vrlo blizu periodu postojanja nekih mezona i hiperona.

Bilo bi besmisleno pretpostaviti da su drevni Indijci bez ikakvog razloga i potrebe izmislili termine i jedinice kojima nisu mogli da se koriste. Realnija je pretpostavka da su ti termini došli u sanskritske tekstove iz onih vremena kada su odražavali realan sadržaj, odnosno kada je bilo potrebno i kada su se mogli meriti "truti" i "kašti."

< prethodna [ 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 ] sledeća >
vrh strane