januar 2003

< [ 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 ] >

GEOGRAFSKO ZNANJE. Zapazivši veliku preciznost pojedinih srednjevekovnih pomorskih karata i njihovu međusobnu sličnost, niz istraživača smatra da su one zapravo kopije nekog izgubljenog drevnog originala. Autori tih karata su i sami navodili da su ih crtali kopirajući neke drevne mape čuvane u Aleksandrijskoj biblioteci.

Na nekim od tih karata iscrtane su tada još nepoznate zemlje i kontinenti, otkriveni vekovima kasnije. Australija, otkrivena u XVII veku, postoji na karti napravljenoj 1510. godine, stotinu godina pre nego što je prvi Evropljanin video obale tog kontinenta. (58)

Turska karta koju je 1559. godine napravio Hadži Ahmet prema nekom, kasnije izgubljenom originalu, prikazuju oblike i obale Severne i Južne Amerike, cela dva veka pre nego što su putnici i kartografi obišli kontinent. (60)

Objavljivanje te karte izazvalo je razumljivu skepsu istoričara: podaci koje je ona sadržala nisu se mogli pojaviti sami od sebe. Morali su da potiču iz nekih mnogo ranijih kontakata. Godine 1982. dobijena je potvrda da su takvi kontakti postojali. Blizu Rio de Žaneira su ostaci rimskog broda, rimska i feničanska keramika i dve amfore. Analize su pokazale da amfore potiču iz II veka, a pretpostavlja se da su napravljene u Kartagini. (97, 25.XI 1982.) (99, Br. 9, 1983.)

To nije prvi nalaz takve vrste u Americi. Arheolozi su našli rimske statuete od terakote, normanski metalni novac, ukrase od baltičkog ćilibara. Na teritoriji Kanade otkrivena su groblja Baska koji su tamo stigli 2.000 godina pre Kolumba. Proučavajući natpise u jednom hramu, meksikanski naučnici došli su na pomisao da su žreci Maja možda znali tajne sahranjivanja egipatskih faraona. (97, 24.V 1975.-20.I 1978.)

To nije jedina indicija da je Egipćanima možda bio poznat put preko Atlantika. Jedino se tom pretpostavkom može objasniti opominjući natpis, ispisan u vreme V egipatske dinastije, odnosno 4.000 godina pre Kolumba: "Ne pokušavaj da pređeš preko voda Zapadnog okeana! Oni koji su tamo krenuli, nisu se vratili nazad." (52)

Bili su poznati i drugi putevi u Ameriku, a ne samo preko Atlantika. Citirajući odlomke drevnokineskih rukopisa N. J. Bičurin piše da je najmanje hiljadu godina pre Kolumba, u Kini bio poznat put do američkog kontinenta.

Podaci o Americi mogu se naći i u tibetanskim tekstovima, napisanim najmanje 1.500 godina PHE. O tome pišu sovjetski istoričari L. Gumljev i B. Kuznjecov, (90, Vol. 4, Br. 24, 1960.)

Zasad najstariji poznati datum tih kontakata je III milenijum PHE. Toliko je, zapravo, stara glinena posuda japanske kulture Dzemon, otkrivena u priobalju današnjeg Ekvadora.

U svetlu ovih činjenica, podaci na ranije nepoznatim i nedavno otkrivenim starim mapama Amerike i drugih zemalja, ne izgledaju više ni neobični, ni čudni. Međutim, postoji jedna pojava koja je vrlo važna za istoriju. Poznati istoričar prošlog veka P. F. Gosej je proučio drevne mape i došao je do zanimljivog zaključka. Karte Eratostena (276-194. PHE) preciznije, kopije njegovih karata, sadržale su greške u kojima je postojao sistem. Te greške su ukazivale da Eratostenove karte potiču od još starijih originala, čiji se centar projekcije nalazio u Vavilonu ili Tiru. Polazeći od astronomskih podataka na osnovu kojih su karte pravljene, Gosej je izračunao da su one nacrtane 36 vekova PHE.

Nedavno su otkriveni novi podaci koji vreme pravljenja starih karata pomiču još dalje u prošlost.

Postoji karta Antarktika koju je Orontije Finaens napravio 1532. godine. Najmanje dve okolnosti u vezi sa ovom kartom ne uklapaju se u kanone opšteprihvaćenih predstava. Pre svega, konture antarktičkog kopna na Finaensovoj karti gotovo su istovetne sa konturama savremenih karata. Za takvu Finaensovu preciznost ne postoji nikakvo objašnjenje jer je Antarktik otkriven tek 1820. godine. Linije obala i delovi Antarktika, nacrtani na njegovim kartama, otkriveni su krajem prošlog i početkom ovog veka. (60)

Koliko god izgleda nemoguće, očigledno je da su drevni ljudi znali za Antarktik mnogo pre nego što je naša civilizacija počela da ispisuje istoriju geografskih otkrića. Pišući o Zemlji kao lopti, Ciceron je naglašavao da su oba njena regiona, kroz koje prolaze "završeci nebeske ose", pokriveni snegom.

Te reči ispisane su gotovo dve hiljade godina pre nego što su se prvi istraživački brodovi približili ledenim bregovima Antarktika.

Evo još važnijih podataka. Na Finaensovoj karti nacrtani su duboki fjordovi i reke koje se u njih ulivaju. Na savremenom Antarktiku nema ni reka, niti fjordova. Ali, na mestima na kojima su (prema karti) tekle reke, danas se nalaze glečeri koji lagano klize u okean. Ne pomiče li ta razlika vreme pravljenja starih karata daleko u prošlost, u ono doba kad su na mestima današnjih lednika postojala korita reka? Kada je to moglo biti? U svakom slučaju, pre najmanje 6.000 godina, pre nego što je ledeni štit potpuno pokrio Antarktik. (64)

Drugi dokaz: na čuvenoj Ptolomejevoj karti označene su nekakve bele zone u Evropi. Prema savremenoj rekonstrukciji toka poslednjeg ledenog perioda, granice tih belih zona podudaraju se sa oblastima nekadašnjih evropskih glečera. Ako je već tako, onda to znači da je Ptolomejeva karta slika Evrope od pre 10.000 godina.(60)

Postoje takođe i podaci koji period nastanka starih karata pomeraju u mnogo dalju prošlost. Na jednoj od drevnih karata reka Gvadalkivir ima ušće. Danas Gvadalkivir obrazuje deltu široku i do 7 kilometara. Prema izračunavanjima geologa potrebno je najmanje 20.000 hiljada godina da bi ušće postalo delta.

Turska karta koja je, kao i druge, kopija neke starije, nacrtana je 1559. godine, a zaprepašćujuće tačno oslikava tihookeanske obale današnje Severne Amerike i Aljasku. Kolikogod je taj podatak čudan, on nije glavno iznenađenje. Karta je, ponavljam, vanredno tačna u svim drugim detaljima, ali na njoj ne postoji Beringov moreuz, već su Sibir i Aljaska povezani kopnenom prevlakom. To je onaj isti most preko kojeg je paleolitski čovek prešao iz Azije u Ameriku. Taj delić kopna iščezao je najmanje pre 30.000 godina.

< prethodna [ 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 ] sledeća >
vrh strane