januar 2003

< [ 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 ] >

Američkog profesora Č. H. Hapguda zainteresovala je ta nepodudarnost naših predstava o drevnim geografskim znanjima sa preciznošću starih mapa. On je poznat istoričar geografije, naučnik od autoriteta, a predgovor za njegovu knjigu, posvećenu nastanku Zemlje, napisao je Albert Ajnštajn. Hapgud je sakupio obiman istorijski materijal i objavio ga u monografiji "Karte drevnih moreplovaca."

Prema njegovim rečima, "visoko razvijeno umeće sastavljanja karata, čiji su autori za precizno određivanje širine i dužine koristili sferoidnu trigonometriju i instrumente – ustupilo je mesto veoma nepreciznoj grčkoj kartografiji, a kasnije, u srednjem veku, i ta znanja su bila izgubljena..." Proučavajući drevne karte, u stvari drevne kopije, jer originali nisu sačuvani, profesor Hapgud je došao do zaključka da je u vrlo davna vremena postojala "civilizacija koja je obuhvatala ceo svet i čiji su kartografi sastavljali potpuno precizne karte cele Zemljine kugle. Na tim kartama oičigledni su: isti tehnički nivo, isti metodi, jedan isti nivo matematičkih znanja i možda su za njihovu izradu korišćeni isti instrumenti." (60)

MATEMATIKA. Skupu činjenica koje se odnose na veoma daleku prošlost, očigledno, pripadaju i neobjašnjivo visoka matematička znanja drevnih ljudi, koja nisu rezultat njihove praktične delatnosti. R. Keram naglašava da je evropska matematika pojam "milion" uvela tek u XIX veku. Pojam milion bio je poznat starim Egipćanima koji su za njegovo obeležavanje imali čak i poseban znak.

Brojem "pi", poznatom u istoriji matematike kao broj holandskog naučnika Ludolfa iz XVII veka, izražava se odnos obima i poluprečnika kruga. U muzeju likovnih umetnosti "Puškin" u Moskvi čuva se papirus iz koga je jasno da su stari Egipćani znali za broj "pi". (13)

Međutim, još pre Egipćana, za taj broj su znali u Sumeru. Znali su u Sumeru i teoremu koju je hiljadu godina kasnije otkrio Pitagora. Naučnici, žreci i čuvari znanja u drevnom Sumeru rešavali su algebarske zadatke, kvadratne jednačine sa nekoliko nepoznatih, komplikovane procentualne zadatke, pa čak i zadatke van oblasti algebre.(25) Oni su se bavili tim izračunavanjima usred divljaštva i varvarstva koje je u to vreme carovalo u svetu. Pisali su drvenim štapićima na vlažnoj glini, a to što su radili naveliko je prevazilazilo kako njihove životne potrebe, tako i njihov opšti nivo znanja. U Sumeru ponovo nailazimo na visoka znanja koja se pojavljuju iznenada i na nivou do kojeg je čovečanstvo stiglo tek mnogo milenijuma kasnije. Dovoljno je reći da jedan od tekstova ispisanih klinastim pismom, a nađenih u Sumeru, sadrži matematičku radnju koja se završava brojem 195 955 200 000 000

Stručnjaci danas smatraju da evropska nauka nije znala da barata tim brojem čak ni u vreme Dekarta i Lajbnica. (3)

METALURGIJA. Već sam pominjao predanja o nekim prosvetiteljima koji su donosili znanje u najudaljenije regione sveta. Nisu li oni odgonetka čudnih zbivanja u Evropi tokom bronzanog doba? Bronza je legura bakra i kalaja. Samo se po sebi razume da je pojavi legure moralo da prethodi korišćenje njenih sastojaka. Ljudi bi hiljadama godina morali da upotrebljavaju proizvode od bakra, pre nego što bi otkrili da se mešanjem 9 delova bakra i jednog dela kalaja dobija legura iznenađujuće čvrstoće.

Međutim, bakarno doba u Evropi praktično nije postojalo, proizvodi od bakra neverovatno su retki, a proizvodi od bronze pojavljuju se iznenada i vrlo su rasprostranjeni. Po mišljenju niza istraživača, već na prvim proizvodima od bronze vidljivo je visoko majstorstvo, a ne vidi se da su ljudi postepeno ovladali tim umećem. (49)

Kako piše najistaknutiji istraživač kulture naroda Amerike Pol Rive, nešto slično zapaženo je i na teritoriji Meksika. Proizvodnja bronze pojavila se tamo odjednom i u usavršenom obliku, uz mnoštvo složenih tehničkih metoda. Ni ovde nije otkrivena prethodna etapa tehnološkog razvoja. (24, tom II)

Sličan je i primer sa topljenjem gvožđa. Od prve primene gvožđa u Evropi do umeća izlivanja formi, prošla je cela epoha, period od 2 do 2,5 hiljade godina. Umeće topljenja i izlivanja gvožđa u jugoistočnoj Aziji pojavljuje se neočekivano, kao da je bukvalno odnekud doneto. (58)

Logična je pretpostavka: ljudi u pojedinim slučajevima nisu postepeno stigli do znanja izlivanja i obrade metala, nego su dobili gotov recept. Ima i drugih činjenica koje potvrđuju ovu pretpostavku.

Jedna od njih je iznenađujuća sličnost raznih bronzanih predmeta i oružja pronađenih na teritoriji cele Evrope. Ti proizvodi su toliko slični da se, po mišljenju niza istraživača, može pomisliti da su svi izašli iz jedne majstorske radionice.(49)

Kao dokaz da je umeće pravljenja bronze najverovatnije odnekud doneto i da nije nastalo kao rezultat svakodnevne prakse ili slučajnog otkrića, služi i činjenica što najrazvijenije civilizacije – egipatska i mesopotamska – nisu imale potrebne sirovine, a ipak su bile pioniri u proizvodnji ove legure. Ove dve civilizacije upućivale su ekspedicije u tada poznate najudaljenije zemlje, na Kavkaz i na Pirinejsko poluostrvo. Tamo su bila najbliža nalazišta kalaja. Dalje na severu ležala su kalajem bogata Britanska ostrva koja su Feničani i nazivali Kalajnim ostrvima. (89, Br. 1,1957.) (55)

Možda su informacije o bronzi bili delovi spašenog znanja koje je dugo vremena bilo monopol zatvorenih grupa posvećenih. Nije slučajno što je u Evropi i na drugim teritorijama proizvodnja i obrada metala stolećima smatrana oblašću tajnih znanja – magijom. U staroslovenskoj tradiciji, na primer, kovač obično nastupa u ulozi čarobnjaka – čoveka koji vlada tajnim znanjima.

Pozivajući se na precizne analize, poznati arheolog, profesor Dž. A. Mason saopštava da je na Peruanskom gorju našao ukrase izlivene od platine. On naglašava da je za topljenje platine potrebna tehnologija bliska savremenoj. (74)

Kako tretirati sledeće podatke? U oblasti Velikih jezera (Ontario, Mičigen), mnogo pre dolaska Evropljana postojala je civilizacija koja je znala da obrađuje bakar. Analizom uz pomoć radioaktivnog ugljenikovog izotopa C₁₄, vremenski okviri te civilizacije određeni su od 7500. do 1000. godine PHE. Evo i druge informacije koja potvrđuje prethodnu. Arheolog A. H. Maleri otkrio je oko 7.000 godina stare tragove metalurgije na teritoriji Severne Amerike. Daleki preci indijanskih plemena, koje su Evropljani zatekli u kamenom dobu, znali su izgleda da tope čelik u velikim pećima i na temperaturi od 9.000 stepeni Celzijusovih. (104, Br. 11, 1960.) (120, Br. 516, 1960.)

< prethodna [ 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 ] sledeća >
vrh strane