Ovog trenutka veoma je teško dati tačnu prognozu kretanja asteroida jer astronomi ne raspolažu svim preciznim podacima, ali ako do pomenutog sudara zaista dođe, to će biti dobra vest za nas, jer će time jedna gromada biti manje u našem susedstvu pa će otpasti mogućnost da se ona jednog dana okomi na nas. Nikom na ovoj planeti ne treba nova rupa od jednog kilometra, ni u pustinji a kamo li negde bliže (bliže bilo kome). Razume se, u slučaju da asteroid pogodi Mars, astronomi će biti presrećni iz svojih, profesionalnih razloga (a o novinarima da i ne pričamo).
Zbog relativno male gravitacije Marsa (trećina Zemljine) i retke atmosfere udar bi izazvao pravi spektakl. Izrovana prašina i kamenje razletelo bi se visoko, na sve strane i oblak guste prašine prekrio bi prostrano područje. Proteklo bi možda i nekoliko godina da se atmosfera potpuno pročisti.
Asteroid se zove 2007 WD5, a otkriven je novembra ove godine. Pošto se trenutno udaljava od naše planete, teško ga je, kažu naučnici, pratiti i prema tome teško je i precizno izračunati njegovu putanju. U novembru je od nas bio udaljen oko 7,5 miliona kilometara.
Po svojoj veličini ovaj asteroid je uporediv sa asteroidom (ili kometom) koji je eksplodirao nad Tunguskom, u Rusiji pre 99 godina (30. juna 1908.) i koji je na površini od preko 2000 kilometara pokosio 80 miliona stabala. Tada nije bilo ljudskih žrtava ali samo zahvaljujući tome što je čitava ta oblast pusta pa nije ni bilo koga ko bi stradao. Međutim da je taj asteroid samo nekoliko sati stigao kanije... Ali o slučaju u Tunguskoj ćemo već pričati na stogodišnjicu događaja.
Naravno, kada se govori o udaru u Mars, odmah se nameće pitanje Marsovih rovera i orbitera. Jasno je da je mogućnost da oni od udara stradaju gotovo beskonačno mala i zato se naučnici mnogo više bave razmišljanjem kako bi tu svoju mašineriju na Marsu iskoristili da za proučavanje čitavog događaja. Žele da budu spremni, ako do predstave dođe.
Saša
Zorkić
