|
19 .5. 2007. Do sada je više od 100.000 opasnih asteroida promašilo našu planetu. Ali samo jedan će – koliko za sada znamo – možda da nas pogodi u sledećih 30 godina.
Lako bi moglo da se desi da petak 13. april 2029. godine bude stvarno baksuzan dan za Zemlju. Tog dana u 04:36 po griničkom vremenu (u 06:36 po našem), 46.000.000–tonski i 270–metarski asteroid, pod imenom (99942) Apophis (2004 MN4), preseći će Mesečevu orbitu i brzinom od 45.000 km/h krenuti ka Zemlji. Ogromna boginjava stena, velika kao pola Avale, nosiće sa sobom kinetičku energiju jednaku 65.000 hirošimskih bombi [1] – dovoljno da zbriše čitavu jednu zemlju [2] ili da podigne cunami talas visok preko 200 metara! Međutim, tog dana Apophis ipak neće opravdati svoje ime uzeto od drevnog egipatskog boga tame i destrukcije. Naučnici su 99,7% sigurni da će asteroid toga dana proleteti na udaljenosti od 30.260 do 33.470 km od Zemlje. Po astronomskim aršinima, 30.000 km je praktično ništa – manje nego od Beograda do Melburna i nazad, a znatno manje od orbitâ mnogih geosinhronih komunikacionih satelita. Tog aprila, nekoliko sati nakon sumraka, stanovnici Evrope, Afrike i zapadne Azije moći će u sazvežđu Raka da uoče jednu novu zvezdu srednje jačine (magnitude oko 3,3m), čime će Apophis postati prvi asteroid u ljudskoj istoriji koji ćemo moći da vidimo golim okom. A onda će asteroid proći, i polako isčezanuti u tamnom beskraju svemira. Još jednom ćemo izbeći kosmički metak. Možda. Astronomi su izračunali da ako Apophis bude proleteo na tačno 30.405 kilometara, da će tada proći kroz tzv. "gravitacionu ključaonicu". To je mali region u svemiru – ispod jednog kilometra, ili duplo veći od prečnika asteroida – u kome Zemljina gravitacija može tako da poremeti kretanje Apophisa da ga natera da uđe u orbitu koja je dugačka 7/6 Zemljine orbite. Drugim rečima, naša planeta bi se ponovo našla na udaru potencijalno katastrofičnog asteroida sedam godina kasnije, odn. 13. aprila 2036. godine. Tokom njegovog preleta prošle godine, radarska i optička praćenja su pokazala da je šansa da Apophisa ovog puta proleti kroz ključaonicu oko 45.000 prema 1. "Ljudi teško shvataju rizik tipa mala šansa/velike posledice," vajka se Michael DeKay iz "Center for Risk Perception and Communication" sa Carnegie Mellon univerziteta. "Neki ljudi kažu: Zašto brinuti kad se ništa neće desiti. Ali mnogi drugi smatraju da ako su potencijalne konsekvence tako ozbiljne, čak i taj mali rizik je za nas neprihvatljiv." Bivši astronaut Russell Rusty Schweickart (71), zna ponešto o objektima koji lete po kosmosu, obzirom da je tokom svemirske šetnje u "Apollo 9" misiji 1969. godine i sâm bio jedan od njih. Preko Fondacije B612 [3], Schweickart podstiče NASA–u da uradi nešto po pitanju Apophisa – i to brzo. "Moramo hitno da delamo," kaže on. "Ako uprskamo, biće to kriminalno." Ako bi se 2029. godine karte loše podelile, da bi Apophis 2036. promašio Zemlju, trebalo bi ga skrenuti za nekih 8.000 kilometara. I pored nastojanja Hollywooda, takva herojska dela su daleko od tehnologije kojom čovečanstvo trenutno raspolaže. Fantastična misija u filmu "Armagedon" iz 1998. – da se u asteroidu izbuši rupa duboka 250 metara i potom detonira atomska bomba postavljena unutra – danas je tehnički izvodljiva skoro kao i putovanje kroz vreme. U stvarnosti, nakon 13. aprila 2029., imaćemo malo mogućnosti da išta uradimo, sem da odredimo tačno mesto udara i počnemo sa evakuacijom unezverenog stanovništva. Sudeći prema podacima kojima sada raspolažemo, udar Apophisa bi bio negde duž 50 km široke krivulje koja se proteže duž Rusije, Tihog okeana, Srednje Amerike i Atlantika. Managua, Nicaragua; San José, Costa Rica; i Caracas, Venezuela, svi se oni nalaze na liniji mogućeg direktnog udara i potpunog razaranja. Kako stvari sada stoje, najverovatnije mesto direktnog udara će biti nekoliko hiljada kilometara od Zapadne obale Amerike, gde će Apophis u vodi napraviti "krater" 8 kilometara širok i 3 kilometra dubok. Cunami koji će se pokrenuti tom prilikom, pogodiće Kaliforniju jednosatnim rafalom preko 50 metara visokih talasa. Ali nema potrebe bežati već sada. Mada ne možemo da nateramo Apophisa da nas nakon 2029. godine tek tako promaši, imamo tehnološke mogućnosti da ga pre toga makar malo odgurnemo, i pre svega nateramo da promaši ključaonicu. Prema NASA–inim proračunima, jedan jednostavni jednotonski "kinetički impaktor", koji bi tresnuo u Apophis brzinom od 8.000 km/h, mogao bi da izvede tako nešto. Već imamo šablon za takvu misiju: NASA–ina svemirska sonda Deep Impact – nazvana tako po još jednom filmu o kosmičkim sudarima iz 1998. – zabila se 2005. godine u kometu 9P/Tempel 1 sa ciljem da nakon toga prikupi podatke o sastavu površine. Takođe, možda bi i jedna svemirska letilica na jonski pogon mogla da poput "gravitacionog traktora" lebdi iznad Apophisa i koristeći svoju slabašnu gravitaciju da ga polako pomera sa kursa. Pre dve godine, Schweickart je ubedio direktora NASA–e, Michaela Griffina, da počne sa planiranjem spuštanja jednog radio–odašiljača na Apophis. Prateći njegove podatke, mogli bi skoro sigurno da 2029. godine potvrdimo da asteroid nije prošao kroz ključaonicu, što bi svima na Zemlji izmamilo uzdahe olakšanja. U suprotnom, još uvek bismo imali dovoljno vremena da isprojektujemo i pokrenemo misiju za skretanje asteroida, koja bi, po Schweickartovoj proceni, mogla da potraje i 12 godina. Sve bi to trebalo da završimo do 2026., da bi ostalo dovoljno vremena da ovo slabašno guranje svemirskom letilicom pokaže svoje efekte. NASA je, međutim, zauzela pasivan stav, poznat u našem narodu kao čekaj–i–gledaj. Jedna analiza Stevena Chesleya, saradnika na Near Earth Object programu koji sprovodi Jet Propulsion Laboratory (JPL) iz Pasadene, pokazuje da možemo mirno da sedimo. sve do 2013. godine. Tada će se Apophis naći u takvoj poziciji prema Zemlji da će njegovo praćenje biti moguće našim najvećim radio–teleskopom, 305–metarskom antenom u Arecibu, u Portoriku. Podaci dobijeni na taj način moći će da nam pokažu da li će asteroid 2029. ipak proleteti kroz ključaonicu. Ako ne, još uvek ćemo imati dovoljno vremena za lansiranje misije sa radio–odašiljačem i, ako bude neophodno, kao poslednju mogućnost, i misije za skretanje asteroida, smatra Chasley. "Trenutno nema žurbe," kaže on. "Ali ako i nakon 2014. bude 'gusto', moraćemo da počnemo sa pravim misijama."
1 2 3 4 | Kako zaustaviti asteroid ::> (22.05.2007.)
|
Još nema sudara, a kad će – ne zna se Mogućnosti sudara Zemlje sa asteroidima i kometama APOPHIS MOGUĆ UDAR ASTEROIDA «2004MN4» U ZEMLJU ! ASTEROID ĆE NAS (IPAK) PROMAŠITI ASTEROID «2004MN4» - ŠTO NAPOSLIJETKU OČEKIVATI DEEP IMPACT |
