|
Spaceguard Survey
Američki Kongres je 1998. godine ovlastio NASA-u da otkrije i prati sve NEA objekte (Near-Earth Asteroids) koji su veći od 1 kilometra. Desetogodišnji program, nazvan "Nadzor svemirske straže" (Spaceguard Survey [5]), do sada je otkrio preko 80% od 1.100 asteroida koliko je procenjeno da ih gore ima. (Iako je Apophis za skoro 750 metara manji od kriterijumske granice, Apophis je ipak uvršćen, jer je otkriven sasvim slučajno tokom procesa detaljnog pretraživanja neba.) Srećom po nas, nijedan od do sada otkrivenih džinova ne predstavlja pretnju za Zemlju. "Ali bilo koji od nekoliko stotina onih koje nismo otkrili može u svakom trenutku da se obruši na nas," kaže bivši astronaut Tom Jones, NASA–in konsultant o pitanjima potrage za asteroidima. Američka svemirska agencija ima u planu da proširi projekat "Spaceguard" i na asteroide manjeg promera od 140 metara – upola manjih od Apophisa, ali još uvek dovoljno moćnih da nam načine ozbiljne štete. Do sada ih je otkriveno preko 4.000; NASA procenjuje da ih verovatno ima oko 100.000. (Ja mislim drugačije) Predviđanje orbite asteroida može da bude škakljiv posao, kao što je pokazala i istorija praćenja Apophisa na njegovoj 323,6 dana [6] dugoj orbiti. Astronomi sa Nacionalne opservatorije u Kitt Peaku, otkrili su ovaj asteroid u junu 2004. godine. To je bilo 6 meseci pre sledećih posmatranja – od kojih su mnoga bila obavljana amaterskim teleskopima – koja su odmah uključila alarme u JPL, gde se nalazi visokoautomatizovani Sentry asteroid–impact monitoring system [7], glomazni kompjuter čiji je zadatak da na osnovu prikupljenih astronomskih podataka predviđa NEO orbite. Tadašnja predviđanja su svakim danom bila sve zlokobnija. 27. decembra 2004. godine, verovatnoća da će 2029. doći do sudara je dosegla 2,7 procenata (37:1) – cifra koja je izazvala veliko uzbuđenje u hermetičkom svetu promatrača asteroida. Apophis je dosegao nečuven indeks 4 na slavnoj Torinskoj skali rizika od sudara, 10–stepenoj, kolorisanoj tabeli nivoa straha od sudara sa asteroidima i kometama. Ali uzbuna je bila kratkog veka. Kada su pažljivije nahranili kompjuter dopunjenim podacima osmatranja, on je proročnički ispljunuo novost: Apophis neće pogoditi Zemlju 2029. godine, mada je neće promašiti za mnogo. Ah da, postoji još jedna stvar: ta problematična ključaonica. Ključaonica Mala površina gravitacione ključaonice – samo nekih 400–600 metara u prečniku – u isto vreme je i blagoslov i proklestvo. S jedne strane, neće nam trebati mnogo da bi Apophis gurnuli od nje. Proračuni su pokazali da ako promenimo brzinu asteroida za svega 0,00015 km/h – nekih 3–4 metra dnevno – to bi za par godina skrenulo asteroid za nekoliko kilometara, što je ništa, ali dovoljno da asteroid promaši ključaonicu. To lako mogu da nam odrade gravitacioni traktor ili kinetički udarač. S druge strane, sa tako malom metom, precizno predvideti gde će Apophis proleteti u odnosu na ključaonicu u najmanju ruku predstavlja poduhvat tipa pogodi–ili–promaši. Trenutne projekcije orbita za 2029. pokazuju margine greške – ili kako to kažu naučnici, elipsu greške – od oko 3.000 kilometara. Kako podaci budu pristizali, tako će se ova elipsa greške smanjivati. Ali ako ključaonica i dalje tvrdoglavo bude bila unutar nje, NASA će moći da redukuje elipsu na kilometar ili manje pre nego što bude sigurna da li će Apophis pogoditi svoju metu ili ne. Takođe, treba voditi račina da nepravilnim manevrom misija može da pomeri Apophis u ključaonicu, umesto da ga odgura od nje. Možemo li da predvidimo orbitu Apophisa unutar greške od jednog kilometra znatno ranije nego što ćemo da lansiramo misiju za pomeranje asteroida? Takav nivo preciznosti će zahtevati, uz pomoć pominjanog odašiljača, daleko kompleksnije modele orbitnih proračuna od onih koji se danas koriste. Oni će morati u sebe da uključe i takve slabašne efekte kao što je Sunčevo zračenje, relativnost i gravitaciono privlačenje obližnjih malih asteroida, od čega ništa nije uključeno u sadašnje modele. A tu je i jedan efekat koji uvek ima wild card kada se radi o orbitalnim proračunima malih asteroida: to je Efekat Yarkovskog. Ta mala, ali postojana sila se pojavljuje kada neki asteroid zrači više toplote (termalnih fotona) sa jedne strane nego sa druge. Ako posmatramo jedan asteroid koji rotira u pravcu od Sunca (znači, posmatramo stranu koja "beži" od Sunca), toplota akumulirana na površini se otpušta u vasionu, dovodeći do neznatnog ali ipak potiska asteroida u suprotnu stranu. Jedan asteroid pod imenom (6489) Golevka, dvaput veći od Apophisa, u poslednjih 12 godina je zbog ovog efekta odguran sa svoje orbite za 15 kilometara. Kako će taj efekat da utiče na Apophis za sada niko tačno nezna. U ovom trenutku nemamo pojma o pravcu njegove rotacije ili o osi, pa čak ni o obliku – što je sve neophodno za određivanje ovog efekta. Ako se Apophis stvarno uputi ka gravitacionoj ključaonici, posmatranja sa Zemlje nam neće to moći da potvrde sve do 2021. godine. Sasvim je moguće da će tada biti već prekasno da išta učinimo. S obzirom na posledice – Chasley procenjuje da bi asteroid veličine Apophisa napravio infrastrukturnu štetu od najmanje $500 milijardi – bilo bi mudro sa počinjanjem preduzimanja prvih koraka mnogo pre nego što dobijemo dokaze da su ti potezi neophodni. Kada početi? Odnosno, koji je taj trenutak kada nam jedino preostaje da prekrstimo prste i nadamo se da će nas promašiti? Kada verovatnoća bude 10 prema 1? Hiljadu prema 1? Milion? Kada je NASA počela da otkriva potencijalno opasne asteroide poput Apophisa, nije imala mandat da odlučuje da li će, kada i kako preduzimati akciju. "Mi nismo u takvoj ulozi," kaže Chesey. Serija sastanaka obavljenih prošlog juna, gde je NASA po prvi put uopšteno raspravljala o opcijama za odbranu od asteroida, predstavlja prvi koračić u tom smeru. Ako NASA na kraju dobije signal – i što je mnogo važnije, budžet – od Kongresa, razumno je za očekivati da će joj prvi korak biti slanje jedne izviđačke misije na Apophis. Schweickart procenjuje da bi lansiranje "čak i pozlaćenog" gravitacionog traktora opremljenog predajnikom koštao oko $250 miliona. Ironijom, to je otprilike isto onoliko koliko je koštalo pravljenje filmova o kosmičkim katastrofama, "Armagedona" i "Deep Impacta". Ako je Hoolywood u stanju da odvoji četvrt milijardi dolara za odbranu naše planete, zašto to ne bi mogao i američki Kongres?
1 2 3 4 | Mala nebeska tela ::> (22.05.2007.)
|
Još nema sudara, a kad će – ne zna se Mogućnosti sudara Zemlje sa asteroidima i kometama APOPHIS MOGUĆ UDAR ASTEROIDA «2004MN4» U ZEMLJU ! ASTEROID ĆE NAS (IPAK) PROMAŠITI ASTEROID «2004MN4» - ŠTO NAPOSLIJETKU OČEKIVATI DEEP IMPACT |
