Najblize rastojanje izmedju Zemlje i Marsa je 56 miliona kilometara, a najdalje oko 400 miliona kilometara.

Najduzi interval izmedju dve Marsove opozicije je 810 dana, a najkraci 764 dana.

Najmanja faza Marsa koja se moze videti sa Zemlje je 85%.

Kada je u perihelu Mars prima 44% vise Suncevog zracenja nego kada je u afelu.

Najvisi vulkan na Marsu (i verovatno u Suncevom sistemu) je Olympus Mons.

Najveci kanjon je Valles Marineris

Najveci atmosferski pritisak je 8,9 milibara u basenu Hellas, a najmanji na vrhu Olympus Mons 0,5 milibara.

Najmanja izmerena letnja temperatura na severnom polu je -73°C (na toj temperaturi zaledjeni ugljen dioksid isparava). U isto vreme na juznom polu temperatura je bila -137°C.

Marsova severnjaca je mala zvezda SAO 33185 seste prividne velicine u sazvezdju Labuda koja se inace od nas nalazi 431 svetlosnu godinu daleko (na slici levo oznacena strelicom). Naravno, Marsovci bi se ipak pre orijentisali po Denebu koji je mnogo sjajniji.

Mars ima dva satelita: Fobos i Deimos [sateliti]

Mars kroz istoriju

[Za osnovne podatke o pojedinim astronomima vidite: astronomi]

Haldejci, a i drugi stari narodi poznaju Mars kao jednu od pet "lutajucih zvezda". Poznata im je i Marsova osobina da ponekad krene unazad po nebu. 

Aristotel je posmatrao okultaciju Marsa Mesecom. To se izgleda dogodilo 4. maja 357. godine pre nove ere (tako je izracunao nas softver). Mesec je na Mars naisao svojom tamnom stranom (na slici desno oznaceno slovom A). Nakon jedanog sata i dvadesetak minuta Mars se pojavio iza osvetljene strane Meseca (B).

Po Ptolomejevim racunima Mars je bio u opoziciji 14. decembra 130. godine nase ere. Ovaj podatak potvrdjuju simulacije nasih kompjuterskih programa. Na slici levo vide se polozaji nekih planeta u trenutku Marsove opozicije iz 130. godine.

Mars je predmet paznje najveceg osmatraca nebeskih tela pre pojave teleskopa. Tiho Brahe osmatra Mars dve decenije i prikuplja precizne podatke o njegovom kretanju. Zbog velikog ekscentriciteta putanje (sto se tada nije znalo) Mars nikad nije tacno u onoj tacki neba u kojoj bi po racunima astronoma tog vremena trebalo da bude. Bas na osnovu podataka koje je prikupio Tiho Kepler ce 1609. otkriti da se planete krecu po elipticnim, a ne po kruznim putanjama kako se do tada mislilo. Ovo pravilo danas poznajemo kao Prvi Keplerov zakon o kretanju planeta.

Galilej 1609. posmatra svojim durbinom Mars. Podatak je vazan samo zato sto je to bilo prvo takvo posmatranje Crvene planete. Za danasnje standarde Galilej je imao vrlo los durbin sa svim manama koje optika moze da pokaze i slika koju je Galilej video nije bila mnogo bolja od one koja se vidi golim okom. 

30. decembra 1610. godine Galilej pise jednom svom prijatelju da je pomocu svog durbina video Marsovu menu. Medjutim Galilej nije sasvim siguran u to i to iz dva razloga. Prvo njegov durbin bio je veoma los, bar za danasnje pojmove o kvalitetu optickih instrumenata (Galilej je zapravo video samo okrnjen, malo stinjen Mars, pa je na osnovu toga izveo zakljucak o meni Marsa). Drugo, u ono vreme medjusobni polozaji i kretanje nebeskih tela nisu bili jasani pa je i prolazak Marsa kroz faze bila vrlo smela misao.

1636. Fontana zapaza mrlje na Marsu, i cak pravi crteze ove planete. Mrlje ce omoguciti Hajgensu da 1. decembra 1659. odredi vreme rotacije Marsa. Po njegovom racunu Mars se oko ose obrne za 24 casa. Precizniji i tacniji podatak dobice 1666. Kasini: 24 casa i 40 minuta. Iste godine Kasini primecuje i polarne kape na Marsu.

Kasini 1672. primecuje da se zvezda y Vodolije pomerila kad joj se Mars prividno priblizio. To je bio prvi nagovestaj postojanja atmosfere na Marsu.

1719. nastala je velika panika jer je Mars u perihelu bio toliko sjajan da su ga ljudi zamenili za kometu za koju se mislilo da ce se sudariti za Zemljom. 

Marsu posebnu paznju posvecuje V. Hersel. Od 1777. do 1783. on intenzivno proucava Mars, vidi da se bele mrlje na polovima sire i skupljaju sa promenama godisnjih doba i dolazi do zakljucka da su Marsove polarne kape veoma slicne polarnim kapama na Zemlji, te da su gradjene od zaledjene vode i snega. Od Hersela potice i procena nagiba Marsove ose (dobio je vrednost od 28°) i prvi komentar o armosferi na Marsu. Posmatrajuci vrlo blizak prolaz jedne zvezde pored Marsa Hersel je po promeni njenog sjaja izveo zakljucak da ta atmosfera nije velika. Hersel je prvi uocio izvesnu spljostenost Marsa na polovima.

Prvo odredjivanje prividne velicine Marsa potice od Olbersa. On 23. feruara 1801. nalazi da je Mars istog sjaja kao i Aldebaran.

1802. nemacki astronom Gaus predlaze da se u Sibirskim tundrama iscrtaju geometrijske slike kao poruka ziteljima Marsa. Nesto kasnije, 1819. Litrov predlaze da se u Sahari zapale vatre kao pozdravni signal Marsovcima, a 1874. pojavio se i predlog da se pomocu ogromne lupe sa Zemlje usmere Suncevi zraci ka Marsovim pustinjama i na njima iscrta poruka Zemljana. (Danas bi to nazvali MSE - medjuplanetrarni solarni e-mail:)

A 1811. Flozerg daje prve sugestije o oblacima u Marsovoj atmosferi.

Iz 1838. potice prva dobra karta Marsa koju su izradili Ber i Medler. Ovaj tandem je inace nacinio i prvu zaista dobru i dugi niz godina neprevazidjenu kartu Meseca.

1860. Lie dolazi do zakljucka da su tamna podrucja na Marsu pre vegetacija nego mora. Tri godine kasnije sa tim misljenjem ce se sloziti i vec pomenuti Skjapareli, jer ta podrucja ne reflektuju Suncev odsjaj sto bi inace cinila voda.

Hagins izucava spektar Marsa 1867. i nalazi da u atmosferi Marsa postoji vodena para.

Skjaparelijev crtez Marsa sa kanalima.

Skjapareli (slika levo) prati trinaest godina pojave na Marsu. 1877. objavljuje, izmedju ostalog, da je na Marsu uocio i 40 kanala sto je izazvalo pravu histeriju u svetu. Sta vise Skjapareli je primetio da su neki kanali udvojeni. Ove informacije zarazile su Persivla Lovela.... ali o tome citajte prilog: Kanali. Interesantno je, medjutim, da se kanali nisu videli u boljim teleskopima, vec samo u onim nesto skromnijih mogucnosti. Pocetkom ovog veka napravljen je ovaj eksperiment. U jednom razredu djacima je dato da precrtaju crtez Marsa koji je bio okacen na tabli. Crtez je bio bez kanala. Djaci iz prvih klupa su verno precrtali Mars, djaci iz poslednjih klupa od Marsovog reljefa videli su samo najuocljivije mrlje pa su to i nacrtali. Medjutim crtaci iz sredine ucionice nacrtali su i mrlje i linije koje ih povezuju. Njihovo oko je jednostavno spojilo neke stvarno postojece elemente crteza. Zapravo, nacrtali su kanale.

A 1898. Stoni smatra da su Marsove polarne kape sastavlene od zamrznutog ugljen dioksida. Ova hipoteza ce naici na negiranje, a zatim na potvrdu [Polarne kape].

Prvi pokusaj da se na Mars uputi sonda nacinili su Sovjeti 1962. ali o tome vise u prilogu Brodovi.

Prvi pokusaj da se u tlu Marsa pronadje zivot bio je za vreme misije Viking

---

>> Podaci

Tabelarni prikaz Marsa