AM Home

am@astronomija.co.yu

 

 
POSTANAK I RAZVOJ VASIONE

Razmišljanja....
• 
Prve hipoteze postanka Svemira
• Teorija Večnog stanja
• Otkriće crvenog pomaka i reliktnog zračenja kao preduslovi za stvaranje standardnog modela
• Priča o kosmičkom mikrotalasnom šumu
• Uvod u kratak pregled razvoja rane vasione
• Kratak pregled razvoja rane vasione
• Naše tri mogućnosti
• Literatura


Univerzum

 

Sadržaj AM

          

 

 

 

 

 

Aleksandra Rackov                                Postanak i razvoj vasione

Otkriće crvenog pomaka i reliktnog zračenja
kao preduslovi za stvaranje Standardnog modela

 

Jedno od velikih otkrića koje je uslovilo otkriće crvenog pomaka, je otkriće Doplerovog efekta. Kada posmatramo zvučni ili pak svetlosni talas, koji do nas stiže iz izvora koji se ne kreće, vreme koje naš časovnik izmeri između dolaska dva susedna fronta talasa biće jednako vremenu koje protekne između dva fronta talasa u onome trenutku kada oni napuštaju sam izvor. Međutim, ovo vreme nije isto ako se izvor kreće. Ako se izvor kreće i udaljava od nas, naš časovnik će izmeriti duže vreme pri registrovanju dva susedna talasna fronta, od onog kada oni napuštaju sam izvor.

Ova činjenica poznata kao Doplerov efekat nam govori da talas koji do nas stiže, od izvora koji se udaljava od nas, ima veću talasnu dužinu nego onaj koji stiže iz nepokretnog izvora.

Doplerov zaključak dobio je u astronomiji ogroman značaj tek 1868. godine kada je ser Viljem Hagins pokazao da su tamne linije spektara nekih sjajnih zvezda pomerene ka crvenom kraju spektra ili plavom, u odnosu na  Sunčev. On je ovu pojavu tačno objasnio kao posledicu kretanja date zvezde ka Zemlji ili od nje, odnosno kao Doplerov pomak.

Godine 1929. veliki fizičar, Edvin Habl, je otkrio da se crveni pomaci galaksija povećavaju srazmerno sa njihovom daljinom, da bi već 1931. godine uspeo da proveri odnos između brzine galaksija i njihove udaljenosti. Izračunavanja koja je izvršio dovela su ga do rezultata da povećanje brzine kretanja galaksija na svakih milion parseka iznosi 465 km/s. Ova veličina predstavlja takozvanu Hablovu konstantu, čija se vrednost menja tokom vremena, razvojem Vasione.

Danas se smatra da ona iznosi približno 50 km/s/Mpc, a da je udaljenost nekih galaksija deset puta veća nego što je bila u Hablovo vreme.

Ali šta nam ovo otkriće govori o nastanku Vasione i njenoj starosti?

Pa, ako ono potvrđuje da se galaksije udaljavaju jedna od druge onda su one morale da budu mnogo bliže jedna drugoj u prošlosti, ali kada je moglo otpočeti ovo njihovo udaljavanje? Zapravo koliko je stara Vaseljena?

Ako uzmemo da je vrednost Hablove konsante 50 km u sekundi na milion parseka, vreme od kada su galaksije počele da se udaljavaju iz zajedničke tačke bilo bi milion parseka podeljeno sa 50 km/s, znači  20 milijardi godina. Ali da li je ovo zaista prava starost Vasione, i da li je moguće da su se sve galaksije nalazile u jednoj jedinoj tački?

Jedan od načina da se potvrde Hablova izračunavanja, po kojima  se Vasiona počela širiti od pre oko 15 i 20 milijardi godina bio bi ako bi mogli da pronađemo bilo koji drugi dokaz koji ne zavisi od crvenog pomaka, a ukazuje  na ovoliku njenu starost.

U stvari, ima prilično mnogo dokaza koji bi nam mogli potvrditi njenu ovoliku starost. Na primer, na osnovu različitih radioaktivnih elemenata (posebno izotopa urana U235 i U238) u Zemlji kao i evolucije zvezda procenjeno je da starost naše galaksije iznosi oko 15 milijardi godina, a kako ne postoji direktna veza između crvenog pomaka i stepena radijacije ili evolucije zvezda opravdana je pretpostavka da starost Vasione, koja se izvodi iz Hablove konstante zaista može predstavljati PRAVI POČETAK.

 

<< Teorija večnog stanja  vrh  Priča o mirkotalasnom šumu >>