NOVO O SISTEMU SATURN

am@astronomija.co.rs

Sadržaj AM

Potražite u AM

NOVO O SISTEMU SATURN

Moskva, RIA "Novosti"

22.12.2005.

Automatska interplanetarna stanica Cassini već godinu i po putuje po sistemu Saturna, emitujući na Zemlju veoma dragocene podatke i nastavljajući da vrši nova naučna otkrića. Obim dobijene informacije toliko je veliki da se ne bi mogao smestiti u nekoliko tomova. Zato ćemo se ograničiti tek na najznaćajnije rezultate istraživanja, koja su izvršena u odlazećoj 2005. godini.

Saturnova porodica (slike sa Vojadžera 1 i 2): sva tela su prikazana u realnim proporcijama osim Pana, Atlasa, Telesta, Kalipsa i Helene, čije su dimenzije uvećane 5 puta da bi se istakla topografija.
Veća slika 40 kb

Titan Jedinstveni događaj zbio se na samom početku godine: 14. januara evropska sonda Huygens izvršila je uspešno spuštanje na površinu Titana, najvećeg satelita Saturna. Podaci sa sonde beleženi su na Cassiniju, a zatim emitovani na Zemlju, gde ih je primalo 17 radioteleskopa SAD, Japana, Kine i Australije. Cassini je registrovao signale sonde prilikom spuštanja 147 minuta i 13 sekundi, i još 72 minuta 13 sekundi do trenutka kada je orbitalni aparat izasao iz "radiozraka" emitujućih antena Huygensa. Međutim, australijski radioteleskop je pratio signale sonde još skoro 2 časa nakon što ju je Ccassini izgubio. Na žalost, do Zemlje sa sonde nije stigla skoro polovina naučnih podataka - pored ostalog i informacija o vetrovima u atmosferi Titana i više od polovine od oko 750 snimaka. Razlog za to je trivijalan: programeri su zaboravili da u program rada jednog od dva kanala prijemnog uređaja na Cassiniju unesu komandu za njegovo uključivanje. Za vreme prijema informacija sa sonde ona se "ukucala" u tlo na dubinu od 10 -15 centimetara. Još vrući aparat je delimično rastopio tlo - smešu vode i ugljovodikovog leda. Pri tom se iz tla oslobodio metan - njegovo oslobađanje registrovali su uređaji sonde. Očigledno da je tlo na mestu spuštanja ispunjeno tečnim metanom, čije se kiše periodično beleže na Titanu. Hemijska analiza atmosfere pokazala je da se količina metana, ugljika i drugih supstanci u njoj menja u zavisnosti od sezone. A tečna metanska jezera nisu pronađena.

U 2006. godini planirano je još 13 zbližavanja Cassinija sa Titanom, od kojih šest na udaljenost manjoj od 950 kilometara. Prema tome, možemo očekivati i nova otkrića.

Atlas i ostali Do danas je poznato 47 satelita Saturna. 34 njih, od čega 16 koje je otkrio Cassini, dobilo je sopstvena imena. U februaru 2005. godine stanica je izvršila prolet na udaljenosti od 6 hiljada 189 kilometara od Atlasa i načinila njegove snimke, a takođe Prometeja i Pandore. Ti porozni po svojoj strukturi sateliti liče na grudvu od šljunka i leda.

U martu su dobijene fotografije Epimeteja, gde su pronađena dva velika kratera. Sinhrono rotirajući oko Saturna Epimetej i Janus uglavnom se sastoje od rastresitog vodenog leda. Moguće je da su oni formirani usled raspada nekog nebeskog tela.

Prilikom fotografisanja Mimasa otkriven je krater koji je nastao od udara prečnika oko 130 kilometara. Sudeći po dimenzijama kratera, u tom sudaru Mimas je za malo izbegao razaranje. Fotografisanje sa udaljenosti od 500 kilometara malog Encelada je pokazalo, da na njegovoj površini nema mnogo kratera, da je tamo veoma hladno - čak minus dve stotine stepeni, i svetlo, pošto satelit odbija preko 90 procenata Sunčeve svetlosti. Otkrivene su i brazde, čija je površina veoma tamna.

Površina Tetisa je kudikamo svetlija i na njoj, u poređenju sa Dionom, ima više kratera. Postoje na Tetisu i raseline dubine do 5 kilometara. Na površini Reje nalazi se krater sa svetlom materijom koja se formirala u rezultatu relativno nedavnog udara. Već krajem 2005. godine Cassini je fotografisao Hiperiona i Telesta.

Prstenovi Aktivno su proučavani i prstenovi Saturna. Ispostavilo se da se oni suštinski razlikuju po svojoj strukturi - gustini materije, veličini čestica - manjih od pet centimerata do nekoliko metara - i drugim fizičkim osobinama.

Atmosfera Analizirajući informaciju koja stiže sa Cassinija naučnici su bili iznenađeni neverovatnom strukturom magnetosfere Saturna i plazme sadržane u njoj - namagnetisanog fluksa nabijenih čestica. Utvrđeno je da u formiranju vrtložnog fluksa plazme Saturna učestvuju njegovi prstenovi, ledeni "meseci" i atmosfera Titana. Po tome se ona suštinski razlikuje od magnetosfere Zemlje, a po svojim dinamičkim svojstvima bliska je magnetosferi Jupitera. Takođe je otkriveno da je na ponekim mestima hemijski sastav plazme koju zadržava Saturn sličan sastavu plazme komete koja ga okružuje.

Na Saturnu su otkrivene četiri plazmene zone koje se međusobno razlikuju po hemijskom sastavu i svojstvima kretanja materije. Zemlja ima dve takve zone, a u jednoj od njih preovladava plazma iz jonosfere, a u drugoj - plazma solarnog vetra. Razlika se sastoji i u tome, što se plazma oko Zemlje okreće zajedno sa planetom na udaljenosti do 25 hiljada kilometara od nje. Saturn pak zadržava svoju plazmu na udaljenosti do 1,5 miliona kilometara! U tim granicama nalaze se prstenovi planete i većina njenih satelita zajedno sa Titanom i njegovom atmosferom, koji su podvrgnuti uticaju flukseva plazme sa različitim hemijskim sastavima. Uz to, sve te vrste plazme su u međusobnoj interakciji i hemijskim, i elektromagnetskim načinom. Rezerve plazme u magnetosferi Saturna stalno se popunjavaju zahvaljujući ultravioletnom zračenju Sunca. Zajedno sa fotonima, koji neposredno stižu od Sunca, njeni elektroni i joni "bombarduju" površinu ledenih satelita, prstenove Saturna i atmosferu Titana. Oni poseduju dovoljnu energiju da bi "izvukli" i jonizirali molekule vode ili primarnog azota koji su sadržani u ledu. Nanovo jonizirane čestice se ubrzavaju pod uticajem brzo rotirajućeg magnetskog polja Saturna i proces se ponavlja.

Po mišljenju istraživača, za potpuno shvatanje tog procesa, a takođe porekla prstenova Saturna, biće potrebno nekoliko desetina krugova oko planete, koje će Cassini izvršiti u toku nekoliko narednih godina rada.

Jurij ZAJCEV
ekspert Instituta za kosmička istraživanja
Ruske akademije nauka

Članak poslao:
Miroslav Antić
http://www.antic.org/

(12.12.2005.)

Komentar?