Sazvezdje Lyra

am@astronomija.co.yu

Sazvežđa

konstelacije
Lyra (Lyr) Lira

Naziv sazvežđa			Zvezde magnitude				Vidljivo u periodu	Povrsina u stepenima²	broj zvezda na 10°^²
skraceni	latinski	narodni	1,00	2,00	4,00	5,00	Vidljivo u periodu	Povrsina u stepenima²	broj zvezda na 10°^²
Lyr	Lyra	Lira	1	1	4	11	IV-VII-X	286,48	2,72

Lyra

Rektasenzija: 18.84 h
Deklinacija: 36.82 °

Jovana Nikolov
nijoni@ptt.yu

Otkud Lira na nebu >>

U temenima romboidnog oblika Lire nalaze se četiri sjajne zvezde, a to su: z (zeta), d (delta), Υ (gama) i b (beta) Lyr, malo odvojeno od ovog oblika nalazi se a (alfa) Lyr odmah iznad z Lyr. Ovo sazvežđe je vrlo prepoznatljivo i u isto vreme značajno i intrigantno astronomima. Nebom severne hemisvere sazvežđe Lira, sa svojih 45 zvezda vidljivih golim okom, gospodari u periodu jun-oktobar.

Zvezde

Nekada su je smatrali predskazanjem hladnijeg i vlažnog vremena zato što je u takvim danima novembra izlazila ujutru zajedno sa Suncem, a danas predstavlja pravi izazov za posmatrače u letnjim večerima jer se tada uvek nalazi iznad naših glava. Da, da to je upravo Vega (a Lyr) ili na arapskom Alnasr Alvaki, što bi u slobodnijem prevodu značilo ''onaj koji pada'', u srednjem veku poznata je bila i kao Padajući Grifon. Inače ona pored svog glavnog mesta koje zauzima u sazvežđu Lira ima i počasno mesto po zanimljivosti podataka do sada otkrivenih u vezi nje.

Pa da krenemo redom, astronomi su vremenom došli do saznanja da je Vega bela zvezda, prividnog sjaja blizu nulte prividne veličine, naime, ona predstavlja ujedno i najsjajniju zvezdu u ovom sazvežđu. Zahvaljujući V. Struveu od 1873. godine poznato nam je rastojanje do nje. Dvojna je zvezda, a po veličini i apsolutnom sjaju daleko je nadmašila Sunce tj. ima 3,2 puta veći prečnik i oko 45 puta jači sjaj. Njen tamnoplavi pratilac je malog prividnog sjaja (oko 10^m) i nalazi se na lučnom rastojanju od 43'' od glavne zvezde. Mada je on teško uočljiv, jedino bi pomoću durbina većeg otvora od 100 mm mogla da se uoči granica između ove dve komponente, kasnijim istraživanjima na ovom polju ustanovljeno je i da je svaka od ove dve komponente zasebno dvojna zvezda. Na posebno interesovanje naišla je pretpostavka da bi od diska prašine otkrivenom oko Vege vremenom mogle da se kondezuju planete (Pa to bi bilo super!!! Zar ne? Možda bi se stvorio i sistem sličan našem Sunčevom pa da malo emigriramo J), do ovog saznanja se došlo 1984. godine pomoću satelita IRAS. Vrlo često se radi lakše orijentacije pominje Vega kao apeks (mada se apeks nalazi u Herkulu).

Toliko o Vegi. Ovo sazvežđe ima i drugih karakterističnih objekata i svaki od njih zaslužuje malo pažnje!!!

Komponente dvojnog sistema z (zeta) Lyr mogu se vrlo lako razgraničiti i slabijim optičkim pomagalima (manjim durbinima), glavna je bela (4^m,29), a sporedna žućkasta (5^m,87), njihovo međusobno lučno rastojanje iznosi 44''.

Džon Gurdjak je otkrio promenljivost dvojne zvezde Šeliaka tj. ova zvezda predstavlja šestostruki zvezdani sistem, sa komponentama od A do F. A b Lyr – eklipsno promenljiva zvezda specijalnog tipa; sjaj joj se kreće u intervalu 3^m,4 do 4^m,1 i to u periodu vremena od 12^d,9138 (neprekidnost ovog procesa uslovila je blizina komponenata); za ovu zvezdu karakteristična je gasna traka poput Saturnovog prstena koja nastaje tako što glavna komponenta (plavičasti džin, površinske temperature 15000K) u neprekidnom procesu izbacuje gas oko sporedne komponente (njena temperatura iznosi oko 7500K, zahvaljujući tome dolazi do zaklanjanja sjajnije), traka koja nastaje vrši apsorpciju dela svetlosti glavne komponente i time je uslovljeno zamračenje. B b Lyr – njeno lučno rastojanje od glavne komponente iznosi 5'',78, a prividni sjaj joj je 7^m,8. C b Lyr – lučno rastojanje od glavne komponente iznosi 47'',1, a prividni sjaj 13^m. D b Lyr – lučno rastojanje 64'',3, prividni sjaj 14^m. E b Lyr – lučno rastojanje od glavne komponente 17'',2, prividni sjaj 9^m,2. F b Lyr – lučno rastojanje 86'',3, a prividni sjaj 9^m. Sve komponente su lako uočljive.

Kada bi posmatrač Vege pomerio svoj pogled istočno od nje zapazio bi višestruki zvezdani sistem, koji je prvi posmatrao V. Heršel i to još 1779. godine, e¹ (epsilon), čiji je integralni prividni sjaj 3^m,83. Da su komponente ovog sistema odvojene može se videti durbinom otvora 110 mm, međutim, podvojenost u okviru samih komponenti je jako teško uočiti. Lučno rastojanje među parovima ovog sistema iznosi 207'' (13 000 AJ). Komponente prvog para e¹ Lyr, čiji je prividni integralni sjaj 4^m,68, nalaze se na lučnom rastojanju od 2'',6 (136 AJ), bele su boje, glavna je jasnija prividnog sjaja 5^m,06, a sporedna prividnog sjaja 6^m,02. Komponente drugog para e² Lyr međusobno su postavljene na lučnom rastojanju od 2'',3 (144 AJ), bela je glavna (5^m,14), a žućkasta sporedna (5^m,37). Integralni prividni sjaj drugog para iznosi 5^m,10.

Promenljive zvezde R – Lyr i RR – Lyr takođe bitišu u okviru ovog sazvežđa. Prva kao polupravilno promenljiva na udaljenosti od 7° SI od Vege, uz promenu sjaja od 4^m – 5^m tokom vremena od 50^d. Druga je cefeida sa promenom sjaja u intervalu od 7^m,2 – 8^m,6 tokom 0^d,57, zato ona i predstavlja predvodnika podgrupe sa periodom promene manjim od jednog dana, spektralna klasa ove zvezde se tokom ovih brzih i burnih promena menja od A2 – F0.

I zvezde h (eta) i d (delta) Lyr su dvojne i pripadaju sazvežđu Lira, pri tom se ova druga smatra razmaknutom dvojnom zvezdom lučnog rastojanja 46'',6, a međusobno lučno rastojanje kod prve iznosi 2'',8. Njihove glavne komponente su kod h Lyr plava prividnog sjaja 4^m,40, a kod d Lyr prividnog sjaja 5^m,5. Pratioci ovih glavnih komponenti su redom crvenkasta prividnog sjaja 8^m,0 i nepravilno promenljiva zvezda čiji se sjaj menja u intervalu od 4^m,5 – 6^m,5.

Ovo sazvežđe sadrži i dva Mesijeova objekta, pa svi oni koje privlači Mesijeov maraton sada bi trebali da obrate pažnju J. Naime, 1779. godine Mesije je otkrio loptasto zvezdano jato M56, a Antoan Darkije (francuski astronom iz Tuluza) iste godine otkrio je vrlo interesantnu prstenastu maglinu M57. M56 je relativno svetlo zvezdano jato, skoncentrisano u središnjim delovima, dvogledom se može uočiti kao mala, nerazdvojena, paperjasta mrlja. M57 se može otkriti jačim amaterskim teleskopom, spada u red najlepših planetarnih maglina (poznata je i pod nazivom Rnig maglina) i nalazi se negde između b i Υ Lyr na udljenosti od 4100 s. g. Nastala je zahvaljujući misterioznoj eksploziji masivne zvezde koja se dogodila pre više od 10000 godina, njen spoljašnji omotač (velike debljine) odvojio se od matične zvezde i otpočeo svoje širenje (brzinom od oko 19 km/s), i na taj način dostigao je prečnik preko 700 puta veći od prečnika Sunčevog sistema. U središtu se nalazi vrela zvezda, koja emituje snažno UV – zračenje, njen prividni sjaj je 14^m. Zahvaljujući tom zračenju dolazi do reemitacije od strane gasnog omotača (koji se tokom apsorpcije širi) i to u vidljivom delu spektra. Posmatrači mogu relativno lako uočiti odvojeni omotač, a za maglinu se kaže da ima oblik ''koluta, usnama izbačenog dima''. Pri posmatranju u njenom središtu mogu se uočiti i druge zvezde ali one joj ne pripadaju jer su mnogo bliže od nje. Elementi ove magline su dovoljno osvetljeni tako da se mogu videti i u zagađenijim mestima.

Toliko o ovom kao što se može videti jako intersantnom sazvežđu, o kome se može reći još pregršt sitnica. Mnogim njegovim komponentama može se predskazati intenzivno promenljiva budućnost, pa će vremenom o svima njima sigurno još mnogo da se govori.

Zvezde Lire

HR br.    Ime       RA(2000)    DECL(2000) Spekt. tip     mag(V) B-V

7001  alpha   LYR   18 36 56.2  +38 47 01  A0Va           0.03    0.00

7106  beta    LYR   18 50 04.7  +33 21 46  B7Ve+A8p       3.45    0.00

7178  gamma   LYR   18 58 56.5  +32 41 22  B9III          3.24   -0.05

7131  delta   LYR   18 53 43.5  +36 58 18  B2.5V          5.58   -0.15

7139  delta   LYR   18 54 30.1  +36 53 56  M4II           4.30    1.68

7051  epsilon LYR   18 44 20.3  +39 40 12  A4V            5.06    0.16

7052  epsilon LYR   18 44 20.2  +39 40 15  F1V            6.02    0.00

7053  epsilon LYR   18 44 22.8  +39 36 46  A8Vn           5.14    0.19

7054  epsilon LYR   18 44 22.8  +39 36 46  F0Vn           5.37    0.00

7056  zeta    LYR   18 44 46.3  +37 36 18  Am             4.36    0.19

7057  zeta    LYR   18 44 48.1  +37 35 40  F0IVv          5.73    0.28

7298  eta     LYR   19 13 45.4  +39 08 46  B2.5IV         4.39   -0.15

7314  theta   LYR   19 16 22.0  +38 08 01  K0II           4.36    1.26

7262  iota    LYR   19 07 18.0  +36 06 01  B6IV           5.28   -0.11

6872  kappa   LYR   18 19 51.6  +36 03 52  K2IIIabCN1     4.33    1.17

7192  lambda  LYR   19 00 00.8  +32 08 44  K2.5IIIBa0.4   4.93    1.47

6903  mu      LYR   18 24 13.7  +39 30 26  A3IVn          5.12    0.03

7100  nu      LYR   18 49 45.8  +32 48 46  B3IV           5.91   -0.16

7102  nu      LYR   18 49 52.8  +32 33 03  A3V            5.25    0.08

7009  XY      LYR   18 38 06.3   +39 40 05  M4-5II         6.04    1.65

7157  R       LYR   18 55 20.0   +43 56 46  M5III          4.04    1.59

7215                19 01 26.3   +46 56 05  A7V            5.01    0.19

7261                19 07 25.5   +32 30 06  F0V            5.23    0.34

7283  V471    LYR   19 11 45.9   +31 17 01  B9pSi          5.98   -0.07

7308  V473    LYR   19 15 59.3   +27 55 37  F6Ib-II        6.16    0.61

(septembar 2002.)

vrh