MO

Katalog

Crtež svih
MO (87 Kb)

    1
    3
    8
  16
  17
  20
  27
  31
  33
  41
  42
  43
  45
  46
  50
  51
  57
  74
  76
  77
  80
  82
100
103
104

M1 - u  vidljivom  delu  spektra[22Kb]

Rano ujutro 4. jula 1054. godine kineski astronomi su na istočnom nebu opazili jednu novu vrlo sjajnu zvezdu. Narednih dana njen sjaj je rastao i dostigao -6m što odgovara sjaju Meseca u jednoj četvrti. Dvadeset tri dana ova zvezda se videla i po danu. U isto vreme, čini se, zvezda je opažena i na drugom kraju sveta, na nebu iznad današnjeg Novog Meksika i Arizone gde su je zabeležili neki indijanski slikari.

Bila je to grandiozna eksplozija supernove u kojoj je gotovo potpuno uništena jedna zvezda na 6300 svetlosnih godina daleko od nas.

Sedam stotina godina kasnije, tačnije 28. avgusta 1758. francuski astronom S. Mesije na istom mestu je ugledao oblačak za koji je u prvo vreme mislio da je kometa. Upravo ova zabuna navela ga je da sastavi svoj Katalog maglina i zvezdanih jata.

Danas je ovaj magličast oblak, koji se sastoji od materijala izbačenog u eksploziji supernove, poznat pod imenom Krab maglina. Brzinom od 1800 km/s oblak se proširio na 10 svetlosnih godina u prečniku. Godine 1948. ova maglina je identifikovana kao jak radio izvor. X-zraci iz ovog objekta detektovani su 1964. godine, energija X-zraka koje emituje ova maglina je oko 100 puta veća nego energija emitovana u obliku vidljive svetlosti. Uprkos tome, vidljiv sjaj ove magline je ogroman. Nalazi se na daljini od 6.300 svetlosnih godina, a na osnovu njene prividne magnitude izračunato je da apsolutni sjaj iznosi –3,2, ili vise nego 1000 puta sjajnija od Sunca.

Godine 1968, otkriven je pulsar u ovoj maglini (NP0532).  Merenja su pokazala da ova neutronska zvezda rotira brzinom od oko 30 obrtaja u sekundi. Neutronske zvezde su ekstremno gusti objekti,  gusci od jezgra atoma, imaju vise od jedne solarne mase, a prečnik im je oko 30 km.  Brzina rotacije ovog pulsara se postepeno smanjuje zbog magnetne interakcije sa maglinom; sada je ovo glavni izvor energije koji omogućava maglini da bude toliko sjajna.

Prividan sjaj ovog pulsara iznosi +16 m. Ovo znaci da je to vrlo mala zvezda apsolutnog sjaja od otprilike +4.5, ili otprilike kao sjaj Sunca.

Na slici levo snimljenoj pomoću VLT-a moguće je na osnovu boje videti šta se zapravo dešava sa elektronima u ovoj maglini. U delu magline gde se javlja crvena boja dolazi do rekombinacije elektrona sa protonima pri čemu nastaju slobodni atomi vodonika. Plava boja pokazuje oblasti u kojima elektroni osciluju usled jakog dejstva elektromagnetnog polja.

[mart 2001.]

vrh