MO

Katalog

Crtež svih
MO (87 Kb)

    1
    3
    8
  16
  17
  20
  27
  31
  33
  41
  42
  43
  45
  46
  50
  51
  57
  74
  76
  77
  80
  82
100
103
104

M3 [37Kb]

Ako krenete od Severnjace do alfe u Kasiopeji i zatim nastavite u istom pravcu jos trecinu puta videcete pri dobroj vidljivosti jednu sicusnu bledu pegu. Ta mala pega koju jedva nazirete i koju mozete prekriti vrhom olovke je zapravo ogromna galaksija sa 300 milijardi zvezda i ko zna koliko jos planeta, drugih tela i raznih svetova od kojih su neki mozda nastanjenih nekim inteligentnim stanovnicima.

M31 je poznata Andromedina galaksija i ujedno i nasa najbliza galaksija. Ona sa svojim pratiocima (ukljucujuci M32 i M110 – dve svetle patuljaste elipticne galaksije), sa Mlecnim putem i drugima formira “Lokalnu grupu galaksija”

Vidljiv golim okom pod odredjenim uslovima, ovaj objekat je persijskom astronomu Al-Sufi bio poznat kao “mali oblak”. On ga je i opisao u svojoj knjizi “Fiksirane zvezde” 965 god. nove ere. Pretpostavlja se da su je prvi primetili persijski astronomi 905. god, ili jos ranije. Sarl Mesije, ocigledno neobavesten o ovom otkricu, pogresno ga je pripisao Simonu Mariusu, koji je bio prvi koji je 1612. god dao teleskopski opis. Ponovo nesvestan Al-Sufinog i Marisovog otkrica, Hodierna je samostalno oko 1654. god. ponovo otkrio ovaj objekat.

Dugo se verovalo da je “Velika Andromedina maglina” jedna od najblizih maglina. Vilijam Hersel je smatrao, naravno pogresno, da njena udaljenost ne prelazi daljinu od 2000 daljina Sirijusa (17000 sv.god); bilo kako bilo, smatrao je ovo najblizim “ostrvom” u svemiru nalik nasem Mlecnom putu, za koje je smatrao da predstavlja disk dijametra 850 daljina Sirijusa i debljine 155 daljina Sirijusa (daljina Sirijusa je 8,6 sv. god).

Hajgens, pionir spektroskopije, zabelezio je razliku izmedju gasnih maglina i njihovog linijskog spektra i maglina koje danas poznajemo kao galaksije, koje emituju kontinualne spektre.

Godine 1812. astronom V. M. Slipher izmerio je radijalnu brzinu Andromedine magline. Rezultati su pokazali da je to najveca takva brzina i kad izmerena – oko 300 km/s (prciznija merenja su kasnije pokazala da ona iznosi 266 km/s). Ovo otkrice je ukazalo na ekstragalakticku prirodu ovog objekta.

Habl je 1923. godine pronasao prvu promenljivu zvezdu tipa Cefeide u ovoj galaksiji i ustanovio je intergalakticku distancu i pravu prirodu objekta M31 – galaksija. Hablu nije bilo poznato postojanje dva tipa Cefeida, pa je u svojim proracunima napravio gresku; daljina koju je on dobio bila je vise nego dva puta manja od stvarne. Ova greska je ustanovljena tek 1953. god. kada je bio zavrsen 200-incni teleskop Palomar.

U moderno vreme Andromedina galaksija je najbolje proucena galaksija. Takodje izaziva i posebno interesovanje jer omogucava proucavanje svih svojih aspekata i to spolja. Ti aspekti su prisutni i u Mlecnom putu, ali ne mogu se posmatrati jer je nama najveci deo nase galaksije zaklonjen medjuzvezdanom prasinom.

Sarl Mesije je uocio dva Andromedina pratioca M32 i M110, koji su vidljivi dvogledom i kroz manje teleskope i uradio je skicu sva tri objekta. Ova dva prilicno sjajna i bliska pratioca vidljiva su na mnogim slikama M31. Ova dva objekta su najsjajnija u jatu manjih Andromedinih pratilaca. Pored M32 i M110 poznato je jos oko 10 drugih pratilaca.

Registrovane su i primetne interakcije Andromede i M32. M32 je navodno odgovoran za izvesne nestabilnosti u spiralnoj strukturi M31. Kompjuterske simulacije ukazuju na to da bi nestabilnosti mogle biti izazvane skorim bliskim susretom sa pratiocem M32.

Najsvetlije od preko 300 zvezdanih jata u M31 je jato koje se oznacava kao G1. To je ujedno i najsjajnije jato u lokalnoj grupi galaksija. Njegov prividan sjaj sa zemlje iznosi 13,7 mag. Nadasjava cak i najsjajnija jata u nasoj galaksiji, i mogu ga posmatrati i bolje opremljeni amateri u prilicno normalnim uslovima. HST je sredinom 1994. god. koriscen za proucavanje ovog jata.

Andromedina galaksija ima precnik od 200.000 svetlosnih godina, a nalazi se na daljini od 2,2 miliona svetlosnih godina. Ona je oko dva puta veca od Mlecnog Puta. Masa ove galaksije procenjuje se na 300 do 400 milijardi Suncevih masa. Prema najnovijim proracunima utvrdjeno je da je masa Andromede prilicno manja u odnosu na masu nase galaksije. To znaci da Mlecni Put ima izrazito vecu gustinu nego M31.

Uz pomoc Hablovog teleskopa otkriveno je da M31 ima dvostruko jezgro. Verovatno zbog toga sto je “pojela” manju galaksiju. Ovo dvostruko jezgro moglo bi da bude podsetnik na mogucnost snazne dinamicke aktivnosti (sudara) u ranijem periodu “Lokalne grupe”. Medjutim, dvostruko jezgro Andromede moglo bi biti svojstvena opticka iluzija koju stvara tamni oblak prasine koji obavija neke delove jezgra.

Do sada u Andromedi je registrovana samo jedna eksplozija supernove, Supernove 1885. To je ujedno i prva supernova registrovana izvan Mlecnog Puta. Otkrio je Ernest Hartvig 20. avgusta 1885. god. iz Dorpat observatorije u Estoniji. Dostigla je +6m izmedju 17 i 20 avgusta, i nezavisno je uocena od strane vise posmatraca. Medjutim, samo je Hartvig uvideo njen znacaj, Ova supernova je 16. februara 1890. god. izbledela na +16m.

Na snimku snimljenom sa satelita Candra (u X spektru) registrovana je potencijalna crna rupa u blizini centra galaksije. Masa ove crne rupe procenjena je na milion ili cak vise solarnih masa. Kada se pogleda slika na njoj se uocavaju zute oblasti koje odgovaraju izvorima X zracenja (npr. X-binarne zvezde). Plava tacka blizu centra fotografije, a i same galaksije je mesto gde se sumlja u postonje crne rupe. Jedina stvar koja je zacudjujuca u vezi ove crne rupe je izmerena temperatura. Merenja su pokazala da je temperatura u ovoj oblasti prilicno niska, oko milion stepeni, u poredjenju sa ostalim izvorima X-zacenja gde je temperatura nekoliko desetina miliona stepeni.

Sa nase geografske sirine Andromedina galaksija je uvek iznad horizonta.

[mart 2001.]

vrh