MO

Katalog

Crtež svih
MO (87 Kb)

    1
    3
    8
  16
  17
  20
  27
  31
  33
  41
  42
  43
  45
  46
  50
  51
  57
  74
  76
  77
  80
  82
100
103
104

M3 [11Kb]

Cudno je sto astronomi starog i srednjeg veka nisu opazili Orionovu maglinu koja se inace vidi i golim okom. Cak ni Galilej nije uocio ovaj jedinstveni oblak iako je svojim teleskopom pomno osmatrao sazvezdje Orion. Tek 1618. god. astronom Cizates sasvim slucajno, trazeci po nebu komete, opazio je mali oblacak koji mu je mozda i zasmetao u prvi mah.

Dobrim teleskopom mogu se videti zvezde u ovom oblaku gasa. To su mlade, tek rodjene zvezde. mozda, dok gledate oblacic u Orionu prisustvujete radjanju neke nove zvezde. Jer ova maglina je zvezdano porodiliste. Vecina ovih zvezda nakon nekoliko miliona godina zavrsavaju svoj zivot u grandioznoj eksploziji. Za kosmicke pojmove one zive tek jedan tren.

M42 se nalazi na rastojanju od oko 1.600 svetlosnih godina. Ova maglina je najsjajnija difuzna maglina na nebu, vidljiva je golim okom.

Ona je glavni deo mnogo veceg oblaka gasa koji se nalazi u sazvezdju Oriona. Dimenzije ovog oblaka gasa su reda velicine od nekoliko stotina svetlosnih godina.

Orionova maglina je i sama za sebe veliki objekata na nebu. Njen precnik je oko 30 svetlosnih godina. Ovo je takodje i jedan od najsjajnijih Deep Sky objekata, vidljiv i golim okom. Zbog ove osobine prilicno je nejasno zbog cega je ovaj objekat uocen tek 1610. godine, kada je Nicholas-Claude Fabri de Peiresc, francuski advokat, usmerio svoj teleskop u ovaj deo neba. Jos Ptolomej je napravio katalog sjajnih objekata  ovom delu neba, ali u tom katalogu nije bilo i M42).

[mart 2001.]

vrh