|
30. 01. 07.
Juče, 28.01.2007. svemirska letilica Evropske svemirske agencije (ESA), "Rosetta", je prvi put "ugledala" asteroid (21) Lutetiju, jedan od usputnih ciljeva ove dugoročne misije. OSIRIS, sistem kamera visoke rezolucije ove letilice, uspele su da snime Lutetiju tokom manevara preduzetih za postepeno približavanje Marsu. Letilica će mu se najbliže približiti već 25. februara 2007. godine, i to iskoristiti za naredno gravitaciono ubrzavanje. Tokom dugog puta do konačnog cilja, komete 67P/Churyumov–Gerasimenko [1], orbiter "Rosetta" ima u programu izučavanje dva asteroida – (2867) Šteins i (21) Lutetiju, koja se oba nalaze u Glavnom asteroidnom pojasu između Marsa i Jupitera. Asteroidi, kao i kometa, poseduju obilje korisnih podataka o poreklu Sunčevog sistema, čije bolje razumevanje predstavlja glavni naučni cilj misije "Rosette". Oba asteroida će tokom septembra 2008. i jula 2010. godine biti proučena iz velike blizine, ali članovi naučnog tima misije već su spremni da počnu sa prikupljanjem podataka o njima. Ovu priliku žele da iskoriste za bolju pripremu i baždarenje instrumenata i tako spremno dočekaju kampanju snimanja ova dva asteroida koja ih čeka u skoroj budućnosti.
"Rosetta" će prvi put fotografisati Šteins 11. marta, dok je Lutecija, ili kako Amerikanci pogrešno izgovaraju Latiša, prvi put slikana tokom 36 časova duge osmatračke sesije preduzete 2. i 3. januara ove godine sa daljine od oko 245 miliona kilometara od asteroida. Za ove osetljive poslove zadužen je bio optički sistem OSIRIS (Optical, Spectroscopic, and Infrared Remote Imaging System), ugrađen na orbiteru "Rosetta". O Šteinsu i Luteciji se zna vrlo malo. Zapravo, o asteroidima se generalno zna vrlo malo. Od tolikih miliona asteroida koji naseljavaju Sunčev sistem, iz blizine je proučeno samo nekoliko njih. Koliko nam je za sada poznato, Šteins i Lutecija imaju prilično različite karakteristike. Šteins je relativno mali [2], prečnika svega nekoliko kilometara, dok je Lutecija [3],mnogo veća, prečnika od oko 100 km Osmatranja Lutecije preduzeta početkom januara bila su zapravo usmerena prvenstveno ka određivanju pravca rotacije ovog asteroida. Takva ispitivanja se postižu proučavanjem tzv. "svetlosne krive" asteroida – analizom promena emitovane svetlosti sa posmatranog objekta, moguće je odrediti pravac njegove rotacije. Analizom podataka koje je sakupio OSIRIS potvrđeno je da su Lutecijini polovi usmereni ka ekliptičkim koordinatama (β, λ) = (3°, 40°) ili (β, λ) = (3°, 220°), sa mogućom greškom od 10°. Iz toga proizilazi da mu je osa prema ekliptici nagnuta za 85°, odn. 89°, što znači da se Lutecija okreće pod približno pravim uglom u odnosu na ravan ekliptike, slično Uranu ili Plutonu.
Obavivši poslednja posmatranja Lutecije, "Rosetta" se sada u potpunosti usresređuje na sledeću fazu misije: "gravitacionu praćku" planete Mars. Naime, već krajem februara, gravitaciona sila Crvene planete će biti iskorišćena da ubrza i "ispali", kao neki kamen iz praćke, ovu letilicu ka Zemlji, a odatle će u novembru 2007. godine opet jednim sličnim manevrom biti ubrzana ka svom konačnom cilju. U međuvremenu, "Rosetta" nastavlja da nas uverava da je u pitanju fantastična svemirska letilica, krećući se poput nekakve "bilijarske kugle" među planetama, i sakupljajući podatke i slike objekata koje sreće na svom putu.
(29.01.2007.)
|
ASTEROIDI - broj, veličina, nastanak, orbite, neki najpoznatiji asteroidi (Ceres, Ida, Gaspra, Mathilde), "srpski", "hrvatski" i "slovenacki" asteroidi..... Rozeta - Rigorozne pripreme za randevu sa kometom Prolaz pored Zemlje i takmičenje
|
