|
Astrologija danas – naučni ili društveni problem Lako je razumeti razloge nastanka astrologije, lako je shvatiti
potrebu primitivnog čoveka da veruje u znake koje upućuje priroda,
da veruje u sudbinu, ali prošlo je više hiljada godina a neki još
uvek veruju u iste stvari kako i najprimitivnije civilizacije ljudi. Astrologija je svuda oko nas. Koje god novine da otvorite, koju god televiziju da pogledate, neko proriče sudbinu, pravi horoskope, gleda u kristalne kugle i tome slično. Ako spadate u onu, na žalost, malobrojnu grupu ljudi koji znaju bar malo o istoriji astrologije i njenim ciljevima teško je ne zapitati se zašto se ovakvo ponašanje medija toleriše. Razlog za ovo sigurno ne ležu i naučnim činjenicama, videli smo da astrologija ne priznaje matematiku, fiziku, hemiju, biologiju, nije ni verski – pravoslavlje i astrologija ne idu zajedno. Razlog je vrlo jednostavan - naše društvo zaraženo je astrološkim virusom. Ljudi obožavaju sve što je okultno, moć racionalnog razmišljanja i rasuđivanja većine ljudi nije na mnogo višem nivou od stanovnika Vavilona, drevnog Egipta i Grčke, i nekih još starijih naroda. Bežanje od realnosti u neki izmišljeni svet, bežanje od racionalnog i potraga za istinom u iracionalnom, osnovna je karakteristika društava na nižem stepenu razvoja. To je odraz straha od istine, odraz neznanja, nedostatak hrabrosti, želje ili mogućnosti za upoznavanjem ili razumevanjem nečeg novog, na izgled tajanstvenog. Ljudi više vole lepe i razumljive priče, priče ispričane jezikom naroda a astrologija im daje upravo to. Logično je zapitati se zašto je astrologija, taj virus neznanja, zahvatio poznate novine i časopise i vodeće televizije. Odgovor je vrlo jednostavan a krije se u strukturi publike. Broj inteligentnih, učenih ljudi, koji znaju i koji mogu da se suprotstave ovoj astrološkoj imperiji vrlo je mali, oni su gotovo neprimetni u moru sujevernih pristalica ove drevne „magije“. Ljudi koji vode naše medije dobro znaju da ogromna većina čitalaca/gledalaca spada u grupu sujevernih i slabo obrazovanih i onda mediji nude ono što publika želi, na taj način povećavaju gledanost i tiraž, a sa tim raste i zarada. Interesovanje ljudi za astrologijom možda najbolje pokazuje činjenica da je najtraženija reč u 2006. godini na domaćem internetu (posle reči „oglasi“) reč „horoskop“ . Na drugoj strani su malobrojni protivnici, ali njihov broj je toliko mali tako mediji nemaju šta da izgube a dobijaju (zarađuju) mnogo. Kao šlag na tortu dolazi jedna žalosna činjenica – gotovo da nema astronoma koga nekada nisu nazvali astrologom i pitali ga za pravljenje horoskopa. Reakcije su različite, ali zajedničko je to da se svako ko astronomiju shvata ozbiljnu, kao nauku oseća uvređeno! Nazvati astonoma astrologom isto je kao hemičaru reći da je alhemičar ili reći pravniku da je inkvizitor (i uputiti ga na literaturu o spaljivanju veštica i isterivanju đavola). Hteli to ljudi da priznaju ili ne, astrologiji je mesto tamo gde je završila alhemija i inkvizicija. Mada, čudno je to što je astrologija ostala, a alhemija zaboravljena jer realno gledano alhemija je dala osnovu moderne hemije, a može se reći i moderne nauke. Mnogo pre Galileja (koji se smatra čovekom koji je uveo eksperiment u nauku) alhemičari su mućkali i eksperimentisali. Gotovo je nemoguće pronaći trenutak kada se nauka, hemija, izdvojila iz alhemije. Priča sa astrologijom je drugačija. Ako izuzmemo period najstarijih naroda, granica između astrologije i astronomije (tj. nauke uopšte) uvek je bila jasna i oštra. Ako je astrologija slična alhemiji, inkviziciji i ostalim starim „veštinama“ čudno je to što je ona ostala dok su ove druge nestale. Na samom početku astrologija i astronomija bile su jedno, ali vrlo brzo definisana je jasna granica. Situacija sa alhemijom i inkvizicijom bila je nešto drugačija. Razvoj alhemije tekao je postepeno i ona se vremenom pretopila u hemiju i druge nauke. Slično se desilo i sa inkvizicijom, ona je prestala da postoji a na njenim ruševinama formirao se današnji pravni sistem. Moguće je da je baš ta jasna i dobro definisana granica između astrologije, sa jedne, i astronomije, tj, nauke uopšte, sa druge strane ono čemu astrologija treba da zahvali na popularnosti koju danas ima. Nauka nas uči da živimo u nepredvidljivom svetu, u svetu gde se ne zna šta donosi sledeća godina, sledeći dan, čak ni sledeća sekunda. Jezik nauke je komplikovan, potrebno je mnogo napora, učenja i znanja da bi razumeli šta nauka kaže. Astrologija je drugačija, ona govori o tome kako je sve već određeno, kako će sve biti dobro, sve ima srećan kraj. Astrolozi uvek govore o lepoj budućnosti i uspešnom rešavanju problema (osim ako ne naljutite nekog astrologa). Jezik astrologije je jezik običnog čoveka, jednostavan i naizgled razumljiv svima, ali… za razliku od jednoznačnog jezika nauke, jezik astrologije je dvosmislen. U nauci uvek postoji jedna, i samo jedna, istina a u astrologiji svaki iskaz može da se tumači na različite načine. Astrolozi nikad ne kažu kad i gde će se nešto dogoditi, već samo kažu da će se dogoditi. Ako se dogodi danas, sutra, za mesec dana – astrolog postaje slavan, ako se ne desi - nema veze, ima vremena dogodiće se ili jednostavno biće zaboravljeno. Ovakav pristup astrologiji obezbeđuje veliki broj pristalica. Pseudonaučni, iracionalni, mistični i drugi slični pogledi na svet uvek nalaze veći broj pristalica među običnim ljudima, među ljudima koji ne mogu ili ne žele da ostvare intelektualni napor neophodan za razumevanje naučne istine. Koliko god se astronomi, naučnici i zakonodavci trudili da zaustave širenje astrološkog virusa i spreče prevaru i pljačku lakovernih ljudi, astrologiji je teško stati na put. Ona će uvek nalaziti najviše pristalica među ljudima sa najviše problema, među siromašnima koji se nadaju boljem sutra, među bolesnima koji se nadaju brzom ozdravljenju, kod neobrazovanih i sujevernih, i kod svih onih koji nisu sposobni da razumeju, onih koji su na istom nivou razvoja kao nekadašnji stanovnici najprimitivnijih oblika ljudske civilizacije. Nekada davno, oko 500. godine pre nove ere Heraklit iz Efesa rekao je „Magarci će pre izabrati slamu nego zlato“ i stvarno, teško je magarcu objasniti vrednost zlata, koliko je teško saznati gde je zlato, naučiti kako da zlato iskopate, kako da zlato upotrebite. Koliko god zlata da date magarcu on ga neće ni pogledati, njemu neće značiti ništa, on će tražiti svoju slamu. Magarac se nikada, koliko se god vi trudili, neće razumeti vrednost zlata, nikada neće znati da za mali grumen zlata može da dobije dovoljno slame za ceo život. Ali ne treba mu zameriti, on je samo magarac. Literatura: (02.01.2007.)
|
MUDROST HOROSKOPA - povodom tog članka MUDROST HOROSKOPA - povodom tog članka MUDROST HOROSKOPA II - primeri iz prakse MUDROST HOROSKOPA III - primeri iz prakse Analiza stavova iz pisma Jasminke Holclajtner MUDROST HOROSKOPA II - Odgovor na odgovor MUDROST HOROSKOPA II - primeri iz prakse O
astrologiji Astrologija - pogled iz ugla nauke
|
