|
Istorija Od osvita civilizacije ljudi su se želeli da saznaju šta donosi sutrašnji dan, šta donosi budućnost. Stari narodi su posmatrali svet oko sebe, uočavali i beležili promene prirode i pokušavali da predvide prirodu i utvrde neke zakonitosti. Primetili su da posle dana uvek dolazi noć, zatim opet dan, pa opet noć. Tokom noći primetili su da na nebu postoje sjajne bele tače. Ove tačke izgledale su kao da su raspoređene slučajno, ali pažljivim posmatranjem utvrdili su da se njihov raspored ne menja. Polako, ljudi su počeli da preslikavaju svoje mitove i istoriju na nebo. Nalazili su oblike u rasporedu ovih zvezda i davali im imena. Tako su nastala sazvežđa. Proteklo je mnogo vedrih noći posmatranja dok ljudi nisu primetili da se sazvežđa periodično smenjuju, a sa promenom sazvežđa na noćnom nebu smenjivali su se i uslovi na zemlji, smenjivala su se godišnja doba. Ljudi su primetili da postoji i 5 belih tačkica koje su kvarile priču. One su stalno lutale, nije ih držalo mesto, nikako nisu htele da se smire u jednom sazvežđu. Grci ih nazvaše planete. Bez mnogo znanja, u vreme kada su jedino mogli da posmatraju i razmišljaju ljudi su olako povezali pojave na nebu sa dešavanjima u njihovim životima. U gotovo svim narodima utemeljilo se verovanje da su planete i zvezde simboli bogova ili drugih natprirodnih sila koje kontrolišu njihove živote. Za ove njih posmatranje neba nije bila zabava, nije bila neka apstraktna nauka, za njih je to bio život. Smatrali su da im zvezde govore o tome kako će živeti sutra, prekosutra ili naredne godine. U ovom periodu, periodu pre nastanka nauke, sve je pripisivano volji bogova. Svakodnevni događaji, bolesti, prirodne nepogode, pojavljivanja kometa ili pomračenja... sve su to bili simboli kojima su bogovi najavljivali, upozoravali i pretili. Kao što to u životu najčešće biva, glavni krivac postane onaj ko je najupadljiviji. Tako je i ovde bilo, a niko nije uočljiviji od Sunca, Meseca i pet golim okom vidljivih planeta. Gotovo da nema civilizacije u kojoj planete, Mesec i Sunce nisu nosili imena bogova. Kretanje ovih tela redovno je praćeno i beleženo, njihov položaj i raspored povezivan je sa događajima u životu pojedinaca, porodica, gradova i država. Bio je ovo početak astrologije. Smatra se da je astrologija nastala pre oko tri hiljade godina, u Vavilonu. Oni su verovali da planete i njihovo kretanje jačaju moć kraljeva i nacije, i koristili su znanja iz astrologije da bi svojim kraljevima pomagali u vladanju i tumačili im buduće događaje. Kada su Stari Grci pokorili Vavilonsko carstvo, preuzeli su i astrološke ideje, a zatim se astrološki način razmišljanja raširio na zapad. Do II veka pre nove ere smatralo se da planete igraju ulogu samo u određivanju sudbine vladara i države, ali tada su Stari Grci počeli da veruju da planete određuju sudbinu svakog pojedinca. U stvari, oni su verovali da raspored Sunca, Meseca i pet planeta u trenutku rođenja osobe određuje njegovu ličnost i njegovu sudbinu. Ova doktrina naziva se prirodna astrologija. Prirodna astrologija dostigla je svoj vrhunac u doba Ptolomeja, oko 400 godina kasnije. Poznat kako po svojim astronomskim tako i po astrološkim učenjima Ptolomej je objavio Tetrabiblos, delo koje je obuhvatalo četiri knjige u kojima je dao osnovne astrološke principe. Ovo delo postalo je "biblija" astrologije, koju koriste i današnji astrolozi.
(27.01.2007.)
|
MUDROST HOROSKOPA - povodom tog članka MUDROST HOROSKOPA - povodom tog članka MUDROST HOROSKOPA II - primeri iz prakse MUDROST HOROSKOPA III - primeri iz prakse Analiza stavova iz pisma Jasminke Holclajtner MUDROST HOROSKOPA II - Odgovor na odgovor MUDROST HOROSKOPA II - primeri iz prakse O
astrologiji Astrologija - pogled iz ugla nauke
|
