< Prethodna 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
Sledeća >
 

Kratak opis uticaja antičke filozofije na razvoj misli o svemiru

Večno pitanje koje je “mučilo” svaki um koji je bar malo posvećen nauci je pitanje “Jesmo li sami u svemiru”?

Ovo pitanje prvi su, najverovatnije, postavljali još pre nekoliko hiljada godina, kineski, arapski, egipatski, vavilonski i grčki astronomi. Mada ne treba nikako zaboravljati i veoma razvijene, ali “istrebljene” civilizacije, kao što su Inke, Maje i Asteci.

Svaka od ovih civilizacija je imala drugačiji pristup svemiru jer je svaka kultura drugačija, a samim tim i razmišljanje (bar u to vreme-pre 4000 godina najkasnije).

Ceo prilaz astronomiji se menja tokom godina, naročito tokom dužeg perioda. Kinezi i Vavilonci su prvi počeli da razmišljaju o “svetlim nebeskim” tačkama, a kasnije Egipćani, Arapi, Grci, na kraju Inke, Maje i Asteci čije su se kulture i verovanja uglavnom zasnivale na obožavanju Sunca.

Jedan od velikih uticaja na razvoj pitanja “jesmo li sami” su bili Grčki filozofi koji i dan danas važe za najveće mislioce svih vremena. Grčka filozofija ima veliki uticaj na sve nauke, a ne samo na astronomiju, jer je Grčka kolevka zapadne filozofije, tj. evropske.

Kao jedan od tvoraca evropske filozofije Tales iz Mileta (oko 640-550 godine p.n.e) je bio jedan od najvećih filozofa svoga vremena. Taj period (6 i 7 vek p.n.e) je nazvan Kosmološkim periodom jer su se filozofi toga vremena duboko bavili poreklom svega što postoji.

Tales je bio veoma svestran filozof jer se bavio mnogim pitanjima o postojanju svega što vidimo i ne vidimo. On je stekao slavu pošto je izračunao dan kada će biti pomračenje Sunca (28.05.585 godina p.n.e.). Postoji i jedna anegdota o njemu da je upao u bunar dok je duboko bio zamišnjen gledajući zvezde. Bio je odličan matematičar (izračunao je visinu piramida pomoću njihovih senki ).

Svaki filozof antičke Grčke je imao različito mišljenje o postojanju svega – kosmosa. Kroz mnogo godina u antičkoj Grčkoj je prošlo mnogo poznatih i značajnih filozofa koji su imali veliki značaj u razvoju nauka koje danas poznajemo. Nema Grčkog filozofa koji se nije tokom života bavio od poezije do najkomplikovanijih matematičkih rešavanja. Njihov postepeni razvoj misli o svemiru i prostoru je imao veliki uticaj na astronomiju.

Iako su njihova verovanja i pretpostavke o svemiru bile na mnogo manjem nivou nego sada, ipak su bili jedni od začetnika astronomije u Evropi. Postoje razne priče da su antički filozofi mislili da Sunce ima u prečniku samo 30 santimetara, a da su sve zvezde na istoj udaljenosti od Zemlje i da neke sijaju jače jer su veće od drugih.

Zbog mnogih neslaganja i nerazumevanja složenih stvari i slika o svetu, Aristotel prvi uvodi metafiziku kao filozofsku nauku. On ju je nazvao prvom filozofijom.

Aristotel je tvrdio da se svet sastoji od 56 sfera, a da Zemlja zauzima centralni položaj među tim sferama. On takođe tvrdi da je vreme beskonačno, tačnije da vreme nema ni početak ni kraj ali ta tvdrnja, bar za sada nije tačna, jer se vreme računa od nastanka svemira tj. od Velikog Praska. Do sada se veruje da je svemir star između 15 i 20 milijardi godina jer se najudaljenija tela (kvazari) nalaze na udaljenostima od 15-20 milijardi svetlosnih godina od nas.

Verovanja antičkih filozofa o nastanku sveta nisu bila vezana samo za materiju već i za višu silu-Boga. Mnogi filozofi su tvrdili da je začetnik svega što postoji, jedan jedini, Bog dok su drugi, tačnije, materijalisti, tvrdili da je sve sačinjeno od materije i time dokazuju da Bog, koji je nemateraijalno biće, ne postoji. Sve ovo vodi u veliku raspravu o filozofskim pitanjima o nastanku sveta, čime se nabacuju nove polemike.

Treba ukratko napomenuti da su stari Grci imali najveći značaj u razvoju astronomije jer su oni prvi, i to još u 6. veku p.n.e. otišli daleko sa preptostavkom da je Zemlja okrugla, a ne ravna. U 3. veku p.n.e. Grčki astronom Aristarh sa Samosa je odredio razdaljinu između Zemlje i Meseca, koja se kasnijim merenjima novoga doba, pokazala da ima manje greške u proračunima. Što se tiče poznatog Ptolomejevog geocentričnog sistema sveta, on je tu napravio veliku grešku misleći da je Zemlja centar svemira i da se sve okreće oko nje.

Ono što je u toj priči zanimljivo je to da se ovaj zakon održao do 16. veka nove ere, pošto ga je svojim heliocentričnim sistemom pregazio poljski astronom Nikola Kopernik.

< Prethodna 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
Sledeća >
 

| Home | Sadržaj | Galaksija | Sunčev sistem | Teorija i praksa |
| Instrumenti | Istorija i tradicija  | Efemeride |

vrh