|
|
| Radio-astronomija i SETI projekat
|
| Milan Gucić |
Radio-astronomija i SETI projekat |
<
Prethodna 1 |
2 |
3 | 4 |
5 |
6 |
7 |
8 |
9 |
10
| 11 |
12 |
13 |
14 |
Sledeća >
Uvod
u
dvadeseti vek
Dvadeseti vek je vek koji je obeležio najveći razvoj ljudske civilizacije u njenoj relativno kratkoj istoriji. Dvadeseti vek je ostao u pamćenju jer je to vek sa najviše zbivanja i dešavanja u istoriji čovečanstva.
To je period od sto godina u kome su bila dva svetska rata u kome je poginulo na desetine miliona ljudi, a još toliko je ostalo bez nade za život. To je vek razaranja, ali istovremeno i vek mnogobrojnih, važnih, otkrića. Ni u jednom periodu, od nastanka ljudske civilizacije, nije zabeleženo da su sve nauke napredovale kao u poslednjih sto godina. Krajem 19. veka Dajmler i Benc su nezavisno jedan od drugoga usavršili prvo motorno vozilo koje je koristilo dizel gorivo, a ne vodenu paru za kretanje. Da njih nije bilo ko zna kako bi se danas prevozili iz jedne u drugu tačku. Medicina je uveliko napredovala u poslednjih 100 i nešto godina. Pronađena je prva “naprava” sa X-zracima koju je izumeo Vilhelm Rentgen i za to otkriće je zaslužno dobio Nobelovu nagradu 1901. godine. Ta sprava danas ima vrlo široku namenu u medicini i van nje. Tomas Edison je izumeo prvu sijalicu sa ugljenikovom niti.
Čuvena braća Vilbur i Orvil Rajt su prvi konstruisali avion 17. decembra 1903.godine.
Kako bi danas putovali preko okeana, a da ne koristimo brod kome treba nekoliko nedelja da pređe to rastojanje. Svaka nauka je napredovala, da li to bila hemija, fizika, geografija, medicina,matematika, astronomija…
Astronomija je od tih nauka, po mnogima, skoro najviše napredovala u dvadesetom veku.
Dolaskom Edvina Habla na astronomsku scenu došlo je do stvaranja značajnih koraka u oblasti astronomije.
Habl je jedan od prvih uneo termin “Crveni Pomak” u astronomiju. Taj termin danas ima izuzetno veliki značaj u ovoj nauci jer objašnjava zašto su neka nebeska tela pomerena ka dužim talasnim dužinama, tj. ka crvenom spektru. Edvin Habl je prvi pokušao da izračuna udaljenost Andromedine galaksije od Mlečnog puta. Habl je procenio apsolutni sjaj cefeida iz njihovog perioda, u Andromedinoj galaksiji, i time je došao do zaključka i rezultata da je Andromedina galaksija, u stvari, jedan poseban i odvojen zvezdani sistem koji ne pripada Mlečnom putu. Time je Habl izneo neobeoriv dokaz da postoje mnoge galaksije koje su nalik našoj, u kojima, najverovatnije, postoji velika verovatnoća za postojanje života. Što se tiče vanzemaljskog života, najrealnije je takav život tražiti u samoj, našoj Galaksiji, i u Andromedinoj galaksiji, jer su ove dve galaksije iste strukture i slične veličine.
Postoje mnogobrojni zapisi još od grčkih antičkih filozofa, kao i istočnjačkih filozofa, o verovanju u vanzemaljski život i viđenjima Neidentifikovanih Letećih Objekata. Prvi koji je dokazao da se svemir sastoji od mnoštva zvezda kojih ima u velikom broju, je bio Galileo Galilej, pošto je izumeo teleskop 1609. godine. Od tog vremena, veliki naučnici sve više razmišljaju o postojanju vanzemaljskih civilizacija koje su slične našoj. Nastaju mnoge teorije o postojanju vanzemaljaca izvan našeg Sunčevog sistema pa čak i u njemu, kao npr. na Marsu. Astronomi su do pre 50-60. godina verovali i bili duboko ubeđeni da na Marsu postoje razvijeni oblici života, šume i zelenilo, voda, reke, okeani, itd. Ali kako su poslate sonde, “MARS 1” 1962. i “MARINER 4” 1964. godine, koje su detaljno proučile Marsovu površinu, dokazano je da na Marsu od života nema ni traga, čak ni gljiva i lišajeva koji imaju izuzetnu sposobnost preživljavanja. Time je Mars otpisan sa liste za “Potencijalne izvore života” i pridodato mu je novo ime “Pusta, crvena planeta”. U poslednje vreme, sve češće su bivali pronalaženi meteoriti za koje se veruje da vode poreklo sa Marsa.
Tridesetak godina unazad, tačnije 1932. godine jedan čovek je sasvim slučajno ušao u istoriju velikih. To je bio Karl Janski ( 1905-1950 ). Janski je sasvim slučajno otkrio radio-talase koji dolaze iz tada “nepoznatih vasionskih prostora”, dok je radio na zadatku da pronađe smetnje (parazite) koje kvare zemaljske radio-veze na kratkim talasnim dužinama.
Tada Karl Janski otkriva radio-emisije koje dolaze sa svih strana i iz svih delova Mlečnog Puta i time on obeležava početak radio-astronomije.
<
Prethodna 1 |
2 |
3 | 4 |
5 |
6 |
7 |
8 |
9 |
10
| 11 |
12 |
13 |
14 |
Sledeća >
|
Home |
Sadržaj |
Galaksija |
Sunčev sistem |
Teorija i praksa |
|
Instrumenti |
Istorija i tradicija |
Efemeride |