< Prethodna 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
Sledeća >

Galaksija

Ako se osvrnemo ka putevima radio-talasa, a ostavimo se, na kratko, svetlosnih talasa, možemo zaći u duboko razmatranje o poreklu radio-talasa za koje je Janski tvrdio da potiču iz našeg Mlečnog puta. Mlečni put ili Galaksija (kada se piše sa velikim slovom 'G' misli se na našu galaksiju koju još zovemo i Mlačni put) je galaksija spiralnog tipa i takvih u svemiru ima mnogo. Ipak, u našem obližnjem susedstvu takvih ima malo, a najsličnija joj je, i po strukturi i po broju zvezda, Andromedina galaksija M31 (Messier 31). Što se tiče pitanja svetlosnih talasa, poznato je da se oni kreću brzinom od 300 000 km/s i da pored ovih maestralnih brzina, njima je potrebno mnogo godina da proputuju kroz svemir da bi doneli sliku neke zvezde, galaksije, magline u naše oko. Galaksija je relativno velika po svojoj strukturi. Dugačka je oko 100 000 svetlosnih godina, a široka oko 10 000 svetlosnih godina (širina se menja u zavisnosti od dela Galaksije jer je ona spiralnog tipa). Sam taj prostor je za nas nezamislivo prostran, a kada bi pokušali da zamislimo svemir koji ima još stotine i stotine milijardi ovakvih galaksija, a između njih prazan prostor, verovatno bi se ostavili ove teme na neko vreme jer je ona vrlo iscrpljujuća za mozak. Samo najbližoj zvezdi do nas treba 4,3 svetlosne godine, a koliko bi trebalo jednoj prosečnoj raketi do nje koja se kreće 1000 puta manjim brzinama od svetlosne…

Radio-astronomija može da bude veoma korisna u proučavanju najudaljenijih galaksija kao i u proučavanju naše Galaksije. Velika prodornost radio-talasa je dala novu nadu u oblasti istraživanja kosmosa jer svetlosni zraci bivaju zaustavljeni i pomračeni od strane mnogobrojne kosmičke prašine koja se nalazi u velikom delu naše Galaksije kao i oko gotovo svakih zvezda u razvoju ili umiranju. U proučavanju naše Galaksije, došlo je do jednog velikog pitanja o postojanju radio-talasa koji dolaze iz kružnog prostora oko Galaksije, gde nema zvezda.

Struktura naše Galaksije je do pre otprilike devedeset godina bila u velikom znaku pitanja, a da ne pominjemo pitanja o strukturi ostalih galaksija.

Prvi koji je detaljno izneo i razvrstao strukture svih galaksija je bio Edvin Habl. Habl je radio na proučavanju Andromedine galaksije najviše, i došao je do zaključka da je Mlečni put gotovo iste strukture kao i Andromeda. Postoji jedan određeni broj vrsta u koje se svrstavaju sve galaksije zato ne treba misliti da su skoro sve galaksije spiralnog tipa. Mlečni put ima oblik kotura koji je u sredini ispupčen i sa jedne i sa druge strane (laički govoreći, izgleda kao leteći tanjir koji sa svojih strana ima nekoliko krakova). Naša Zemlja je smeštena u jednom od tih koturova, a udaljeni smo od centra Galaksije oko 28 000 svetlosnih godina. Gotovo sve svetle zvezde koje možemo videti golim okom, se nalaze u ovom kraku gde se i mi nalazimo. Kako je već rečeno, u Mlečnom putu i ostalim galaksijama se obavezno nalazi i kosmička prašina od koje ne možemo sagledati određene pojedinosti i detalje koji nas zanimaju. Zbog toga, pri ovakvim proučavanjima moramo se podvrgnuti različitim metodama istraživanja da bismo došli do dobrih rezultata. Udaljenost zvezda npr. može da se meri posmatranjem intenziteta njihove svetlosti.

Astronomi su već odavno razvrstali sve zvezde u jednu prostranu klasifikaciju koja određuje veličinu, temperaturu kao i stanje zvezde (sve zvezde su poređane u sledeće vrste: O, B, A, F, G, K, M, R, N , S). Temperatura postepeno opada od slova O do slova S. Zvezde tipa O i B su one koje su dovoljno tople da mogu oko sebe da zagrevaju međuzvezdani gas i stvaraju H-II područja koja se nalaze u spiralnim kracima. Vidna različitost zvezda našla je primenu u oznakama skupina Vrste 1 za kotur i Vrste 2 za halo. Oko do 200 milijardi zvezda sačinjava celu Galaksiju što je velika cifra u odnosu na neke druge galaksije.

Danas, radio-astronomija je pomoću radio-talasa napravila veliki broj mapa naše Galaksije, tako da više nema mapa samo načinjenih na osnovu svetlosnih talasa. Janski je došao do zaključka da jedan deo pozadinskog zračenja potiče iz ravni Mlečnog puta, ali da zračenje, opet, dolazi sa svih strana i iz svih pravaca. Radio-astronom razvrstava veliki broj signala koje prima pomoću radio-teleskopa pa na osnovu njih sastavlja mapu neba dobijenu pomoću radio-talasa u više različitih frekvencija. Ono što je od nedavno aktuelno je to da se traže mape rađene na što većim talasnim dužinama čime se obuhvata veliki broj zvezda.

< Prethodna 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | Sledeća >
 

(avgust 2002.)

| Home | Sadržaj | Galaksija | Sunčev sistem | Teorija i praksa |
| Instrumenti | Istorija i tradicija  | Efemeride |

vrh