(jun 2002.)

< Prethodna 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
sledeća >

Posebnost radio-astronomije u odnosu na druge nauke

Radio-astronomija je relativno nova nauka. Ona je možda nastala pre 70 godina, ali je za te godine pa do sada imala nezapamćeni razvoj kao nijedna nauka ili grana jedne nauke-astronomije. Ta nauka predstavlja jednu posebnu granu jer je njen zadatak da otkrije da li smo sami u svemiru.

Da li smo sami? Jesmo li stvarno posebni i jedini u ovome beskrajno i nezamislivo velikom svemiru, kosmosu, prostoru…? Da li smo samo, možda, jedan od svetova koji nastane kada god svemir nastane, ako je svemir povratan u prvobitan oblik? Da li se svemir širi u beskonačnost? Da li je svemir ograničen i da li će se vratiti u probitan oblik - prvi xinovski atom? Kuda vodi ovaj svemir? Da li postoje planete na kojima je moguće da postoji život kakav ovde poznajemo? Ako postoji, da li možda tamo negde, sada, u ovome trenutku, postoji neko ko je Ja ili neko ko je Vi?

Mnogo pitanja se može postaviti, ali malo odgovora se može dati, jer kada god damo odgovor na neko pitanje, nastaju nova pitanja u vezi tog odgovora. Ova nauka je vrlo zahtevna, širokoumna i svestrana i traži od čoveka veliko poznavanje gotovo svih prirodnih i društvenih nauka.

Radio-astronomija, kao prvo i osnovno, traži poznavanje, naravno, astronomije, fizike, matematike, hemije, neke oblasti biologije, od čega je nastala astrobiologija, nova nauka koja se odvojila od ostalih time što ima ulogu da traži astronomske objekte na kojima ima samo života, ma kakav god taj život bio, na nivou bakterija ili gljiva…Najbolji primeri za takve objekte su komete, meteori(ti), asteroidi i ostali planetodi i planete.

Razlika između radio-astronomije i astrobiologije je u tome da se astrobiologija isključivo bavi pitanjima o postojanju vanzemaljskog života, dok se radio-astronomija ne bavi samo tim pitanjima već i pitanjima o svemiru uopšte ( ekspanzija svemira, poreklo svemira, nastanak svemira, zvezde, galaksije, zvezdani i vansolarni planetarni sistemi, kvazistelarni objekti – kvazari, crne rupe i još mnogo, mnogo toga…) samo ISKLJUČIVO! na bazi radio talasa. Time se  može uočiti razlika između astronomije, astrobiologije i radio-astronomije.

Astronomija se bavi pitanjima svemira na bazi svetlosnih talasa, tj. svetlosnog zračenja tela, a radio-astronomija se bavi proučavanjem svemira na bazi radio talasa, tj. tela koja emituju ili zrače radio-talase.

Iako mlada, ova nauka ima pravi “kosmički razvoj” jer se za samo nekoliko decenija razvila gotovo kao i celokupna astronomija  kojoj je trebalo da dođe do ovog stadijuma nekoliko hiljada godina. Naravno, sve je to pitanje tehnologije. Sreća je ta da je radio-astronomija nastala u vreme pravog tehnološkog buma, dok se astronomija razvijala izuzetno dugo, i velikim delom za vreme Inkvizicije koja je astronomiju usporavala, tako što je sve naučnike koji su iznosili nove stavove o kosmosu, fino i pažljivo prevozila kočijama do lomače…

Najveći grešnik toga doba je bio \ordano Bruno, sledbenik Kopernikovog učenja.

Bruno je tvrdio da Sunce ne može biti centar svemira i da je svemir beskonačan i ogroman i da sadrži bezbroj nebeskih tela koja mogu biti nastanjena civilizacijama sličnim našoj.

Zbog sličnih tvrdnji, umalo da i Galileo Galilej ode na lomaču zbog njegovog dela Siderius Municius .

Radio-astronomija je izazvala čitavu revoluciju u daljem razvoju nauke. Iako je zvanično obeležena 1932. godina za njen nastanak, radio-astronomija je tek dobila to ime 1954. godine, što znači da ona kao nauka u povoju postoji samo 50-ak godina.

Revolucija koju je primena radio-talasa izazvala za ispitivanja svemira je daleko veća od one revolucije kada su srednjevekovni astronomi preko noći prešli sa oka na sasvim novo oruđe zvano teleskop.

Radio-astronomija ima veliku prednost u odnosu na optičku astronomiju.

Radio-astronomija za svoja proučavanja koristi radio-teleskope ili laički govoreći, velike satelitske antene koje dostižu više od 300 metara u prečniku. Takvi radio-teleskopi mogu znatno više skupiti energije nego optički instrumenti jer najveći teleskop na svetu ima prečnik ogledala od oko 15 metara. Uporediti 15 metara i 300 metara u ovom slučaju je razlika velika jer za prikupljanje bilo radio ili svetlosnih talasa, svaki santimetar je važan.

Pomoću radio-teleskopa se može jednostavno “proći” kroz prostore koji su optičkim teleskopima 100% nedostupni. Takav primer je sam centar Mlečnog Puta.

Radio-teleskopom možemo videti šta je sa druge strane Mlečnog puta  dok optičkim teleskopima to ne možemo videti.

Zato je ova nauka posebna i specijalna. Pomoću radio-teleskopa možemo prodreti u svemir kao nikada dublje jer granica radio-teleskopima nema. Još veća prednost radio-teleskopa u odnosu na optički teleskop je ta da združivanjem velikog broja radio-teleskopa dobijamo jedan xinovski radio-teleskop koji može raditi kao jedan i time povećavamo mogućnosti i kompatibilnost ovih instrumenata.Spajanje optičkih teleskopa je teško zamisliti mada ima planova za konstruisanje takvih teleskopa.

Opet, radio-astronomija je u tom smislu više napredovala nego sama astronomija.

Ko zna još koja prednost radio-astronomije u odnosu na optičku, je ta da za proučavanja svemira nije potrebno čekati vedro vreme kao kad treba da se danima pa ponekad i nedeljama čeka da bi posmatrali optičkim teleskopom.

Radio-talasi prolaze kroz Zemljinu atmosferu i kada je oblačno i kada je vedro tako da se ispitivanja mogu vršiti i preko dana i preko noći, a teleskopom teško možemo videti šta preko dana.

Sve ove prednosti ne znače da je radio-astronomija jača i bolja nauka od optičke astronomije. Sva znanja koja radio-astronomi imaju potiču od znanja i osmatranja običnih astronoma koji su ta znanja skupljali i zapisivali hiljadama godina. Kada bi naše znanje o svemiru bilo zasnivano samo na osnovu radio-talasa, teško da bismo znali kako svemir u potpunosti izgleda. To je kao kada slep čovek oko sebe čuje zvukove automobila, ljudi, okoline uopšte, a ne zna kako te stvari i bića izgledaju. Zato su ove dve nauke podjednako važne, jer je podjednako važno i čuti i videti, iako mnogi kažu da su oči pogled na svet.

Povezanost optičke i radio-astronomije je vrlo tesna. Setimo se samo supernove iz 1054. godine koja je ostala zapisana kao jedna nadmoćna pojava koju su opisali mnogi kineski i japansi astronomi i filozofi. Kažu da je ta supernova bila toliko svetla da je mogla komotno da se uoči preko dana. Pojavom prvih radio-teleskopa, uočeno je to da je ova supernova ili bolje reći, sada, maglina, jedan veliki i jak izvor radio talasa.

Ubrzo, i optičkim i radio-teleskopima, u ovoj maglini ( Rak maglina-M1), je otkriven prva neutronska zvezda koja se može videti pomoću optičkih teleskopa.

Ova nauka je tek počela da se ozbiljno razvija tokom i krajem rata jer su tada radio veze bile osnovna komunikacija. Zbog toga je dolazilo do stalnog usavršavanja ovakvog načina komuniciranja i na kraju je to dovelo do pojave prvih radio-teleskopa.

< Prethodna 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
Sledeća >
 

| Home | Sadržaj | Galaksija | Sunčev sistem | Teorija i praksa |
| Instrumenti | Istorija i tradicija  | Efemeride |

vrh