< Prethodna 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | Sledeća >

Interferometrija

Radio-astronomija je nauka koja se ubrzanim tempom sve brže i brže razvija u pravom pravcu jer je svet sve više zainteresovan za ovu nauku. Mnogi naučnici postaju nestrpljivi sa traganjem odgovora na pitanje “Jesmo li sami”. Isto tako, nekim naučnicima je ipak važnije da saznaju nešto više o samom svemiru nego da se bakću oko traženja vanzemaljaca u nekom udaljenom delu svemira. Mišljenja su vrlo podeljena oko toga ali radio-astronomiju to ne sprečava da se uspravi i zađe dublje u svemir.

Danas je ova nauka ili oblast astronomije, opremljena velikim brojem radio-teleskopa na svim kontinentima širom sveta. Najveće konstrukcije i skupine takvih radio-teleskopa se nalaze u Sjedinjenim Američkim Državama, Australiji, Engleskoj i u mnogobrojnim Latino-američkim zemljama. U početku razvitka radio-astronomije su postojali mnogobrojni problemi oko traganja za radio-talasima malih talasnih dužina. Čak i najveći radio-teleskop, često nije u stanju da uhvati veliki broj radio-talasa koji dolaze iz nepoznatog svemira. Na nebu su, među gomilom objekata, bili pronalaženi jaki radio-izvori koji su stizali sa pozicija manjim od 0.2° i zbog toga se nikako nije moglo utvrditi odakle, tačno, stižu ti radio-talasi. To je bio trenutak kada je počela potražnja za nečim savršenijim. Došlo je do pojave interferometrije i to je bio najveći korak u oblasti radio-astronomije.

Kako interferometrija daje bolje rezultate?

Odgovor na ovo pitanje je veoma lak za razumevanje.

Recimo da imamo dva radio-teleskopa, oba su relativno malih prečnika ali su međusobno odvojeni jednim određenim rastojanjem D.

Poenta je u tome da se ova dva radio-teleskopa međusobno povežu posebnim kablovima naponom istim kao što su ova dva radio-teleskopa detektovali. Ako izvor radio-talasa leži tačno iznad dve antene tada će dva signala biti koherentna čime se dobija jedan jak signal koji će dati mnogo više informacija nego obično.

Ali šta se dešava ako je signal na uglu = /2D ispod najvišeg domašaja? Taj ugao je tako mali da neće biti problema da radio-teleskopi pojedinačno registruju signale. Ovako postavljeni, ovaj antenski par će moći da detektuje samo talase koji su paralelni.

Ako se ovaj teleskopski par kojim slučajem pomeri na neko drugo međusobno rastojanje, mogu se dobiti čitave serije odvajanja. Onda se koriste pozicije koje imaju prave upadne uglove paralelnih talasa na antene čime se dobija jasna i precizna pozicija radio-izvora. Često se dešava da i ovo ne pomaže u otkrivanju radio-izvora, zbog čega se poteže novo oružje. U pitanju su vrlo jednostavni trikovi. U ovakvim slučajevima, neophodno je koristiti više međusobno povezanih radio-teleskopa, pri čemu se moć prikupljanja signala povećava.

Ovakve sisteme za traganjima radio-talasa i svemira ima npr. već pomenuta Veoma Velika Oblast u Novom Meksiku koja je najveći kompleks ove vrste na svetu. Drugi po veličini kompleks drži Australija koja ima monopol nad južnim delom neba.

Njihovi sistemi postižu moć razdvajanja od jedne lučne sekunde što odgovara moći savremenih optičkih teleskopa.

< Prethodna 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | Sledeća >
 

(avgust 2002.)

| Home | Sadržaj | Galaksija | Sunčev sistem | Teorija i praksa |
| Instrumenti | Istorija i tradicija  | Efemeride |

vrh