< Prethodna 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
sledeća >

Radio talasi

Radio-talasi imaju najduže talasne dužine u elektromagnetnom spektru. Te talasne dužine mogu biti vrlo dugačke - duže od fudbalskog stadiona - ali mogu biti i vrlo kratke - kraće od fudbalske lopte.

Radio-talasa ima svugde oko nas. Njihova uloga nije samo da nam donese muziku u život, već i sliku i kontakt preko televizora, bežičnih i mobilnih telefona… Antene na našem televizoru primaju signale u obliku elektromagnetnih talasa koji se kroz mnogobrojne uređaje u kutiji televizora, pretvaraju u sliku. Danas, svaka televizijska kuća ima veliki set satelitskih antena u svom posedu preko kojih one emituju svoj danononćni program.

Isto tako, velikih broj domaćinstava ima svoje satelitske antene koje primaju signale preko satelita. Mobilni telefoni danas predstavljaju savršenstvo komunikacije posle Interneta. Radio-talasi koje mobilni telefoni primaju su znatno manji od radio-talasa koje primaju TV i radio uređaji.

Zbog znato veće talasne dužine radio-talasa nad optičkim talasima, čovek nije u stanju da ih vidi. Za to služe radio-teleskopi preko kojih se ova elektromagnetna zračenja “vide”.

Radio-teleskopi su paraboloidni diskovi (udubljeni diskovi), koji su napravljeni od posebnog materijala, koji odbija radio talase u jednu tačku-`i`u ili fokus. Zbog toga što su radio-talasi mnogo veći od optičkih talasa, jasno je da i radio-teleskopi moraju biti mnogo veći od optičkih teleskopa.

Radi upoređivanja, najbolji primer je jedan radio-teleskop od 64 metra u prečniku koji će, hipotetički govoreći, dati istu sliku kao i običan amaterski teleskopčić. Da bi se slika i konačan proizvod istraživanja znatno poboljšao, radio-astronomi često kombinuju više radio-teleskopa koje postave u jednu pravu. Time, više tako povezanih,međusobno, radio-teleskopa funkcionišu kao jedan veliki. Jedan primer za takvu strukturu radio-teleskopa je Veoma Velika Oblast koja se nalazi u Sjedinjenim Američkim Državama. Ona čini 27 međusobno povezanih radio-teleskopa u slovo Y od kojih svaka antena ima 25 metara u prečniku.

VLA (Very Large Array) – Veoma Velika Oblast

Radio-teleskopima možemo proučiti mnogo toga što se tiče strukture kosmosa i ostalih nebeskih objekata. Proučavanjem radio-talasa koji dolaze iz svemira, galaksija, zvezda, kometa, planeta i slično, možemo doći do takvog rezultata koji će nam otkriti njihovu strukturu i sastav (da li neka zvezda sadrži više neki element nego neka druga zvezda, da li je neki objekat na nebu crna rupa ili kvazar itd…). Dakle, radio-talasi su u velikoj prednosti nad optičkim talasima - oni prolaze kroz oblake istim intenzitetom, mogu se vršiti istraživanja i danju, i na kiši, a brzina ima je ista kao i brzina svetlosti.

< Prethodna 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
sledeća >
 

(jul 2002.)

| Home | Sadržaj | Galaksija | Sunčev sistem | Teorija i praksa |
| Instrumenti | Istorija i tradicija  | Efemeride |

vrh