< Prethodna 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | sledeća >

Veoma Velika Oblast

Very Large Array i Very Large Baseline Array su dve najveće i najvažnije strukture radio-teleskopa na svetu koje imaju glavnu ulogu u svetu radio-astronomije.

Glavni štab obe oblasti je zgrada za Oblast Operativnog Centra koja se nalazi u Novom Meksiku, Sokoro, SAD.

Veoma Velika Oblast je prvobitno zamišljena 60-ih godina 20. veka, a izgradnja je počela 70-ih godina. Celokupna oblast sa radio-teleskopima je završena 1980.godine, kada je i zvanično puštena u rad. Ovaj sistem velikih antena koje su međusobno povezane, je zamišljen da radi kao jedan veliki radio-teleskop. To je jedan izuzetno moćan sistem koji je konstruisan tako da sve antene zajedno mogu da prikupe informacije kao jedna džinovska antena koja ima 36 kilometara u prečniku.

Ova oblast je napravljena u obliku slova Y koje u svakom svom kraku sadrži po devet antena, što znači da ih ukupno ima 27. Ove antene su paraboloidne strukture od kojih svaka ima 25 metara u prečniku dok svaka pojedinačno teži čak 230 tona. U ova tri rukavca antena su smeštene 72 kontrolne kućice koje se mogu približiti bilo kojoj anteni preko malih železničkih pruga. Svih 27 antena se jednom u četiri meseca pomeraju kada im se menja položaj radi posebnih istraživanja. Takvo menjanje postave antena ume da potraje i do dve nedelje zbog njihove velike težine, a i zbog preciznosti nameštanja na pravo mesto, da nebi dolazilo do nepotrebnih gubitaka radio-talasa pri istraživanjima.

Veoma Velika Oblast trenutno raspolaže instrumentima koji mogu da osmatraju svemir na talasnim dužinama između 7 milimetara i 90 santimetara, tokom sedam odvojenih segmenata. Rezolucija uvek zavisi od talasne dužine koja se posmatra kao i od konfiguracije, tj. postavke radio-teleskopa. Najbolja rezolucija u najnižoj konfiguraciji varira od 200 do 1.5 lučnih sekundi, dok u najboljoj konfiguraciji se može postići moć između 6 i 0.05 lučnih sekundi. Posmatranja u Veoma Velikoj Oblasti traju od pola sata pa i do nekoliko dana, nezavisno koji se objekat proučava, na kojoj talasnoj dužini, kao i finoća rada… Ova institucija je prošla kroz mnoga razdoblja napredovanja, kao npr. danas VVO ima tu sposobnost da napravi 2 do 3 fotografije za nekoliko minuta, dok u poređenju sa prošlim godinama kada je trebalo za iste slike čekati i po ceo dan.

Veoma Dugačka Glavna Linija je oblast u kojoj se mogu pronaći najbolji rezolucijski sistemi koji se koriste u radio-astronomiji. Glad i želja radio-astronoma za što kvalitetnijim fotografijama u što višim rezolucijama je dovela do stvaranja tehnike VDGL-Interefometrije (Very Long Baseline Interferometry) čime se postižu odlični rezultati pri merenjima malih uglovnih daljina. Ova tehnika je prvi put demonstrirana 1967. godine.

1982. (National Radio Astronomy Observatory) Međunarodna opservatorija za radio-astronomiju je predložila Međunarodnoj uniji za nauku da izgrade VDGL (Very Long Baseline Array), oblast od deset istih radio-teleskopa koji će biti posvećeni punom radu VDGLI-u. Plan za izgradnju je započet i osmišljen 1984. godine, a već prvi radovi za izgradnju VDGL-a su počeli 1985. godine. Celokupna gradnja je trajala do 20. avgusta 1993. godine kada je zvanično označen početak rada VDGL-a na Mauna Kiju, Havaji. VDGL je opremljena sa deset radio-teleskopa od kojih svaki ima po 25 metara u prečniku i rasprostranjeni su duž celog američkog kontinenta, do Havaja i Virdžn Ostrva. Takav sistem radio-teleskopa je omogućio neverovatnu moć razlučivanja od nekoliko stotina delova lučne sekunde. Svaka antena je pod kontrolom jednog kompjutera koji je isto tako pod kontrolom glavnog kompjutera u štabu koji se nalazi u mestu Sokoro. Raznorazne komande i informacije se između perifernih i centralnog kompjutera razmenjuju preko Interneta. Svaki zaposleni koji radi na anteni ima ulogu da snimi svako istraživanje na magnetnu traku čime bi se sve lepo sačuvalo ukoliko dođe do nekog slučajnog otkrića. VDGL svoje informacije snima na visokim stepenima kvaliteta od 3.5 megabajta po kvadratnom inču u visokom formatod 128 megabajta po sekundi. Za oko 10,5 sati snimanja nekog istraživanja i posmatranja, istroši se oko 5,5 kilometara magnetne trake.

Od samog otvaranja VDGL je svoj posao shvatila vrlo ozbiljno tako što nikada ne prestaje sa radom - 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji…

< Prethodna 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | sledeća >

(avgust 2002.)

| Home | Sadržaj | Galaksija | Sunčev sistem | Teorija i praksa |
| Instrumenti | Istorija i tradicija  | Efemeride |

vrh