< Prethodna 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
Sledeća >

SETI

Vekovima se ljudi bave pitanjima o mogućnosti postojanja vanzemaljskih oblika života.

Mnogi naučnici su pokušavali svim sredstvima da dođu do odgovora na pitanje “Da li smo sami?”, ali godinama je odgovor na to pitanje ostao daleko od nas. Postoji veliki broj teorija, hipoteza i pretpostavki na pitanja o vanzemaljskom životu (intelignetnom vanzemaljskom životu), ali nijedna od njih se nije obistinila i učinila njenog stvaraoca slavnim. Kao prvo, treba razlikovati inteligentni život od života koje vodi neko biće nespobno da razmišlja i logički zaključuje. Čoveku će biti drago da pronađe život na nivou bakterija ili neke mikroorganizme, ali će pravi trenutak sreće biti onaj kada budemo saznali da nismo sami.

Veća fotografija 52 Kb Ogromna grupacija zvezda u ovom globularnom jatu je izazvala očekivanja astronoma da pronađu nekoliko desetina planeta, ali dosadašnja istraživanja nisu urodila plodom

Srednji vek je velika tranzicija nauke i verovanja. To je period pojavljivanja “odmetnika-naučnika” koji uprkos Inkviziciji i njenim verovanjima, daju naučna objašnjenja na realan svet. Iako su takvi ljudi prozivani jereticima i spaljivani na lomačama, njihova dela su ostala upamćena i temelj su moderne nauke.

Početkom 20. veka na astronomskoj sceni se pojavljuju mnogobrojni velikani koji znatno pomeraju nauku unapred. Poznata je jedna radio-emisija iz 1938. godine koja je izazvala pravi incident i haos u Americi. U pitanju je bila radio drama Orsona Velsa koji je autor vodio “ direktan prenos napada vanzemaljaca” na Nju Džersi. Od tada se pojavljuje svakodnevno veliki broj izveštaja o viđenjima NLO-a (Neindetifikovani Leteći Objekti), a najviše takvih izveštaja dolazi baš iz Amerike. Naravno, letećih tanjira nema, niti je dokazano da ima, a uostalom što bi se vanzemaljci krili od čoveka pošto su prešli ko zna koliko svetlosnih godina. Sigurno nisu došli da se kriju od nas…

Bitno je to da čovečanstvo nikada neće napustiti nada u realni fizički kontakt s drugim civilizacijama, s kojima će izvršiti korisnu razmenu misli i informacija i time ubrzati i unaprediti sopstveni razvoj. Kako su ljudi po svojoj prirodi različiti, i mišljenja su različita na pitanja o postojanju inteligentnog vanzemaljskog života. Neki veruju da takav život, neosporno postoji, dok neki kažu da smo sami u svemiru i da smo zato posebni, a treći kažu da života ima ali u obliku nižih organizama koji nemaju predstavu o postojanju, time ni svest. Sve to daje jednu veliku zabunu i težinu pitanja o svemiru kao jednom ogromnom prostoru koji nema ni kraja ni početka. Zašto bi svemir, sada ovoliki koliki je, imao u sebi samo nas Zemljane, a ne još veliki broj civilizacija koje bi ga činile jednim izvorom života. Čak, iako recimo da postoje takve civilizacije, gde bi one mogle biti i kako bi izgledala ta bića sa udaljenih planeta, čime bi se ona bavila u slobodno vreme, kakva je njihova prirodna sredina u kojoj žive, da li su istog karaktera kao i ljudska vrsta koja polako propada sve više se razvijajući…? Ili su to samo neki besni vanzemaljci sa glavama kao u đavola i telom kao najveća hobotnica koji samo čekaju da pojedu neko drugo biće? Misterija može biti otkrivena svakog trenutka, a može biti zakopana u dalekom svemiru zauvek, za sva vremena koja nam predstoje i pošto se vreme ugasi.

Pošto je čovek, uglavnom, koncentrisan na zbivanja na Zemlji, kakav bi svet postao kada bi saznali da nismo sami? To bi nesumnjivo bilo najveće otkriće čoveka u njegovoj istoriji. To ne bi bilo značajano samo za čoveka, već bi bilo značajno i za sva ostala živa bića, i za sam svemir kao objekat života. Svemir je živ zar ne? Uostalom, sve što je živo na Zemlji se nalazi u svemiru, i time je neosporno da je svemir živ. To je ipak tema za neku dužu filozofsku polemiku tako da to ostavljamo za neki drugi put.

Tvrditi da smo sami u svemiru bi bila tvrdnja protiv zdravog razuma jer time osporavamo tačnost logičkog zaključivanja da u ovolikom prostoru ne postoji nijedan drugi oblik inteligentnog života sem nas ljudi. Veliki broj naučnika tvrdi da nismo sami u svemiru. Poznati sovjetski astronom Ambaracumjan tvrdi da među milijardama zvezda koje se nalaze u Galaksiji, ima mnogo planeta pa i takvih na kojima su pogodni uslovi za razvoj inteligentnog života. Američki naučnici Karl Sagan i Troicki tvrde da u svemiru postoji između pedeset hiljada i jednog miliona civilizacija bliskih našoj ili su neke pak razvijenije i moćnije od naše.

Ove pretpostavke brani zdrav razum jer mi u svemiru zauzimamo jedno neznatno mesto, pa zašto bi onda bili sami u tolikom prostoru?

Odgovor na sva ova pitanja još nije pronađen ali da bi ga pronašli, stvorena je jedna institucija zvana SETI.

SETI (Search for Extraterrestrial Intelligence) ili “Potraga za vanzemaljskim inteligencijama”, je osnovan 8. aprila 1960. godine od strane Frenka Drejka pod imenom “Projekat Ozma”. Frenk Drejk je pionir i astronom koji je prvi uključio dugme za rad “Projekta Ozme”. Njegova motivacija je bila ta da napravi nekoliko radio-teleskopa koji su dovoljno ostetljivi da uspostave kontakt sa nekim drugim civilizacijama. Prvobitna ideja potiče iz 1959. godine kada je Drejk zamislio da je moguće uspostaviti kontakt.

Drejk je imao sreće jer je Međunarodna radio-astronomska unija bila voljna da da novac za njegov projekat.Taj prvi projekat je u potpunosti propao jer nisu pronađeni tragovi vanzemaljskih signala. Iako je bio neuspešan, projekat je pokrenuo niz drugih projekata koji se i dan danas bore za svoj opstanak u polju radio-astronomije.

Po svetski poznatom italijasnkom naučniku Enriku Fermiju (1901-1954), naša Galaksija bi trebala da vrvi od vanzemaljskih civilizacija, ali opet, od njih nema ni traga. Da li je moguće da smo sami u svemiru i da li je stvarno zdrav razum o postojanju vanzemaljskih inteligencija pobeđen od strane nezdravog razuma? Fermi je napominjao da ako stvarno imamo “komšije” u Galaksiji, vrlo je moguće da su se oni nastanili po drugim zvezdanim sistemima. On iznosi da svaka civilizacija koja ima malo napredniju tehnologiju nego što je naša, može da je upotrebi za kolonizaciju celokupne Galaksije. U roku od oko deset miliona godina, svaka zvezda u Galaksiji koja ima povoljne uslove za život bi trebala da bude nastanjena vanzemaljcima. To je stvarno dug proces i veoma zahtevan rad, ali uporediti deset miliona sa deset milijardi (starost Galaksije se procenjuje na oko deset milijardi godina) godina su ništa. Zato bi kolonizacija Mlečnog puta bila jedna razonoda. Fermi nije pokušavao ništa da dokaže jer je i sam uvideo da od vanzemaljaca nema ni traga. Celokupno pitanje o kolonizaciji Galaksije vanzemaljskim vrstama je poznato kao “Fermijev paradoks”. Iako još nije pronađen odgovor, pitanje je izgrađeno na realističnim osnovama i ima jake argumente. Nije važno da li će se rakete kretati brznom između 1% i 10, 20 30..% brzine svetlosti, jer kako god da okrenemo, put do neke zvezde u Galaksiji će biti kraći od starosti Galaksije. Cela priča ima negativan uticaj na ljude unutar i izvan SETI-ja jer da su vanzemaljci svugde, zašto nemamo nikakav dokaz za njihovo postojanje. Zato neki kažu da ih ne možemo videti jer ih uopšte i nema.

Tako tvrdi i jedan filozof sa Harvardskog Univerziteta, profesor Edvar Rexis Jr. Rexis je u poptunosti protiv SETI projekta jer misli da je to uzaludno bacanje novca i vremena na nešto što nikome nije bitno sem nekolicini naučnika.

On navodi da mnoga otkrića nisu značajno uticala na dalji razvoj ljudske vrste kao npr. da nikoga nije bilo briga što na Marsu nije pronađena voda ili što neki meteorit sadrži bakterije sa Marsa. Rexis kaže da ako naletimo na ikakav signal od vanzemaljaca, to mogu biti osnovni brojevi ili periodni sistem elemenata. ”Velika stvar!”, kaže on. Uspeo je da za kratko vreme iznese veliki broj jakih argumenata protiv SETI-ja i 1993. godine, SETI je prestala da finansira američka vlada. Sve to je uslovilo jedan vremenski period u kome je SETI veoma oslabio jer nije imao prihoda za svoje radove i istraživanja.

SETI institut je nastao zvanično 20. novembra 1984.godine. Cilj istraživanja koja ova institucija vodi je poboljšanje rada u naučnim istraživanjima, širenje obrazovanja i naravno, potraga za vanzemaljskim inteligencijama. Za dvadeset godina rada, SETI institut je potrošio oko $137 miliona. Na čelu SETI-ja je dr. Frenk Drejk, a njegovi pomoćnici su visoko kvalifikovani ljudi iz NASA-e i ostalih velikih istraživačkih organizacija. Istorija SETI-ja je počela sa Frenk Drejkom u proleće 1960. godine kada je prvi put obavljeno mikrotalasno istraživanje svemira na talasnoj dužini od 21 santimetra (talasna dužina koju zrači vodonikov atom ili frekvencija od 1490MHz). Početkom sedamdesetih, NASA je uvela novi program u SETI, poznat pod imenom “Kiklop” koji je vodio Bernard Oliver. Pošto je prvobitno SETI preuzet od strane Rusa već 1960. godine, Amerikance ponovo počinje da interesuje SETI sedamdesetih godina. Kasnih 70-ih godina, SETI nalazi bazu u NASA-i i JPL-u (Jet Propulsion Laboratory). Plan je bio da se vrše proučavanja na hiljdu zvezda koje su istog tipa kao i Sunce. Sve je išlo kao podmazano dok NASA 1993. godine nije prekinula sa finansiranjem SETI projekta. Ubrzo, SETI postaje samofinasirajuća oranizacija kojoj pomažu donacijama veliki broj ljudi iz celog sveta.

Projekat “Feniks” je započeo sa radom u februaru 1995. godine koristeći veliki Parkesov radio-teleskop od 210 stopa, u Australiji. To je najveći radio-teleskop na južnoj hemisferi. Pošto se projekat Feniks zasitio sa južnim nebom, počelo je da se širi interesovanje za severno nebo. To je zahtevalo korišćenje radio-teleskopa od 140 stopa u Grin Benku koje je započelo u novembru 1996. godine. “Feniks” ne pretražuje celo nebo. Ovaj projekat radije traži signale koji potiču sa obližnjih zvezda sličnih Suncu. Takvih zvezda ima stotinak na udaljenosti do 200 svetlosnih godina. Istraživanja se obavljaju na frekvencijama između 1000 do 3000MHz.

Do sredine 1999. godine, projekat Feniks je istražio više od polovine zvezda sa njihove liste i do dan danas rezultata o postojanju vanzemaljaca nije bilo.

Najveći radio-teleskop na svetu-Aresibo opservatorija

Najveći radio-teleskop na svetu-Aresibo opservatorija

Da bi se poboljšao rad SETI projekta, napravljen je najveći radio-teleskop na svetu prečnika 305 metara, koji se nalazi u Portoriku, u mestu Aresibo. Ovaj radio-teleskop je posebne vrste jer je konstruisan u grotlu ugašenog vulkana što mu onemogućava normalnu okretnost kao kod klasičnih radio-teleskopa. Pomeranjem žiže može se promeniti položaj gledanja antene za nekoliko stepeni, što je njen glavni nedostatak. Sa ovog radio-teleskopa je pre nekog vremena poslata inteligentna poruka u pravcu M45 .

< Prethodna 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |13 | 14 |
Sledeća >

(avgust 2002.)

| Home | Sadržaj | Galaksija | Sunčev sistem | Teorija i praksa |
| Instrumenti | Istorija i tradicija  | Efemeride |

vrh