najava
Spuštanje Hajgensa

Umetnički prikaz ulaska Hajgensa u gornje slojeve atmosfere Titana. Veća slika (120 kb)

Epsko putovanje je počelo. Nešto više od dvadeset dana uspavana Hajgens sonda se probijala sama kroz ledena prostranstva otvorenog svemira da bi je 14. januara u 9:06 UTC (10:06 po našem vremenu) dočekalo dva sata paklenog prolaska kroz atmosferu Titana.

Titan će poprilično izmoriti malu sondu koja prilikom spuštanja mora da izdrži temperaturu od 12 000 stepena C (da, da, duplo veću nego na površini Sunca), silu kod kočenja od 16g i temperaturu na površini od -200 stepeni C.

Na visini od 1270 km iznad površine satelita alarm budi sondu i spuštanje počinje. U tom trenutku Kasini se nalazi na udaljenosti od 71400 kilometara.

Pod uglom od 65° i pri brzini od oko 6 kilometara u sekundi Hajgens dodiruje gornje slojeve atmosfere iznad južne hemisfere na dnevnoj strani.

Kasinijev pogled na Titan neposredno po ulasku Hajgensa u atmosferu: Plavom bojom prikazana je dnevna (osvetljena) strana satelita. Žuta elipsa predstavlja mesto gde će se sa verovatnoćom od 99 % spustiti sonda. Planove može da poremeti jak vetar i pogrešan model Titanove atmosfere.

Petnaest minuta po ulasku u atmosferu zaštitni štit će biti odbačen i mali (8.3 metara) parobran će se otvoriti. U ovom trenutku sonda je smanjila brzinu sa čak 21600 km/h na 1440 km/h. Par minuta kasnije kamera i ostali instrumenti počinju sa radom.

"Bićemo u mogućnosti da vidimo veoma dobru i lepu panoramu okolnog područija. Slike će se snimati skoro sve do sletanja kada će kamera promeniti režim rada da bi uzela spektar koji će nam reći od kakvog je materijala sazdana površina. U zavisnosti od toga da li će se sonda spustiti na čvrsto tlo ili u okean ugljovodonika imaćemo i mogućnost da vidimo oblake tik iznad horizonta", kaže Džonatan Lunine član Kasini naučnog tima.

Komunikacija: Hajgens šalje Kasiniju podatke brzinom od 8000 bita u sekundi. Orbiter sa udaljenosti od 60000 km tri sata konstantno osluškuje Titan a potom se okreće ka Zemlji i najvećim mogućim prioritetom šalje nekoliko puta uzastopno informacije dobijene od Hajgensa. Kasini se okreće ka Zemlji tek kada se spusti ispod Hajgensovog horizonta.

Ukoliko je naše razumevanje Titanove atmosfere tačno Hajgens će dva sata provesti spuštajući se kroz narandžaste oblake, mereći vetar i kišu, snimajući zvuke tuđinskog sveta i slikajući panorame.

Nakon toga sledi najveća nepoznanica. Pitanje koje muči naučnike godinama. Šta se nalazi na površini? Kakva je površina? Od čega je? Ni hiljade Kasinijevih slika iz orbite nisu pomogle da dobijemo odgovore na ova pitanja.

Neposredno pre "sletanja" mala lampica će se uključiti na lenderu i u tom trenutku bi trebali da imamo slike najveće moguće rezolucije. Udar Hajgensa o tlo biće jednak udaru koji bi se desio kada bi biciklom naleteli na betonski zid. Brzina od 20 kilometara na čas prilikom sudara ne bi trebalo da predstavlja ozbiljan problem.

Sletanje: Velika je nepoznanica kakvo tlo će poželeti dobrodošlicu Hajgensu. Možda će to biti more tečnih ugljovodonika, ili možda ledena bljuzgavica ili čvrst vodeni led ili možda stenoviti predeo. Ukoliko padobran prekrije malu sondu od panoramskih slika sa tla neće biti ništa. Ostali instrumenti će ipak moći da funkcionišu.

Ako Hajgens preživi udar imaće samo još 60 minuta za merenja na površini. Stogodišnje sanarenje, deceniske pripreme i sedmogodišnji let do Saturnovog sistema i milijarde $$ za samo 3 sata? Razlozi su brojni, ali dva su veoma važna. Kasini posle određenog vremena zalazi ispod Titanovog horizonta i svaka dalja komunikacija je nemoguća. Drugi razlog su baterije koje imaju izuzetno kratak rok trajanja.

Jasno je da bi makar minut proveden na površini Titana izazvao opšte oduševljenje svih koji prate misiju. Mnogo toga može da pođe naopako. Titan je jedinstven u Sunčevom sistemu. Nepoznati svetovi mogu da budu veoma opasni. Na kraju, misija je tako projektovana da padobran koji lender vuče sa sobom može pasti i prekriti ga te od panoramskih slika sa površine neće biti ništa.

Direktan prenos iz kontrolnih centrala u Evropi i Americi preuzeće gotovo sve veće svetske televizije a nonstop program koji uključuje intervjue, konferencije za štampu i prezentacije slika i ostalih podataka pristiglih sa Titana gledajte na televizijama ESA i NASA.

Evropska svemirska agencija (ESA) TV: satelit Astra 2C (19 stepeni istok)
Transponder: 57 (DVB-MPEG-2, MCPC)
Polarisation: horizontal
Frequency: 10832 MHz
Symbol Rate: 22000 MS/sec,
FEC: 5/6
Service Name: ESA TV

NASA TV:
http://www.nasa.gov/multimedia/nasatv/index.html

Zvanična prezentacija Kasini-Hajgens misije: http://saturn.jpl.nasa.gov/ 

(07.01.2005.)

vrh