|
28. 01. 07U četvrtak, 15. februara 2007. godine, ESA–in kontrolni centar je potvrdio da je svemirska sonda "Rosetta" postavljena na pravu prugu koja će je 25. februara dovesti na samo 250 km od površine Marsa! To ti možda izgleda puno ako planiraš da pešačiš, ali je ništavno ako pričamo o svemirskoj letilici vrednoj milijardu dolara koja treba da proleti pored jedne planete!
Inženjeri su već počeli finalne pripreme za delikatne operacije koje ih čekaju, kao što je pomračenje letilice, prekid telekomunikacijskih veza, precizna navigacija i izuzetno složeno praćenje čitavog manevra sa Zemlje.
Planirano je da "Rosetta" bude najbliža Marsu u nedelju, 25. februara, u 14:58 sati po našem vremenu, i da slično kao što će to uraditi "New Horizons" tri dana kasnije ali sa Jupiterom, iskoristiti Crvenu planetu da dodatno ubrza i promeni pravac putanje na svom 10 godina i 7,1 milijardi kilometara dugom putovanju ka konačnom cilju – kometi 67P/Churyumov–Gerasimenko [1]. "Prošlog petka motori su glatko proradili. U utorak smo potvrdili da se letilica nalazi na pravom kursu za pretstojeći zamah. Trenutno nema potrebe za dodatnim paljenjem motora, tak da je sledeći manevar, planiran za vikend, otkazan," izjavio je Paolo Ferri, direktor misije "Rosetta", na konferenciji ESOC, u komandnom centru ESA u dortmundu, u Nemačkoj. Prekid komunikacije i pomračenje kada "Rosetta" zađe iza Marsa Pre dva dana, tim kontrole leta je prema planu dopunio "Rosettine" akumulatore radi predviđenog 25–minutnog (tačnije 24:49) pomračenja letilice tokom pomenutog "zamaha". Tokom pomračenja letilice, njene solarne ćelije će biti u Marsovoj senci, tako da će svi instrumenti, sem onih vitalnih, biti isključeni ili prebačeni u niži režim rada. Zanimljivo je da prvobitna putanja i plan leta nisu predviđali nikakvo pomračenje, ali nepredviđena odlaganja lansiranja primorala su planere leta na određene korekcije. Kontrolori misije koji su zaduženi za "Rosettu" proveli su mesece u pažljivom planiranju i testiranju rada u smanjenom energetskom režimu koji će omogućiti letilici da funkcioniše samo uz pomoć brodskih akumulatora. Takođe, kontrolori misije očekuju i gubitak kontakta sa letilicom u trajanju od napetih 14:26 minuta tokom okultacije koja počinje u 16:14 sati po našem vremenu 25. februara, kada "Rosetta" zađe iza Marsa u odnosu na prateće antene stacionirane na Zemlji [2]. Prilikom najvećeg prilaska, "Rosetta" će kliznuti pored Marsa na neverovatnih 250 km od površine [3]. U tom momentu, ESA–in "Mars Express" će se nalaziti na nekih 11.042 km od "Rosette", dok će NASA–in "Mars Reconnaissance Orbiter" biti udaljen samo 7.172 km. Tokom najbližeg prilaska planeti, pokušaće da se prikupe i neki naučni podaci o Marsu, ali nigde nisam mogao da pronađem šta se tačno planira. Znam jedino da će tokom 15–minutnog prolaska kroz Marsovu senku mali "Rosettin" lender, nazvan Philae, biti uz pomoć energije iz akumulatora uključen u neka osmatranja i merenja planete, i to je sve. Kooperacija NASA–ESA u deep–space praćenju Intenzivne aktivnosti u ESOC uključivale su i sveobuhvatnu kampanju praćenja letilice radi pažljivog određivanja položaja i putanje letilice u svakom trenutku leta. Dopplerova merenja sa DSA 1, evropske stanice za deep–space praćenja smeštene u blizini Pertha, u New Norciji, u Australiji, biće pojačana podacima iz NASA–ine DSN deep–space mreže. Obe mreže koriste Delta DOR (Delta Differential One-Way Ranging), tehnologiju za precizno lociranje i praćenje svemirskih letilica. Delta DOR sistem koristi dve razmaknute antene na Zemlji za simultano praćenje letilica i merenje razlike u vremenu prijema signala između dve stanice. ESA je prvi put počela da koristi ovu sofisticiranu tehnologiju za praćenje "Venus Expressa" 2006. godine.
Koga interesuju detaljniji navigacioni detalji preleta, toplo preporučujem prezentaciju Ruia Borgesa, kao i razgovor sa naučnikom "Rosetta" projekta, Gerhardom Schwehmom.
(18.02.2007.)
|
Rozeta - Rigorozne pripreme za randevu sa kometom Prolaz pored Zemlje i takmičenje Rosetta uspela da snimi "Pariz"!
|
