|
Početak ove prestupne godine doneo
je nekoliko zanimljivosti iz širokog
kosmosa. Otpočeo je novi Sunčev ciklus,
ponovo smo se približili Merkuru, Mars
nam daje nove izazove, a sve je
interesantniji kosmički program Kinseki.
Piše: Aleksandar Zorkić |
21. januar 2008.
Kalendar
Ova 2008. godina je prestupna. To znači da ona ima jedan dan više nego redovne godine. Povremeno ubacivanje jednog, dodatnog, dana (ubacuje se u februar) potrebno je da bi se kalendar uskladio sa trajanjem kretanja Zemlje oko Sunca. Kada bi Zemlja napravila jedan obilazak oko Sunca za ceo broj dana, recimo za 365 dana, ne bi bilo problema sa kalendarom. Ali, Zemlja svoj put oko Sunca načini za 365,2422 dana, pa taj vremenski period iza zareza (,2422) treba povremeno ubaciti u kalendar jer se inače razlika između kalendara i prirodnih ciklusa gomila i nakon 100 godina iznosila bi već čitava 24 dana i, ako kalendar povremeno ne bismo dopunjavali, desilo bi se da nas jednog kalendarskog leta zaveje sneg. Zato postoje prestupne godine.
 |
| Mehanički astronomski kalendar |
Prestupne godine se određuju
po sledećem pravilu: prestupna je ona godina
koja je deljiva sa četiri, sem onih godina koje
su deljive sa 100, ali sa izuzetkom onih koje su
deljive sa 400.
To znači da godine 1800, 1900, 2100, 2200, 2300.
i 2500. nisu prestupne (jer su deljive sa 100),
ali godine 2000. i 2400. jesu (jer su deljive sa
400).
Zbog toga se dešava da između dve prestupne
godine nekad prođe više od uobičajene četiri
godine. Recimo, u periodu od 1896. pa do 1904,
punih osam godina, ni jedna godina nije bila
prestupna. Isti slučaj će biti i u periodu
između 2096. i 2104.
Isti kalendari kao za ovu godinu, sa danima u
nedelji koji padaju na isti datum, bili su u
prošlom veku: 1908, 1924, 1952. i 1980. Takođe
sledećih godina, sa istim rasporedom dana biće i
kalendari za: 2036, 2064, 2092, 2104. itd.
godinu.
Da dodamo na kraju još i to da se ruska, srpska,
gruzijska i još neke pravoslavne crkve drže
starog kalendara koji je uveo Gaj Julije Cezar
(pa se po njemu on zove julijanski). Taj
kalendar je prilično neprecizan i pravi godišnju
grešku od 11 minuta, tj. jedan dan na svakih 128
godina. Otuda i potiče razlika od 13 dana između
gregorijanskog (Kraljevina SHS ga je prihvatila
1919.) i julijanskog kalendara. Greška koju čini
gregorijanski kalendar iznosi godišnje 27
sekundi, tj. jedan dan na svakih 3236 godina.
Sunce
 |
Početak godine poklopio se
gotovo u dan sa početkom novog, 24. solarnog
ciklusa. Solarni ciklus je ciklus Sunčeve
aktivnosti koja se manifestuje u promeni broja
Sunčevih pega i u promeni Sunčevog magnetnog
polariteta. U maksimumu Sunčeve aktivnosti broj
pega na Suncu je znatno veći nego inače, a u
minimumu pege umeju i sasvim da iščeznu.
Maksimum je praćen i drugim vidovima povećane
aktivnosti Sunca, od kojih izlivi koronarne mase
ne samo da izgledaju moćno i zastrašujuće, već
umeju i da budu takvi. Kad su usmereni ka nama,
zavisno od svoje snage, mogu da izazovu
poremećaje u elektroenergetskim sistemima, da
izazovu devijacije Zemljinog magnetnog polja, a
i da oštete elektroniku na satelitima koji kruže
oko planete – što sve opet izaziva dodatne
štetne posledice.
Jedan solarni ciklus traje obično 11 godina,
nekad nekoliko godina više, nekad nekoliko
godina manje, ali u proseku je to 11 godina.
 |
Ovaj, sadašnji solarni ciklus
je započeo 4. januara (tog dana je svemirska
opservatorija SOHO zabeležila promenu polariteta
kod jedne Sunčeve pege). Ono što je naročito
obradovalo astronome koji se bave fizikom Sunca
jeste da je baš na početku ovog ciklusa letelica
Ulysses nadletela severni Sunčev pol i tako
omogućila pogled na polarne predele naše zvezde
u ključnom momentu. Mi Sunce vidimo iz pravca
njegove ekvatorijalne ravni, a polarni predeli
su nam nedostupni. I svemirske opservatorije
(SOHO, STEREO, Hinode) imaju sličan pogled i
utoliko su podaci koji pristižu sa opservatorije
Ulysses dragoceniji.
Ulysses (mi kažemo Odisej) je američko-evropska
opservatorija. Lansirana je pre 18 godina,
oktobra 1990, pomoću spejs šatla Diskaveri. Da
bi ušla u polarnu orbitu oko Sunca, nakon
lansiranja je upućena ka Jupiteru kako bi
iskoristila njegovu moćnu gravitaciju za
korekciju putanje koja je potom letelicu odvela
u željenu orbitu.
Informacije sa Odiseja treba da pomognu
astronomima da reše neke od misterija Sunca,
recimo problem brzine solarnih vetrova, posebno
u periodu smanjene aktivnosti Sunca itd.
Merkur
Upravo ovih dana Merkur je
dospeo u žižu interesovanja astronoma, ali i
svih drugih koji žele da obogate svoje znanje
informacijama iz okoline planete. Za ovo
sadašnje uzbuđenje zaslužna je Nasina letelica
Messenger, o kojoj smo nedavno pisali (link).
Ona je na svom dugom putu ka Merkuru proletela
pored – Merkura. To je bilo 14. januara u 20
sati i pet minuta po našem vremenu, i to je bio
tek prvi od tri susreta letelice sa Merkurom pre
nego što se ona konačno skrasi u njegovoj
orbiti. Za razliku od svemirskih brodova iz
Zvezdanih staza i Ratova, u kojima je dovoljno
kompjuteru reći kuda želite da putujete, pa
začas, pravom linijom, tamo i stignete, u
stvarnosti uopšte nije jednostavno dovesti neku
letelicu na odredište.
Mesindžer ne leti direktno ka Merkuru, već u
spirali obleće oko Sunca i usput koristi
gravitaciju planeta pored kojih prolazi za
korekciju svoje putanje. Tako je nakon
lansiranja (3. avgust 2004. godine) 2. avgusta
2005. proleteo pored Zemlje na 2348 kilometara,
24. oktobra 2006. pored Venere na 2987
kilometara i 5. juna 2007. još jednom pored
Venere na svega 338 kilometara. Sledeći prolaz
pored Merkura, nakon ovog januarskog, letelica
će načiniti 6. oktobra ove godine, kada će proći
na svega 200 km od njegove površine, a na istom
rastojanju proći će i treći put, 29. septembra
2009. Nakon toga, sledi dugi put, sve do 18.
marta 2011, kada će brzina Mesindžera konačno
biti dovoljno mala da će je Merkur, kad mu se
približi, svojom gravitacijom zarobiti.
Dakle, ovih dana letelica je samo proletele
pored planete, ali i taj prolaz obogatiće nas,
kako se očekuje, obiljem do sada neviđenih
snimaka planete i drugih podataka.
Do sada je samo Mariner 10, i to pre 33 godine,
bio u poseti Merkuru i sa tog puta na Zemlju je
poslao dragocene snimke planete. Velik deo
znanja o Merkuru dugujemo baš tim snimcima, ali
Mariner 10 nije uspeo da snimi celu planetu, već
jedva jednu njenu polovinu, tako da mi ni danas
ne poznajemo dobro Merkurov reljef. Oko 50 posto
njegove površine niko nikad nije video. Zbog
toga su očekivanja od misije Messenger toliko
velika.
Mesindžer je nadleteo Merkur na najmanjem
rastojanju od 200 kilometara i usput je u svoj
računar ubeležio 700 megabajta snimaka i drugih
podataka. Iz Nase su još tog 14. januara javili
da uskoro možemo očekivati prve snimke sa
Mesindžera i da će neke biti u boji. Mnogi su
bili razočarani što slike nisu odmah potekle i
što nisu bile objavljene odmah po snimanju.
Međutim, naš odličan poznavalac planetarnih
misija, Srđan Penjivrag, koji sa pažnjom prati i
misiju Mesindžer, kaže da je problem što se
prenos podataka sa letelice odvija veoma sporo
po današnjim standardima Interneta, sveg 100
kilobita u sekundi, i to je maksimalna brzina –
obično je u pitanju svega 30-ak kilobita u
sekundi. Sem toga, dodaje Penjivrag, Nasa ima
problem nedovoljnog broja prijemnih antena.
Trenutno prioritet u prihvatanju podataka dat je
ranije pomenutoj letelici Odisej, tako da je
primanje podataka sa Mesindžera stavljeno u
drugi plan.
Ipak, u petak, 18. januara, počele su da stižu
prve fotografije sa Mesindžera od kojih
prikazujemo ovu:
 |
Snimak je načinjen 14. januara 21 minut nakon najbližeg prolaza letelice pored Merkura. Načinjen je uskougaonom kamerom, a pokazuje do sada neviđeni predeo Merkura. Na snimku vidimo zanimljiv reljef sa kraterima promera oko 300 metara. Tu su i pukotine, brazde i druge reljefne forme koje će narednih meseci, pa i godina biti predmet brižljivog posmatranja. Ovaj snimak je načinjen sa rastojanja od 5800 kilometara od površine planete, a prikazano je područje od oko 170 kilometara. Credit: NASA/Johns Hopkins University Applied Physics Laboratory/Carnegie Institution of Washington.
Mars
Na samom kraju prošle godine
pažnju astronoma, ali i šire javnosti, privukla
je vest pristigla iz Nase, da će 30. januara
2008. jedan asteroid verovatno udariti u Mars.
Kada se radi o asteroidima i drugim telima male
mase i još nedovoljno poznate strukture, pa se
uz to još raspolaže sa nedovoljno pouzdanim
osmatračkim podacima, onda se i ne može drukčije
govoriti nego samo o verovatnoći da će do udara
ili nekog drugog događaja doći. Jednostavno,
tela male mase su podložna raznim, čak i sasvim
slabim uticajima, a kada su još nepoznati i
drugi faktori od kojih zavisi kretanje odnosnog
tela, onda se astronomi često nalaze pred
nerešivim zadatkom da precizno izračunaju
njegovu putanju.
Što se tiče ovog događaja, udara asteroida u
Mars, verovatnoća se u izveštajima koji su
stizali iz Nase menjala u skladu sa preciznošću
osmatračkih podataka da bi u jednom trenutku ona
dostigla 1:25.
Ta verovatnoća je i mala i velika u isto vreme.
S jedne strane, ona znači da do udara, gotovo
izvesno, neće doći, ali s druge, to je opasno
velika verovatnoća, naročito kada se radi o
opasnosti od udara u Zemlju. Što se opasnosti od
sličnog događaja po Zemlju tiče, astronomi su
spokojni tek ako je šansa da neki kamen padne na
našu planetu jedan prema milion, ili manja.
Jednostavno, ulog ja suviše velik da bismo lako
prihvatili veći rizik. Pre četiri godine puno
uzbuđenja je privukla vest o opasnosti od udara
asteroida, kasnije nazvanog Apofis, u Zemlju 13.
aprila 2029, a tada je verovatnoća udara bila
1:37 (kasniji proračuni su otklonili ovu
opasnost, bar za taj datum).
 |
Posmatrano u dugom vremenskom
periodu udari tela u planetu su česta pojava, o
čemu svedoči bezbroj kratera na Merkuru, Mesecu
i Marsu. Ali, u kratkom razdoblju retko imamo
prilike da budemo svedoci takvog događaja. U
novije vreme to je bio slučaj iz 1994, kada je
kometa Shoemaker-Levy 9 udarila u Jupiter. Taj
događaj je na dramatičan način pokazao kakve
posledice može izazvati udar i u našu planetu
jer je čak i gasoviti Jupiter nedeljama
pokazivao ogromne ožiljke od pada komete u
njegove guste oblake.
Zbog svega pomenutog postoji jasan naučni
interes da se neposredno posmatra pad nekog tela
na planetu i astronomi, a s njima i svi mi,
ostali smo srećni kada se to dogodi, ali nekoj
dugoj planeti.
Asteroid koji je zapretio Marsu otkriven je 20.
novembra 2007. i dobio je oznaku 2007 WD5.
Njegov prečnik je procenjen na oko 50 metara i
on spada u male asteroide. Ali, taj prečnik je
izazvao asocijaciju na ne mnogo veće telo
(asteroid ili kometu, nije pouzdano utvrđeno)
koje je pre ravno 100 godina eksplodiralo nad
Tunguskom oblasti u Sibiru. Tom prilikom,
eksplozija je izazvala katastrofalne posledice
iako, srećom, ne i ljudske žrtve jer se udar
dogodio u pustom, nenastanjenom području. Ali,
tada je, računa se, pokošeno 80 miliona stabala
šume na području od preko dve hiljade kvadratnih
kilometara. Da je to telo stiglo samo nekoliko
sati kasnije, palo bi u naseljeni deo Rusije, sa
strašnim posledicama koje možemo samo da
zamislimo. O tom događaju će narednih meseci
sigurno biti mnogo više priče pošto je
godišnjica pada 30. juna.
Da se vratimo Marsu. Uzbuđenje oko udara
asteroida u Mars naglo je splaslo 9. januara ove
godine, kada je saopštena poslednja procena
mogućnosti udara. Ona sada iznosi svega 1: 10
000. Kako dalje procene govore, asteroid će
proleteti pored Marsa 30. januara oko podne na
najmanjem rastojanju od oko 4000 kilometara od
površine planete. Ako bi, i pored svega, udario
u Mars, izrovao bi krater prečnika 800 metara,
snagom od tri megatona TNT. Inače, veličina tog
kratera uporediva je sa veličinom najbolje
očuvanog udarnog kratera na Zemlji. To je
Barrnigerov krater u Arizoni, SAD, koji je
nastao pre 50.000 godina, a u prečniku ima oko
1200 metara.
Roveri
Ovog meseca se navršava ravno
četiri godine otkako su dva specijalna vozila,
roveri Spirit i Opportunity spušteni na Mars.
Njihovi konstruktori su ih kreirali da izdrže
uslove na Marsu 90 dana i da za to vreme prevale
po nekoliko stotina metara, sa potajnom nadom da
će im radni vek biti nešto duži. Ali, evo,
navršava se i četvrta godina, a ova vozila i
dalje vredno rade. Malo su posustali, svaki
rover je prošao kroz niz avantura, ali i najveći
pesimisti više ne žele da procenjuju koliko će
oni još raditi. Spirit je na Mars dospeo 4.
januara, a Opportunity 25. januara 2004.
Kad se danas svedu računi, oni ukratko ovako
izgledaju. Roveri su ukupno prešli 20
kilometara, na Zemlju su poslali 200.000 snimaka
i ogromne količine drugih podataka koji
zauzimaju gigabajte memorijskog prostora. Naučni
značaj podataka sa rovera je nesumnjiv, ali
mnogi podaci tek čekaju na dodatnu obradu.
Godina Kine
 |
Ako sve prođe po planu, ova
godina bi mogla da bude velika za Kinu. Kina se
poslednjih godina serijom uspešnih astronautskih
poduhvata nametnula kao treća sila kosmonautike,
a da na svom putu razvoja nauke ne posustaje
govore i njeni planovi koji za ovu godinu
obuhvataju lansiranje 15 raketa, postavljanje 17
satelita u orbitu oko Zemlje i slanje treće
ljudske posade u svemir, a taj let uključuje i
izlazak astronauta izvan letelice. I sve to ima
da se dogodi u olimpijskoj godini, kada je
domaćin najvećim sportistima sveta baš Kina.
Da podsetimo, 2003. Kina je postala treća zemlja
sveta koja je u svemir poslala čoveka. Prve dve
su, Rusija (tj. bivši SSSR) i SAD. Nakon dve
godine (2005), Kina je u svemir poslala i svoju
dvočlanu posadu, a prošle godine je ka Mesecu
lansirala i orbiter. Kina sve otvorenije govori
o svom svemirskom programu, pa je tako
najavljeno spuštanje lendera na Mesec 2012.
godine, a zatim i donošenje uzoraka sa Meseca
oko 2017. godine. Postoje i planovi Kine da se
pridruži Rusiji u istraživanju Marsa, što se
predviđa za 2009. godinu.
| Komentari na sajtu B92 o ovom članku Postojeći komentari |
| Pošaljite svoj komentar na B92 Pošaljite komentar |
