|
„Mada mogu da izgledaju pametno, ipak su
prilično glupi“, smatra Isao Šimojama,
dekan tokijske škole za informacione
nauke i tehnologiju. Zajedno sa grupom
naučnika i sedam vodećih japanskih
firmi, uključujući i Toyota Motor Corp,
Fujitsu Laboratories Ltd i Mitsubishi
Heavy Industries Ltd, Šimojama upravo
razvija tehnologije koje će dovesti do
nastanka nove generacije robota u
narednih 15 godina.
Piše: Marija Vidić |
2. oktobar 2007.
Evo nekih detalja koje je otkrio: „Ukoliko ostavite odeću razbacanu po sobi, robot bi mogao da je pokupi i stavi u mašinu za pranje veša. A kada se veš osuši, složiće ga i skloniti“. Prototip bi trebalo da bude izrađen početkom 2009. godine. Mada ovaj robot nužno ne mora da bude humanoid poput čuvenog Hondinog Asima, Šimojama kaže da bi to olakšalo njegovo kretanje, jer bi umesto kotrljanja na točkićima mogao da korača uz stepenice.
Da li su glupi, naravno, zavisi od perspektive. Robot koji služi kao vodič i ujedno patrolira tržnim centrima i poslovnim zgradama može usput da prenese vaš prtljag težine do 10 kilograma. Kada je u „modu vodiča“, Enon će detektovati osobu koja je tek ušla u zgradu, prići joj, poželeti dobrodošlicu i ponuditi pomoć. Na grudima čovekolikog robota koji umesto nogu ipak ima točkiće, nalazi se tačskrin pomoću koga se lako dolazi do potrebnih informacija i mapa. Uz to, robot će vam pokazati put, ili vas odvesti do cilja. Enon za sada radi na četiri lokacije u Japanu i najveći cilj mu je da pre svega bude od koristi starijima.
Ulaganje velikog novca u tehnologije koje olakšavaju život tom delu populacije u Japanu, najvećem proizođaču i tržištu robota, ima veoma dobro opravdanje: vrtoglavo smanjenje radne snage i starenje populacije. Pošto će prema predviđanjima 2055. godine 40 odsto Japanaca biti starije od 65, naučnici smatraju da „nema drugog izbora“.
Da li su baš uvek korisni?
Međutim, glupi ili pametni, roboti nisu za sve: medicinske sestre zaposlene u japanskom gerijatrijskom domu tvrde da Ifbot roboti, koji bi trebalo da pozitivno utiču na mentalno zdravlje štićenika tako što sa njima komuniciraju, pevaju i izražavaju emocije, dosade u roku od mesec dana. Jasuko Savada, direktorka jedne ovakve ustanove objašnjava da je za „komunikacionog robota“ uzalud izdvojeno 4.300 dolara, i da su „punjene životinje“ popularnije.
Ovi
futuristički roboti su, smatraju stručnjaci, za
najstariju populaciju suviše komplikovani i
nepraktični, pogotovo zbog sitnih dugmića i
slova na displeju. Potrebniji su, tvrde,
proizvodi za svakodnevnu upotrebu prilagođeni
njihovim potrebama. Čak je Sanyo zbog slabe
prodaje zaustavio proizvodnju ružičastog čupavog
robota-psa imena Hopis, koji meri nivo šećera u
krvi, pritisak i temperaturu. Kompanija je sada,
što se tiče proizvoda za najstarije, fokusirana
na telefone sa džambo tasterima.
Ipak, neki slični roboti su i opstali, poput i-pota, električnog čajnika sa ugrađenim radiom koji dva puta dnevno rođacima šalje i-mejl u kojem ih obaveštava da li je „baka skuvala čaj“, ili „Moje kašike“, već pet godina u prodaji, koja je zapravo automatska hranilica – pomoć ljudima sa drhtavim rukama. Fuji Heavy Industries konstruisala je robota nalik mašini za pranje veša sa točkovima koji usisava hodnike nebodera. On već čisti desetak zgrada u Japanu, uključujući i pedesetčetvorospratnicu u centru prestonice. Posao obavlja noću, i služi se liftom.
Nauka ima koristi
U oktobru će u ekspediciju po Antarktiku sa kineskim istraživačima krenuti i dva robota. Jedan može da leti poput mini-helikoptera, a drugi da kliza po ledu. „Letač“ se kreće brzinom do 100 kilometara na čas i služiće za osmatranje lednjaka u moru, a „klizač“ će služiti za ispitivanje teže pristupačnih terena. Oba će moći da rade i po najlošijim vremenskim uslovima, a vođe ekspedicije kažu da će smanjiti rizike i znatno pojeftiniti istraživanje tektonskih pokreta na Antarktiku.
No,
Antarktik nije najdalja robotska destinacija.
Robot Finiks, lansiran 4. avgusta, opremljen
brojnim instrumentima i laboratorijom, „otišao“
je u misiju istraživanja eventualnog mikroživota
i geološke istorije vode na severnom polu Marsa.
Tokom 92 dana, on će na minus 100 stepeni
celzijusovih kopati površinu robotskom rukom
opremljenom kamerom. Ruka može da dopre na 2,35
metara od baze i kopa jedan metar ispod površine
Marsa. Na ovoj planeti trebalo bi da se nađe
krajem maja sledeće godine. U projektu učestvuje
Univerzitet Arizone, NASA, kao i drugi
fakulteti, kompanije i Svemirska agencija
Kanade. Finiks Mars Lender će, nakon tri
decenije, pokušati „meko prizemljenje“, tako što
će umesto vazdušnih jastuka koristiti niz načina
za usporavanje: vreo vazduh, padobran koji će da
ga uspori na 217 kilometara na čas, i na kraju
ispaljivanje rakete, što će usporiti njegovo
kretanje na oko 9 kilometara na čas, pre nego
što na površinu planete spusti svoje tri noge.
Kako su roboti stigli ovde?
Ideja o veštačkim ljudima pominje se još u legendi o Kadmu i mitu o Pigmalionu po kojima su oni nastali iz zuba aždaje i statue. Pokušaja konstrukcije bilo je i u Staroj Grčkoj i Kini, a prvi nacrt humanoidnog robota, viteza koji je mogao da pomera ruke i glavu napravio je Leonardo da Vinči 1495. godine. Pojam robot potiče od češke reči "robota" – rad. Ovaj naziv za automat, čoveka mašinu, prvi put se pojavljuje 1920. godine, u drami R.U.R (Rosumovi univerzalni roboti) češkog pisca Karela Čapeka, mada se smatra da je njen tvorac bio Čapekov brat Jozef.
Pravi
pokušaji konstruisanja robota, manje ili više
sličnih današnjim nastaju tek u prvoj polovini
20. veka, a 1956. osnovana je kompanija
Unimation koja je napravila i prvog
komercijalnog robota. Što se tiče industrijskih
robota, obično zanemarenih i manje zanimljivih,
oni su zaposleni u fabrikama više od pola veka i
zapravo su najveće tržište robota. Prema nekim
podacima, ima ih više od 800.000, od čega je 42
odsto u Japanu a 40 u Evropskoj uniji. Najviše
se koriste u auto industriji gde jedan robot
zamenjuje 10 ljudi, ali, uz mnoge poslove, oni
obavljaju i one opasne, prljave i previše
dosadne.
Tek je Asimo, nastao 2000. godine, bio prvi humanoid koji je mogao da prepozna ljudski lik, hoda i trči po različitim podlogama uključujući i stepenice, da razgovara i reaguje na komande izdate na japanskom i engleskom jeziku. Asimo je visok 1,30 metra, težak 54 kilograma i kreće se brznom od 6 kilometara na čas. Ume da svira klavir, nosi poslužavnik i rešava razne probleme.
Konstruisanje Asima direktno se oslanjalo na tzv. tačku nula momenta, rad našeg naučnika i pionira svetske i srpske robotike dr Miomira Vukobratovića, direktora Centra za robotiku na Institutu "Mihajlo Pupin". On je 1969. godine razvio teorijski model kretanja humanoidnog robota na kome se i danas zasniva kretanje najvećeg dela humanoida. Naime, kad robot hoda, na različite tačke njegovog stopala deluju različiti intenziteti sile reakcije podloge. Pri takvom kretanju nakupi se grešaka te robot mora da padne. Da bi pri kretanju održao ravnotežu, potrebno je da se njegov sistem tako reguliše da stalno izračunava sile i vrši popravke grešaka. To se zove povratna sprega na kojoj se bazira upravljanje robotom. Naučnici i dalje pokušavaju da poboljšaju stabilnost robota prilikom kretanja, ali je tačka nula momenta za sada dominantna.
Robot za svakoga
Cena
robota koji pomažu u kući vrtoglavo pada, pa se
većina, bar onih koji izgledaju kao veš mašine,
može nabaviti za nekoliko hiljada dolara.
Kompanija iRobot letos je najavila novu liniju
robota-usisivača koji koštaju, u zavisnosti od
modela, 250 i 400 dolara. U kompaniji kažu da su
mnogo snažniji i sofisticiranije inteligencije
od prethodnih (dva miliona komada koliko je
iRobot prodao u poslednjih pet godina). Robot,
kažu, može da radi 45 minuta dnevno nekih tri do
pet godina.
Ovih dana trebalo bi da počne njihovo detaljno predstavljanje i prodaja, jer u kompaniji nisu želeli da otkrivaju detalje osim da robot nije nikakva podvala i da „ne pere podove, ne zaliva travnjak i ne radi kao batler“. U budućnosti, bar prema onome što su naučnici i kompanije počeli da stvaraju, a pitanje je kad će da završe, stanovnici Japana, a možda jednog dana i mi, koristiće mekane robote slične „prirodnim“ organizmima ili mikro i nanorobote koje će, na primer, zajednički (nekoliko hiljada njih), moći da obavljaju korisne poslove poput špiuniranja, pronalaženja skrivenih stvari ili – pranja.
| Komentari na sajtu B92 o ovom članku Postojeći komentari |
| Pošaljite svoj komentar na B92 Pošaljite komentar |
